Canon EOS 70D (W)

Šta nam to Canon donosi sa naslednikom modela 60D, koji je predstavljao iskorak u odnosu na svog prethodnika i koji je stvorio podeljene utiske kod korisnika. Da li 70D predstavlja neki novi put ili evoluciju rešenja koje nam je servirano pre oko četiri godine i koje se pokazalo, uz određenu dozu negodovanja fanova modela 50D, kao odlično rešenje za napredni DSLR aparat široke namene. Canon 70D se nalazi u vrhu ponude aparata sa crop senzorom i poslednji je u nizu pre full frame aparata, makar dok se ne pojavi i ako se ikada pojavi 7D mk2, pa napredna rešenja i odlične performanse nikako ne smeju da izostanu.

I nisu izostale. Ovo je evolutivni korak koji je obuhvatio ne samo kozmetička unapređenja, već i ona „ispod haube” na koja su najviše polagane nade. Dimenzije aparata su nešto manje nego kod prethodnika ako se gleda specifikacija, ali ergonomski, on mnogo bolje leži u ruci zbog drugačijih linija tela i blago preoblikovanog gripa, pa sada odgovara i osobama sa većim šakama. Osećaju „sigurnosti” doprinosi i tome što je veliki deo tela gumiran, te je oslonac veoma siguran, čak i pri dužem korišćenju. Pozicije tastera na poleđini su takođe promenjene i ovakvo pozicioniranje nam više odgovara, a dodat je i AF Area taster pored okidača, kao potpuna novina. Isto kao i prethodnik, izrađen je od kompozitnih materijala i plastike, pa vam se na prvi „pogled” možda neće učiniti otpornim na vodu i prašinu, ali je njegova zaptivenost daleko veća od drugih, niže rangiranih modela, pa ne treba previše strepeti za njegovo zdravlje ako se pokvasi, ne i potopi.

Izmene ispod površine su ono što nas zapravo najviše zanima, jer smo napokon dočekali novi CMOS senzor iz Canonove kuhinje. Format je ostao isti APS-C (1,6 x uvećanje u odnosu na 35 mm format), kao i dimenzije 22,5 x 15 mm, ali je efektivna rezolucija narasla na veličinu od 20 Mpx, tj. 5472 x 3648 px. Uz novi senzor nam stiže i novi hibridni fazni fokusni sistem koji bi trebalo da dovede do bržeg fokusiranja u LV (Live View) modu, pogotovo kada je reč o kontinualnom fokusu. Canon ovu tehnologiju naziva Dual Pixel CMOS i ona je bazirana na udvojenim foto-ćelijama, pa tako senzor poseduje 40 miliona foto-dioda skrivenih iza 20 miliona mikrosočiva. Ovakvim pristupom zadržava se oko 80 odsto pokrivenosti kadra faznim fokusnim sistemom po horizontalnoj i vertikalnoj osi, a ne narušava se svetlosna moć fotoćelija, tj. ne gubi se na ISO performansama i dinamičkom opsegu senzora, pošto dve fotodiode zajedno formiraju jedan piksel. Kako bi se funkcionisanje ovako složenog autofokusnog sistema ispratilo nesmetano, potreban je vrlo jak procesor. Samim tim ne čudi što su se u Canonu odlučili za oprobani Digic 5+, za koji tvrde da je 17 x brži od Digic 4 verzije.

Za prednji deo aparata možemo reći da je klasičan – taster za otpuštanje objektiva i otvaranje blica sa desne strane, levo se nalazi funkcijski taster i AF lampa, dok je u grip ugrađen IC prijemnik za kontrolu pomoću daljinca. Na levom boku su USB, HDMI, mikrofonski i konektor za žičani daljinac, a na desnom boku su samo vratanca za jednu SD (HC/XC) memorijsku karticu. S obzirom na povećanu rezoluciju, kao i veći protok za snimanje video fajlova, nedostatak sekundarnog slota se može uzeti kao zamerka, obzirom da konkurentni aparat u vidu D7000, tj. novi D7100 imaju dva slota koja možete da koristite nezavisno za snimanje fotografija i video fajlova ili automatsko bekapovanje podataka sa jedne na drugu karticu. Pogled odozgo nam skreće pažnju na stereo mikrofon koji se nalazi oko stopice za blic, sa desne strane se nalazi displej koji nam prikazuje sve osnovne podatke (AF, Drive, ISO, Metering, stanje baterije, broj fotografija...), a iznad njega se nalaze i tasteri za menjanje relevantnih opcija. Onda je tu točkić za biranje opcija, AF Area taster koji smo već pomenuli i okidač, koji je zakrivljen na dole zbog bolje ergonomije. Leva strana je znatno jednostavnija, jer se na njoj nalaze On/Off prekidač i točkić za odabir jednog od jedanaest modova fotografisanja podeljenih u dve zone: Osnovnu (Auto, Flash off, Creative Auto, Special Scene) i Kreativnu (Program, Shutter Priority, Aperature Priority, Manual Exposure, Bulb, Custom).

Poleđinom dominira rotirajući ekran dijagonale tri inča (1.040.000 tačaka) osetljiv na dodir i to unapređenje u mnogome olakšava korišćenje, pogotovo u LV režimu. Desna strana sadrži brojne tastere: za zumiranje tokom pregleda fotografija, taster za fokusiranje, prekidač za aktiviranje LV režima i taster za početak/završetak snimanja. Quick Control za brz pristup opcijama i Review taster nalaze se iznad kontrolnog točkića unutar koga se nalazi multikontroler taster, a na dnu su taster za brisanje fotografija i prekidač za zaključavanje kontrolnog točkića. Na levoj strani pored tražila nalaze se Menu i Info tasteri. Tražilo je klasično optičko, zasnovano na pentaprizmi i prikazuje 98 odsto kadra sa uvećanjem od 0,95x, što je veoma komforno za rad, ali smo ipak očekivali da kod 70D pokrivenost bude potpuna. U tražilu možete videti sve potrebne informacije, koje se smenjuju, jer se ne mogu istovremeno prikazati. Tu je i mogućnost prikaza nivelacije, koja je veoma dobrodošla jer smanjuje mogućnost da vam fotka „curi”.

Meni je horizontalan, pa vam, ako prelazite sa drugog sistema, isprva može biti konfuzan, ali se vreme privikavanja meri u sekundama, pošto su sve opcije razvrstane na logičan način. Podmeniji su grupisani u četiri kategorije (Playback, Shooting, Setup i Custom Functions) i označeni su različitim bojama kako bi još više olakšali korišćenje. S obzirom na klasu kojoj pripada, mogućnost mapiranja komandi (menjanje njihove funkcije) je obavezna i nije izostala, pogotovo što je default podešavanje za odabir fokusne tačke nepotrebno zakomplikovano. Custom opcije vam takođe omogućuju napredno podešavanje fokusnog sistema, promenu koraka ekspozicije i ISO vrednosti itd... AF Microadjustment, funkcija koja je nedostajala modelu 60D, postoji kod modela 70D. Njena funkcija je kalibracija fokusa objektiva, što je veoma značajno kod objektiva sa velikim otvorom blende, ali je dodatno unapređena mogućnošću finog štelovanja wide i tele kraja kod zum objektiva.

Fokusni sistem se sastoji od 19 autofokusih tačaka, koje su raspoređene tako da zauzimaju veći deo kadra i ne bi trebalo da imate potrebe za fokusiranjem i ponovnim kadriranjem, osim ako vam se subjekat nalazi u samim ćoškovima. Svih 19 autofoskunih tačaka su krstatog tipa tj. osetljive su po obe ose (horizontalno i vertikalno) i omogućavaju preciznije i pouzdanije fokusiranje. Postoje tri moda fokusiranja One-Shot, AI-Servo i AI-Focus. Prvi služi za jednokratno fokusiranje, drugi kontinualno prati subjekat jednom tačkom ili grupom tačaka, dok treći predstavlja kombinaciju ova dva, tj. jednokratno fokusira sve dok ne detektuje da se subjekat pomerio kada prelazi u Servo mod rada i počinje da prati subjekat. Biranje autofokusnih tačaka je moguće po principu Single-point AF (jedna tačka koju mi određujemo), Zone AF (biramo jednu od 5 zona (grupa) tačaka koje će pratiti subjekat koji se kreće) ili Auto (aparat na osnovu algoritama pretpostavlja šta želite da fokusirate – idealno za početnike).

Integrisani Wi-Fi je veoma napredan i omogućava povezivanje dva aparata radi razmene fotografija (ograničeno samo na JPEG fotografije), povezivanje sa smart telefonom pomoću koga onda možete da upravljate aparatom u potpunosti (možete da menjate otvor blende, ISO vrednosti, fokusne tačke, pregledate zabeležene fotografije...), ali ne i da snimate video. Sa aplikacijom EOS Utility na kompjuteru, set opcija se za upravljanje aparatom dodatno proširuje, a tu su još i direktno štampanje na bežičnom štampaču, aploudovanje fotografija na Canonov web servis i pregled fotografija na DLNA uređajima (televizori, na primer). A, ako vam kažemo da je svaku od opcija moguće nezavisno konfigurisati i to ne samo na jedan uređaj... Možemo samo zaključiti da je Wi-Fi opcija veoma inteligentno iskorišćena, s obzirom na to da smo očekivali klasično povezivanje sa socijalnim mrežama.

Malo toga može da se zameri Canonu 70D u realnoj upotrebi, jer su unapređenja napravljena u skoro svakom segmentu u odnosu na prethodnika. Brzina rada aparata i njegov odziv su na izuzetno visokom nivou, što je i očekivano. A kako bi 70D istakao prednosti novog, bržeg procesora, potrebno ga je upariti i sa bržim karticama, minimalno klase 10, jer sve ispod toga jednostavno previše utiče na performanse aparata i onemogućava vas da u potpunosti iskoristite sve njegove prednosti. Da budemo realni, potrebne su i brže kartice od klase 10, jer je bafer vrlo lako napuniti obzirom na veličinu fajlova koje generiše senzor od 20 Mpx u kombinaciji sa rafalom od sedam FPS, a brzina kartice utiče na to koliko će on brzo da se isprazni. U tim situacijama je najveće opterećenje na memorijski podsistem. Kod snimanja video materijala treba obratiti pažnju na veličinu kartica, jer snimanje u FullHD rezoluciji sa ALL-I kompresijom generiše izuzetno velike fajlove, pa na karticu od 16 GB može da stane do tridesetak minuta video zapisa, čak i ako se odlučite za 720p rezoluciju.

O brzini odziva komandi ne treba trošiti reči, jer se sve odigrava momentalno, a čak je i vreme od uključivanja aparata do trenutka kada možete da napravite prvu fotografiju skoro trenutno. Čak ni ekran osetljiv na dodir ne umanje funkcionalnost aparata, jer radi odlično i nismo imali problema sa odabirom funkcija preko njega. Vrlo brzo smo se navikli da ga koristimo za pristup potrebnim opcijama umesto klasičnih tastera na telu aparata. Kada već pominjemo ekran, rezolucija i kolorit koji prikazuje su veoma dobri, pa pored oštrog prikaza i reprodukcija boja je realna i kontrastna i nema bojazni da će fotografije na kompjuteru drastično drugačije izgledati.

Autofokusni sistem radi veoma brzo, čak i sa 18-135 kit objektivom i veoma se dobro snalazi u svim uslovima, sa dovoljno ili jako malo svetla u prostoriji. Pravi napredak je napravljen kod snimanja video materijala – novi fokusni sistem je pre svega unapređen za potrebe videografa i najbolji rezultat daje kada se koristi sa STM (Stepper Motor) objektivima kod kojih se fokusni prsten pomera elektronski. Na taj način, nečujan je i vrlo je pogodan za snimanje video materijala. Standardno podešavanje pri snimanju videa je Face-Tracking, pa će AF sistem u slučaju da postoje lica u kadru automatski fokusirati na njih ili ako ih je više, onda će prednost imati ono najbliže objektivu. U slučaju da nema lica, prednost će imati najbliži objekat u kadru. Naravno, ovu opciju je moguće isključiti kako biste sami odabrali fokusnu tačku na kojoj će se (ili neće) kontinuirano pratiti fokus. I upravo pri korišćenju kontinualnog fokusa pri praćenju subjekta ovaj aparat briljira, kao i u prebacivanju sa subjekta na subjekt snimanja. Nema više lovljenja fokusa i neprijatno dugog čekanja da aparat nasluti na šta bi trebalo da se fokusira. Canon je ovu opciju doveo skoro do nivoa koji srećemo kod klasičnih kamkordera, a to je upravo ono što je i tržište tražilo – pouzdan autofokus pri snimanju video materijala. Neverovatno veliki napredak je napravljen u ovom aspektu za samo jednu generaciju, a za to je direktno zaslužna nova Dual Pixel CMOS tehnologija.

Sa druge strane, novi senzor i ova tehnologija nisu doneli ništa spektakularno u domenu fotografije, ali srećom nisu ni uticali negativno. Sama osetljivost senzora je tek nešto uvećana u odnosu na prethodnu generaciju, a ni dinamički opseg nije preterano uvećan i na to upućujemo ozbiljne zamerke, jer ih je konkurent iz Nikon tabora na tom polju prosto zasenio (kao i oni njega u pogledu snimanja videa). ISO osetljivost nativno ide do vrednosti 12800, prošireno do 25600, a u video modu ste ograničeni na ISO6400 kao maksimalnu vrednost. Ako vas ne interesuje brojanje piksela na ekranu, bićete veoma zadovoljni performansama i kvalitetom fajlova koje 70D izbacuje i pri višim ISO vrednostima, ali najvišu i proširenu ne bismo koristili bez preke potrebe. Takođe, vredno je napomenuti da je, da biste izvukli maksimum iz senzora i detalja koje on može da zabeleži, neophodno da koristite RAW format, jer koliko god Canonova reprodukcija JPEG fajlova bila dobra (a na izuzetno visokom je nivou), algoritmi i kompresija jednostavno utiču da se izgubi određeni procenat kvaliteta, što je izraženo na sitnim detaljima na fotografijama i još više pri korišćenu visokih ISO vrednosti gde algoritmi čiste šum, često i previše.

Da li je Canon 70D (W) iskorak u pravom smeru? Jeste. Uspeo je da nadvisi sve standarde koje je 60D postavio pre njega, a verujte nije mali podvig u pitanju, pogotovo ako se prevashodno bavite snimanjem video materijala. Kod fotografisanja su napravljena unapređenja, ali nedovoljno velika da bi se okarakterisala kao nešto spektakularno. A upravo iz toga možemo zaključiti da su se u Canonu dosta fokusirali na video mogućnosti svojih aparata i da im je to primarna briga u ovom trenutku, što nikako nije loše, jer su napravili priličan napredak. Doduše, ne bi trebalo da zapostavljaju ni fotografski deo, jer je konkurencija ozbiljno napredovala na tom polju.

Vojislav VUJANIĆ