Despot od Redmonda

U momentu kada čitate ove redove, fešta je odavno završena. Šampanjac je popijen, konfete su razbacane, a fanfare samo još u dalekom odjeku pulsiraju vrelim avgustovskim noćima. Windows 10 je stigao 29. jula, nakon neviđenog hypea orkestriranog od strane Microsofta. Re-dmondovci su učinili sve ne bi li privukli korisnike – svako ko je želeo, mogao je da učestvuje u Beta programu, preskočena je čitava jedna generacija OS-a (Windows 9) kako bi se komuni i simbolično pokazalo da je novi sistem – „sistem za desetku”, pa čak je vlasnicima prethodnih verzija Prozora omogućeno besplatno korišćenje Desetke.

„Da li se treba zaleteti i na „oooruk” pokrenuti instalaciju Windowsa 10?”, pitanje je za milion dolara... U sledećem broju donosimo detaljan opis Desetke, a dok mi vršimo operaciju na „pacijentu”, pročitajte ovaj tekst kako biste se informisali o eventualnim zamkama i preprekama na putu. Opis smo uradili testirajući TH1 Enterprise 10240 verziju Desetke, koja je zapravo RTM (Release To Manufacture) izdanje i praktično predstavlja finalno izdanje Microsoftovog najnovijeg OS-a.

Da li ćete se navići na interfejs?

Definitivno – da! Windows 10 je sa strane korisničkog iskustva sve ono što je Osmica trebalo da bude pre tri godine. O Metrou više ne morate da brinete jer je poslat u penziju, a isti je slučaj i sa charms barovima koji su iskakali svaki put kada miš malo jače ćušnete prema nekoj od ivica ekrana. Generalno gledano, Windows 10 se vraća klasičnom desktop iskustvu i to je posle neuspelog eksperimenta sa Metroom i više nego pozitivna stvar. Naravno, upravljački interfejs zadržao je svedenost prethodnika (i to nam se dopalo), a preuzeo je i nešto drugačiji raspored opcija i podešavanja od prethodnih izdanja OS-a (Sedmice, prvenstveno). Na svu sreću, opcije su logično raspoređene i neće vam biti teško da „pohvatate konce”, šta više, otkrivanje novih zakonitosti veoma je prijatno iskustvo.

Start dugme je vraćeno, a iza njega se krije potpuno redizajniran Start meni. Poizbacivani su svi itemi koji su opterećivali rad/prikaz, pa se sada odavde na jednostavan način stiže do instaliranih i često pokretanih programa, sekcije Settings (klasični Control Panel nas nije napustio), kao i opcija za resetovanje, isključivanje i slanje računara na spavanje. Međutim, najveće iznenađenje je što je Start meni neka vrsta poligona za Metro aplikacije od kojih se nije odustalo. One se sada koriste i iz desktop režima, a ovde ih možete „kalemiti” i raspoređivati po sopstvenom nahođenju – kao da se nalazite u Metro radnom okruženju. Pločice su i dalje „žive” i odlično se uklapaju u nov koncept korisničkog iskustva koje Windows 10 donosi.

Ako volite minimalistički pristup dizajnu, Windows 10 će vas oduševiti. Pri tome, sve se lako koristi i nalazi se na logičnim mestima, pa ovde problema jednostavno ne sme da bude.

Surfovanje, moje radovanje

Glasine su bile (u neku ruku) tačne – Internet Explorer otišao je na večni počinak, a njegovo mesto zauzeo je Edge! U pitanju je možda i najjednostavniji browser koji smo do sada imali prilike da koristimo, bilo da je u pitanju čisto korisničko iskustvo ili prebiranje po opcijama. Ipak, Edge donosi i nekoliko veoma zanimljivih opcija, među kojima se izdvaja mogućnost „hvatanja” digitalnih beleški i njihovog snimanja online, potom je tu mogućnost ubacivanja stranica na svojevrsnu listu za kasnije čitanje, te koketiranje sa Cortanom. Treba podvući da Edge koristi novi EdgeHTML pokretački engine koji je derivat Tridenta, ali i da je raskrstio sa podrškom za ActiveX i Browser Helper Objects. Sve to može da dovede do određene nekompatibilnosti, a kako bi korisnike odvratili od preuzimanja Chromea, Firefoxa i drugih third party internet pregledača, autori su u Windowsu 10 ostavili i Internet Explorer 11 koji se može pozvati po potrebi iz samog Edgea.

Iskreno, nama se Edge dopao jer se u potpunosti uklapa u okruženje koje Windows 10 donosi, ali tu postoji jedno veliko ALI. Iako ćemo se ovim detaljno baviti u narednom broju, Edge (nasuprot tvrdnjama zaposlenih u Microsoftu) debelo zaostaje za takmacima. Nema tog testa na kojem konkurencija u paramparčad nije raznela Oštricu! Na Futuremarkovom Peacekeeper testu Firefox 39 je postigao više nego duplo bolji rezultat, dok Chrome 43 postiže i do 60 procenata bolje rezultate. JetStream – Edge 70.724, Chrome 92.255, Firefox 82.990. Situacija nije bila drugačija ni posle testa Octane 2.0 gde je Edge „dobacio” do 11.004, Chrome do 14.914, a Firefox do 12.963 poena. Nije sve u brzini, ima nešto i u umetničkom dojmu, ali bilo je vredno pomena.

Periferije, drajveri, optimizacija...

Ukoliko baš ne posedujete neku odrtavelu ragu od konfiguracije, Windows 10 bi trebalo da fercera bez većih problema. Po nekim naznakama, za pokretanje novih Prozora dovoljan je i procesor na 1 GHz uz 1 GB RAM, odnosno 2 GB RAM ako se odlučite za 64-bitnu verziju. Mi smo Desetku testirali na mašini sa 8 GB memorije, čije srce je Intelov Core 2 Quad procesor na 2,4 GHz. Sveže instaliran sistem pokretao je 57 procesa, pri tome opteretivši procesor za jedan procenat i „progutavši” 1,5 GB memorije. Sa ove strane ne treba očekivati veće probleme, jer se stiče utisak da je sistem valjano ispeglan i da sve akcije obavlja hitro, gotovo bez većih lagova. Ipak, ako ga uporedimo sa Osmicom, čini nam se da postoji izvesna razlika u brzini izvršavanja taskova, a to smo primetili i dok smo testirali Technical Preview verziju. Utisak nam je da je Windows 10 negde između Windowsa 7 i Windowsa 8 – i to na mašini koja se danas smatra sasvim prosečnom. Naravno, u toku rada možete očekivati hardverske spajkove, pogotovo kada je procesor u pitanju, dok je potrošnja memorije manje-više stabilna.

Stvar koja nas je iznenadila je sa kakvom lakoćom Desetka vrši pokretanje igara. Svaki put kada se na tržištu pojavi novi operativni sistem korisnici se suočavaju sa istom bolešću – neoptimizovanim drajverima. Umesto pada performansi iskusili smo podizanje frameratea koje je u nekim slučajevima iznosilo i neverovatnih 40 procenata. Krajnje neočekivana situacija. Pundravci nam nisu dali mira pa smo pokrenuli i klasičan set sintetičkih 3D testova i tu je Desetka rame uz rame sa Sedmicom. Ovim segmentom ćemo se opširnije baviti nakon zvaničnog predstavljanja operativnog sistema, ali trenutno stvari izgledaju obećavajuće. Znamo da vas sve najviše zanima šta se dešava sa DirectX-om 12 i da li će njegovo inkorporiranje u Windows značiti i neizbežan trošak za kupovinu nove grafičke kartice. Odgovor je – ne! DirectX 12 će sasvim lepo da se složi i sa starijim karticama i čak iz cele priče izvuče benefit za korisnika. Tako su, na primer, u slučaju Nvidije podržani svi čip-setovi od Fermija pa naovamo, vlasnici AMD grafika ne moraju da brinu ukoliko imaju minimalno modele zasnovane na GCN (Graphics Core Next) arhitekturi, a čak je podržana i Intelova HD4000 serija integrisana u Haswell procesore. Da podsetimo, DirectX 12 će doneti značajan skok performansi u igrama koji će, kada se poredi sa prethodnom verzijom, iznositi od 50 do 70 procenata ubrzanja, kao i manjeg opterećenja procesora. Čak i sa karticama koje smo maločas pomenuli. No, to još ostaje da se vidi i potvrdi u praksi.

Kada su periferije u pitanju, stvar dosta zavisi od pojedinačnih proizvođača hardvera. Nama je Desetka prepoznala sve komponente koje su joj stajale na raspolaganju, a čak je instalirala najnovije drajvere za Nvidijinu karticu koja se nalazi u mašini (GTX 760). Problem će nastati sa perifernim uređajima starijeg datuma (na primer, štampači, skeneri...) i tu teško da će biti pomoći. Stvar će se, kao i uvek, rešavati podizanjem virtuelne mašine ili kupovinom novih uređaja.

Bezbolna instalacija

Kao i u prethodnih nekoliko slučajeva, nova verzija Windowsa instalira se jednostavno i (gotovo) bez ikakvog učešća korisnika. Proces je nešto duži nego što smo to očekivali, ali nakon što pokrenete instalaciju slobodno možete da odete na pauzu – programska rutina će sve obaviti umesto vas. Takođe, Windows 10 bez problema može da funkcioniše i u dual/multi boot okruženju, pa ako samo želite da proverite kako se sistem ponaša na vašoj mašini, to možete da učinite lako i bezbolno. Potrebno je samo da obezbedite particiju na kojoj se ne nalazi instaliran primarni operativni sistem i na konju ste (formatiranje nije potrebno). Iz grafičkog boot menadžera naknadno se veoma lako bira Windows 10 ili prethodni sistem inicijalizacije.

Windows 10 je (za neke) besplatan

Gungula koja se stvorila kada je Microsoft najavio da će Windows 10 za određene korisnike biti besplatan, može se porediti sa treskom atomske bombe u centar nekog megalopolisa. Besplatno i Microsoft nikako ne idu zajedno u istoj rečenici, a stvar je dodatno „zakuvana” zbog toga što je gigant iz Redmonda namerno u javnost izašao sa nekompletnim informacijama. Posle višenedeljene neizvesnosti i nagađanja od strane stručne javnosti (samo se Skali i Molder nisu javljali), relevantni podaci su konačno izašli na videlo. Windows 10 će, u obliku besplatne nadogradnje, dobiti svi korisnici koji poseduju legalnu kopiju Windowsa 7 SP1 ili Windowsa 8.1. U tom slučaju, Desetka će se „vezati” za hardver na kojem je instalirana i tako (p)ostati dostupna za korišćenje do kraja radnog veka mašine. Za besplatan apgrejd kvalifikuju se svi uređaji sa pomenutim sistemima kupljeni do datuma izlaska na tržište Windowsa 10, a to je 29. jul 2015. godine. Dalje, korisnici moraju da izvrše prelazak na novu verziju operativnog sistema u roku od godinu dana, a ako to ne učine gube pravo na svoju besplatnu kopiju.

Mnogi korisnici i dalje ne veruju u ovu vest i misle da Microsoft ima skrivene namere. Ono što se u moru najčudesnijih teorija zavere ispostavilo kao blisko istini je podatak da će nakon nekog vremena svi oni koji su iskoristili ovu pogodnost biti primorani da pređu na sledeći operativni sistem kompanije – bez prava izbora. S obzirom na to da je najavljeno da je Desetka poslednji Windows sa slovno-brojčanom oznakom u imenu i da će naredna verzija nositi samo oznaku Windows i predstavljaće servis koji će se zapravo iznajmljivati, stvari više ne izgledaju tako suludo. Dilemom su uglavnom pogođena preduzeća, dok za kućne korisnike mislimo da apsolutno nema nikakvog pitanja. Šta će biti za tri ili više godina (na koliko se „ceni” životni vek novog OS-a) krajnje je irelevantno. Praktično se za cenu jednog Windowsa dobijaju dva i tu dileme jednostavno nema. Na kraju, ako imate ikakve rezerve prema svemu, sačekajte 364 dana pa kliknite na dugme Update.

• • •

Bez ikakve sumnje, Windows 10 kao projekat izgleda prilično primamljivo. Skoro kao nova igračka sedmogodišnjaku koji gleda kroz izlog lokalne prodavnice. Resursima rukuje veoma dobro, donosi rafiniran upravljački interfejs, izgleda zanimljivo, a u meniju ima i sijaset novina o kojima ćemo tek (nadugačko) pričati. Ono što je bitno je podatak da ako ste do sada „vozili” Windows 7 ili Windows 8.1, sa pokretanjem Desetke nećete imati nikakvih problema. Tranzicija na novi OS prolazi bez trzavica i to je veliki plus. Čini nam se da je Microsoft ovog puta uradio domaći zadatak, ali ne samo to – pripremio je čitavu komunu za otklon ka Desetki. Mesecima unazad, sa neta se mogu preuzeti drajveri za brojne uređaje, autori programa se utrkuju objašnjenjima da njihova ostvarenja rade i pod najnovijim Windowsom, a čitav razvoj OS-a propraćen je brojnim uputstvima i iskustvima korisnika. Ovako, na prvi pogled, sva je prilika da nas očekuje migracija podataka.

Vladimir PISODOROV