Domaća zajednica ima šta da kaže, pokaže i napiše

Časopis „Svet kompjutera” se trudi da zadovolji potražnju za kvalitetnim informacijama iz sveta FLOSS-a (eng. Free/Libre OpenSource Software) i verovatno je jedini štampani medij u Srbiji koji ima stalnu rubriku o toj temi. Međutim, to nije dovoljno za rastuću domaću zajednicu slobodnog softvera i sve veći broj zainteresovanih korisnika. GNUzilla (urosevic.net/gnuzilla/) je bila prvi domaći elektronski časopis namenjen korisnicima otvorenih tehnologija na našem podneblju, ali se projekat nakon skoro 40 izdanja ipak ugasio (od 2005. do 2009. godine). Ono što je opstalo jeste ideja koja se posle nekoliko godina ponovo rodila u novom projektu, nastalom u okviru zajednice, za zajednicu i sve zainteresovane, a nosi naziv „LiBRE! časopis o slobodnom softveru”.

Zahuktavanje

Sve je počelo temom na lokalnom Ubuntu forumu (goo.gl/6g3yDR) pre tačno tri godine pa je ovo odličan povod da vam predstavimo jedan od najuspešnijih domaćih volonterskih projekata sa tematikom FLOSS-a i pokažemo da imamo kadar sposoban da iznedri kvalitet. Vrlo brzo nakon inicijalnih dogovora i uz pomoć LUGoNS-a, jedne od najaktivnijih domaćih zajednica o kojoj smo već pisali (SK 03/2011), rodio se novi elektronski časopis koji pokriva teme u vezi sa slobodnim softverom, slobodnim hardverom, filozofijom FLOSS-a kao i aktivizmom lokalnih zajednica okupljenih oko slobodnog softvera. Ekipa iz LUGoNS-a dala je podršku i web infrastrukturu, ali treba naglasiti da je LiBRE! samostalan projekat.

Nedugo potom, u aprilu iste godine, „osvanuo” je nulti broj. Kao osnivači projekta potpisani su: glavni i odgovorni urednik Nikola Hardi, izvršni urednik Aleksandar Stanisavljević, glavni lektor Željko Šarić, glavni grafičar Dejan Maglov i autori – Stefan Nožinić, Marko Kostić, Romeo Mlinar, Gavrilo Prodanović i Mihajlo Bogdanović. Nulti broj bio je dostupan u ćiriličnom i latiničnom PDF izdanju i objavljen je (kao i svi potom) pod slobodnom licencom – Creative Commons BY-NC-SA 3.0 RS (goo.gl/xkyBXQ). Nulti broj je privukao veliku pažnju i za kratko vreme je preuzeto oko 2000 kopija. Očigledno je na našim prostorima postojala „glad” za publikacijom ovoga tipa pa na krilima uspeha nultog broja LiBRE! tim nastavlja sa redovnim mesečnim izdanjima i do sada su ukupno objavljena trideset i dva broja sa prosekom od dve do dve i po hiljade preuzimanja po izdanju. Pod uticajem želja čitalaca, LiBRE! je u međuvremenu proširio ponudu izdanja i pored običnog PDF-a, sad je u ponudi i PDF HD izdanje sa kvalitetnijim ilustracijama, ali i otvoreni standard za elektronske publikacije – ePub, namenjen mobilnim uređajima.

Slobodno o slobodnom

LiBRE! časopis je pokrenut sa idejom da nastavi tamo gde je GNUzilla stala, a kao uspešan primer kako to drugi u svetu rade poslužio je Full Circle Magazine. Uticaj ova dva časopisa mogao se primetiti u prvim brojevima, ali je vrlo brzo LiBRE! tim shvatio da mora da gradi sopstveni identitet. Nulti broj je bio jednostavan nekomercijalni i edukativni časopis o slobodnom softveru na srpskom jeziku i bio je namenjen tadašnjim i budućim korisnicima slobodnog softvera. Vremenom, LiBRE! evoluira u, za sada nezvanično, informativno glasilo zajednica slobodnog softvera Srbije sa dodatnim edukativnim sadržajem. Osnovne rubrike u časopisu se nisu menjale od nultog broja: LiBRE! vesti (aktuelne vesti o slobodnom softveru u proteklom mesecu), Predstavljamo (predstavljanje distribucija i GNU aplikacija), Kako da...? (tutorijali i male škole), Oslobađanje (rubrika namenjena početnicima u Linuksu), Internet mreže i komunikacije (obrađuju teme najvećeg fenomena dvadesetog veka – interneta), Slobodni profesionalac (obrađuje teme profesionalne upotrebe softvera otvorenog kôda), Sam svoj majstor (tema koja pomaže korisnicima da sami počnu da koriste neke od programa za svoje projekte). Naknadno su dodate rubrike Puls slobode (predstavlja široj javnosti aktivizam lokalnih zajednica slobodnog softvera i bavi se tumačenjem filozofije FLOSS-a), Serveri (obrađuje teme i tutorijale u vezi sa tehnologijom servera), Mobilni kutak (rubrika o FLOSS-u na mobilnim uređajima) i Hardver (predstavlja sve zastupljeniji slobodni hardver). Časopis se trudi da napravi pravi balans između informativnog i edukativnog sadržaja kao i između tema namenjenih početnicima i naprednim korisnicima slobodnog softvera.

A kako to sve radi?

Organizacija rada u časopisu LiBRE! uslovljena je njegovim nastankom. Kao i većina drugih projekata u okviru zajednice i LiBRE! je nastao na internetu, tu se razvija i realizuje. Saradnici časopisa su iz svih delova Srbije, nekolicina ih je iz regiona (uglavnom Bosna i Hercegovina), a nekoliko njih čak žive i rade u inostranstvu (Nemačka i Francuska). Uopšteno gledano, ne iznenađuje što je ekspanzija slobodnog softvera išla uporedo sa razvojem modernog interneta. Ovaj globalni medij omogućio je lakšu, bržu i jeftiniju komunikaciju između geografski udaljenih celina i samim tim stvorio preduslove za realizaciju projekata koji bi inače bili lokalnog karaktera i bez naročitog uticaja na globalna dešavanja, ili bi ih čak bilo nemoguće realizovati u zatvorenoj lokalnoj zajednici. Zahvaljujući internetu, LiBRE! tim i njegovi saradnici učestvuju u stvaranju proizvoda koji je, opet zahvaljujući internetu, dostupan širokom krugu čitalaca, van granica države u kojoj je nastao.

Složene volonterske projekte koji, poput LiBRE! časopisa, uključuju koordinaciju više od deset aktivnih saradnika, gotovo je nemoguće realizovati bez interneta. Ovu izjavu ipak treba uzeti sa rezervom jer smo već imali primer GNUzille koja je, u vremenu kad internet nije bio široko prisutan, izlazila, skoro u kontinuitetu, četiri godine. GNUzilla je bila projekat koji je realizovala grupa prijatelja koji su se poznavali uživo (da ne kažemo offline) i na njenom stvaranju je radilo mnogo manje ljudi nego u LiBRE! časopisu, što im je sa jedne strane pomagalo da se lakše dogovore oko realizacije, ali sa druge je to verovatno bio uzrok zasićenja i gašenja projekta.

LiBRE! tim je dobro proučio prednosti i mane organizacije upravo ovog časopisa, a sami urednici GNUzille nesebično su podelili nekoliko dobrih saveta od kojih je najvažniji bio da se tim koji radi na časopisu stalno mora dopunjavati novim saradnicima. Za volonterske projekte kao što je LiBRE! od suštinske je važnosti napraviti takvu organizaciju da sâm projekat ne zavisi od personalnih rešenja i da uvek postoji zamena za bilo kog saradnika. Druga važna stvar za projekat je da ima stalni i redovni kontakt između saradnika, ali i čitalaca, čime se obezbeđuje dugovečnost projekta, a ostvaruje se redovnim sastancima na IRC kanalu i Mumble serveru.

Ono što je neminovno za bilo koji projekat koji se oslanja na dobrovoljni rad pojedinaca je privremeno ili trajno napuštanje saradnika i dolazak novih. Umeće je uspostaviti ravnotežu između ove dve krajnosti kao i prihvatanja i stabilizacije ovog procesa kao sasvim prirodnog za jedan volonterski projekat. Kako kaže Dejan Maglov, trenutni vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika LiBRE! časopisa:

LiBRE! za sada uspeva da uspostavi ravnotežu između napuštanja projekta i primanja novih saradnika. Tome najviše doprinosi činjenica da je časopis uspeo da stvori partnerski odnos sa svojim čitaocima na koje ne gledamo samo kao na čitaoce, nego kao i na potencijalne buduće saradnike. Kroz rubriku Reč urednika komuniciramo sa njima i ta rubrika ih obaveštava o stanju u časopisu, o promenama u uređivačkoj politici i aktuelnostima. Iako je konkurs za nove saradnike stalno otvoren, povremene molbe za konkretnu pomoć kroz Reč urednika pokazale su se kao način koji donosi rezultate. Neupućeni bi mogli pomisliti da ti povremeni alarmi koje palimo kroz pomenutu rubriku znače da je projekat u velikim problemima i da se gasi, ali mi zapravo te alarme palimo na vreme baš da ne bismo došli u bezizlaznu situaciju kada nam ni alarm ne bi mogao pomoći da ne doživimo sudbinu GNUzille.

Koliko je LiBRE! zapravo veliki i ozbiljan projekat pokazuje činjenica da je u ovom projektu za ove 3 godine učestvovalo oko 70 stalnih ili povremenih saradnika, da je obrađeno oko 250 različitih tema o FLOSS-u kroz pojedinačne članke, ali i kroz poduže serijale, te da ima autore iz svih država bivše Jugoslavije, osim iz Makedonije. Takođe, objavljuju se najave i izveštaji sa događaja iz čitavog regiona nekadašnje SFRJ.

I ponovo zahuktavanje

Ugled LiBRE! časopisa u regionalnim zajednicama slobodnog softvera više ne dolazi u pitanje i sledeći cilj projekta je da promoviše časopis i ideje slobodnog softvera izvan zajednice. Ideja FLOSS-a je suviše dragocena da bi ostala samo u okviru malih lokalnih grupacija. Slobodni softver prati gomila zabluda koje LiBRE! već tri godine pokušava da „razbije” i da u pravom svetlu predstavi ovu ideju kao moćan model razvoja softvera, a filozofiju FLOSS-a kao primenjivu, ne samo na softver, nego na sve segmente društvenog života.

LiBRE! je na dobrom putu i hrabro korača ka cilju, a buduće akcije i odluke će biti od ključnog značaja za dalju sudbinu projekta. Kako smo saznali, planovi postoje, ali ih nećemo otkrivati dok njihova realizacija ne bude izvesna, a najbolji pokazatelj uspeha u koji ne sumnjamo će biti stepen širenja svesti o sadržaju koji LiBRE! prezentuje. Zaista, mora se odati priznanje ljudima koji stoje iza ovog projekta i podržati njihov trud i rad, što „Svet kompjutera” ovim tekstom i čini, a svaki novi čitalac koga smo uputili na LiBRE! biće naš mali doprinos. Na kraju krajeva, malo je zemalja koje mogu da se pohvale sopstvenim časopisom o slobodnom softveru, u elektronskoj ili štampanoj formi, pa priliku da se na najbolji i najzabavniji način upoznate sa ovom temom nikako ne treba propustiti.

• • •

Časopis „Svet kompjutera” se zahvaljuje LiBRE! timu na pomoći i saradnji pri realizaciji ovog teksta, naročito Dejanu Maglovu, i želi ovom projektu uspeh u daljem radu.

Goran STRIČIĆ