Školovanje u informatičkim tehnologijama

Zapošljavanje već tokom studija i visoke zarade glavni su razlozi za upis na fakultete informatičkog usmerenja

Prema rezultatima sajta Poslovi.infostud.com najtraženija zanimanja u 2013. godini bila su programer, JAVA Programer, PHP programer,.NET Developer i softver inženjer. U Srbiji, gde stopa nezaposlenosti iznosi 29 odsto, ponuda poslova u sektoru informacionih tehnologija u stalnom je porastu, a plate dvostruko više od republičkog proseka. Zato i ne čudi činjenica da poslednjih godina najveće interesovanje među maturantima vlada upravo za studije koje školuju IT stručnjake.

Statistike s prijemnih ispita pokazuju da je među prošlogodišnjim rekorderima po interesovanju maturanata bio Elektrotehnički fakultet, gde se za 600 slobodnih mesta borilo 1063 prijavljenih kandidata. Od tog broja, na smeru Softversko inženjerstvo upisna kvota je premašena 2,5 puta.

„Interesovanje za ovaj smer raste iz godine u godinu. Poređenja radi, u 2006. godini imali smo samo 56 prijava za Softversko inženjerstvo, dok je 2013. godine registrovana 251 prijava za 20 budžetskih i 80 samofinansirajućih mesta,” kaže prodekan za nastavu ETF-a prof. dr Lazar Saranovac i dodaje da je glavni razlog visoke konkurentnosti ovog odseka popularizacija IT sektora od strane države, kao i zaposlenje u relativno kratkom roku.

Kada je reč o domaćem obrazovnom sistemu utemeljeno je mišljenje da fakulteti računarskog usmerenja stvaraju kvalitetne kadrove. Međutim, Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, ocenjuje da ono što u značajnoj meri nedostaje jeste obavezna praksa.

„To bi omogućilo da studenti nakon završetka studija budu upotrebljiviji na radnom mestu. Ovako, obično moraju da budu obučavani još šest meseci do godinu dana, potom još neko vreme pod nadzorom, a tek onda se možete osloniti na njih, ali i nadati se da neće otići u neku drugu firmu koja ima bolji „Google kutak” od vašeg.”

Međutim, studenti informatičkih smerova ne moraju da čekaju diplomu da bi svoje znanje unovčili. Upravo zbog nedostatka IT stručnjaka na domaćem tržištu rada i velikog „odliva mozgova”, najuspešnije softverske kompanije u Srbiji sve češće regrutuju mlade ljude još tokom studija. Tako je prošle godine za one studente koji nisu na budžetu, a žele da upišu smer Softversko inženjerstvo na pomenutom fakultetu, dodeljeno 11 stipendija.

„Borbu za zadržavanje kadrova mahom vode samo IT firme, dok država uglavnom ulaže napore da pruži što više razloga mladim stručnjacima da odu napolje”, ističe Šolaja. „Iako neki od njih još kao maturanti nalaze posao sistem administratora i slično, srednjoškolci obično nastavljaju školovanje u ovom usmerenju. Oni koji odu da studiraju, već od druge godine, a ponekad i od prve, postaju stipendisti neke od firmi koje u potrazi za kadrovima posežu i za ovakvim metodama.”

Do trenutka kada završe studije studenti neretko u svom CV-ju imaju vrlo ozbiljne reference i obično nemaju većih problema prilikom pronalaska posla. Često ih i sami poslodavci kontaktiraju ili nastavljaju svoju karijeru u kompanijama u kojima su tokom studija počeli da rade ili bili na praksi.

Ponuda veća od tražnje

Broj radnih mesta koja zahtevaju ova i slična znanja, povećava se dva do tri puta brže od broja ljudi koji poseduju kvalifikacije da ta mesta popune. Kada je ponuda poslova u pitanju, IT je bio u izuzetnom porastu tokom 2012. godine, a ova kategorija ne staje sa razvojem, pa se i tokom prošle godine nastavio rast u odnosu na druga zanimanja. Podaci sa sajta Poslovi.infostud.com pokazuju da se na dnevnom nivou objavi najmanje 15 novih oglasa u ovoj kategoriji, a ta cifra zna da bude i veća. S druge strane, po rečima Stefana Saloma, direktora razvoja kompanije Infostud, problem predstavlja činjenica da je broj prijava na ove pozicije i dalje mali, te ne zadovoljava potrebe tržišta.

„Ono što je evidentno jeste da je kriza to jest nedostatak kadrova aktuelan u poslednje dve-tri godine. Vrlo oštar rast potrebe za IT stručnjacima podstaknut je u najvećoj meri autsorsingom. U Srbiji se otvara veliki broj ovakvih kompanija koje direktno regrutuju ljude iz Srbije, jer je svuda deficit kvalitetnih programera. Pored toga, njihova plata ovde je znatno niža nego što je to slučaj, recimo, u Nemačkoj, iako se ta razlika smanjila u poslednjih nekoliko godina zbog deficita radne snage. Naravno, pored ovih, u svim drugim kompanijama raste potreba za IT kadrom, jer danas u skoro svim većim sistemima morate imati i nekoliko IT-evaca.”

Plata dvostruko veća od republičkog proseka

Deficit ovog zanimanja, koliko god bio loš za poslodavce, budućim informatičkim stručnjacima obezbeđuje dobre prognoze kada je reč o finansijskoj strani, jer su prosečne zarade u ovoj kategoriji među najvišima u Srbiji. Rezultati istraživanja sajta Infoplate.rs koje je obuhvatilo oko 17.000 učesnika pokazuju da IT diplomci zarađuju oko 85.000 dinara, dok se plate onih sa master diplomom kreću od 91.000, što je skoro dvostruko više od prosečne zarade koja iznosi oko 43.000 dinara.

Poslodavci najčešće traže sistem inženjere, programere, ali ima puno oglasa i za ostala radna mesta u IT industriji – sistem administratore, administratore baza podataka, softver inženjere, web dizajnere, SAP konsultante, projektante informatičkih sistema.

„Mi već nekoliko godina aktivno obilazimo škole, razgovaramo s učenicima i roditeljima, organizujemo javne časove programiranja i slično, sve sa ciljem da toj publici objasnimo da računarska zanimanja obezbeđuju posao odmah po završetku studija i to u propulzivnom sektoru koji obezbeđuje priliku za razvoj karijere i u kome je posao sve samo ne dosadan. Drugo, IT diplomci mogu da računaju na duplo veću platu od prosečne u Srbiji, a oni koji su vredni i ambiciozni brzo mogu da napreduju i zarađuju značajno više – bez potrebe da idu u beli svet. Bilo koji računarski smer će obezbediti zaposlenje,” zaključuje Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera.

Diploma kao uslov?

Kao što možete da vidite u Informatoru koji ste dobili s ovim izdanjem „Sveta kompjutera”, u Srbiji je informacione tehnologije moguće studirati na više od 40 fakulteta i visokih škola. Međutim, zanimljiv je podatak da je među zaposlenima u ovom sektoru veliki broj onih koji nemaju formalno obrazovanje iz oblasti IT-a, već su do znanja dolazili preko raznih specijalizovanih kurseva i usavršavali se vođeni ličnim interesovanjima. Ipak, u poslednje vreme raste broj ponuda za posao gde se kao jedan od uslova navodi posedovanje visoke stručne spreme iz ove oblasti. Prednjače oglasi u kojima se traže završene osnovne studije, dok se još diploma master ili doktorskih studija ređe navodi kao uslov za prijavu na konkurs. Međutim, za većinu kompanija koje ne traže specifičan kadar i koje ne spadaju u one koje daju najveće plate, nije toliko bitna diploma, već je mnogo važnije konkretno znanje koje pojedinac ima, projekti koje je radio, iskustvo, kao i želja i strast da se bave time, ističu u Infostudu.

Evropska komisija je procenila da će samo u Evropi do 2015. godine biti 900.000 nepopunjenih radnih mesta u IT sektoru. Ovaj trend je i u Srbiji gotovo isti, jer je u poslednjih godinu dana broj oglasa za IT poslove udvostručen. Dobre izgledi za zarade i zaposlenje uticali su i na porast interesovanja maturanata za studiranje u okviru IT struke, pa su se sa sedmog mesta po popularnosti u 2011. godini IT fakulteti popeli na visoko treće mesto.

Jelena SLOVIĆ