Tržišni obrti

Kao što smo već više puta najavljivali, zlatno vreme PC-ja je iza nas. U novom dobu se, po starom dobrom običaju, cene uređaja usklađuju sa potražnjom. Neki izlaze iz igre, dok drugi menjaju dres. Nema spavanja.

Isporuke tabličnih računara će 2017. godine dostići 455 miliona jedinica, pokazuju prognoze agencije DisplaySearch. Ta brojka iznosiće gotovo 75 odsto svih prodatih jedinica prenosnih uređaja u toj godini, ističu analitičari. S ovim povećanjem broja prodatih primeraka, mora da se snizi i cena, što će obradovati grupe potrošača koji nisu u mogućnosti da kupe kvalitetan uređaj ovog tipa za sumu novca koju su spremni da izdvoje. Ipak, to smanjenje cene neće biti značajno u onoj meri koliko će klimu nabavke ovih uređaja diktirati činjenica da će se pojavljivati svuda oko vas. Onoga trenutka kada u rukama svojih prijatelja budete videli tablične računare sa brendom HP, Lenovo ili Dell, znajte da je vreme da, ako to već niste, i vi pazarite svoj.

Koliko dobro ide tabličnim računarima, toliko je evidentniji pad prodaje personalnih računara. Pad isporuke procenjuje se u opsegu od 5 do čak 15 odsto na godišnjem nivou, zavisno od kompanije i segmenta. Situaciju sa prodajom klasičnih laptop računara nije oporavilo ni uvođenje ekrana osetljivih na dodir. Do pomenute 2017. godine, procenjeno je da će prodaja laptopva opasti za trećinu, na svega 100 do 105 miliona prodatih jedinica. Ovo smanjenje neće pozitivno uticati na cenu. Ako planirate da kupite laptop, imajte na umu da, kako vreme odmiče, njemu cena može samo da raste.

U svetu informacionih tehnologija, a posebno u sferi prenosnih uređaja, duvaju novi vetrovi i sa sobom donose zanimljive promene. Vodeću ulogu u raznim integracijama i dezintegracijama vode gospoda sa Istoka.

Brza promena

Kada je Google 2012. godine kupio Motorola Mobility, složili smo se da je najznačajniji deo te kupovine bio portfelj patenata koji je američka kompanija sa sobom donosila. Nije prošlo mnogo vremena, niti izbačeno mnogo Motorola uređaja, a nekada veoma uspešan američki brend ponovo ide u ruke novog gospodara.

Za cenu od 2,91 milijarde američkih dolara, novi vlasnik Motorola Mobility kompanije postala je kineska kompanija Lenovo. Veći deo pomenutog portfelja patenata ostaje u rukama magnata softverske industrije, dok se nešto preko 2.000 patenata seli u ruke Kineza, koji preuzimaju i ugovore o licenciranju ovih patenata sa trećim kompanijama. Finansijski, mogu se pronaći podaci da je u kešu plaćeno 660 miliona, 1,5 milijardi biće preneseno na račun Googlea u roku od tri godine, a 750 miliona dolara je vrednost transfera u obveznicama.

Ova kupovina predstavlja dugo čekano finale priče u kojoj je Lenovo bezuspešno pokušao da kupi kompaniju RIM (Reasearch in Motion, proizvođača BlackBerry uređaja) i interesovao se za akviziciju tajvanskog HTC-a. Postavlja se pitanje zašto Lenovo nije kupio tajvanski HTC čiji je poslovni rezultat poprilično uzdrmao vrednost kompanije, učinivši je idealnom za kupovinu. Odgovor je krajnje jednostavan. Ključna tržišta na koja Lenovo kao proizvođač želi da se orijentiše jesu Severna Amerika i Evropa. Motorola na ovim prostorima ima mnogo veći potencijal nego tajvanski konkurent. Dodatno, Motorolina pozicija u Srednjoj i Južnoj Americi značajno je bolja od HTC-a, a neke od zemalja iz ovih krajeva planete su među najbrže rastućima na svetu. Pametnih telefona i prenosnih uređaja nikada dovoljno za građane takvih država, reklo bi se.

Cena po kojoj je Lenovo kupio Motorola Mobility takođe je jedan od bitnih razloga zbog kojih se kineska kompanija odlučila na ovaj korak. Iako u značajnom padu, HTC bi koštao bar pola milijarde više, a doneo bi i značajno veće gubitke svojim novim gospodarima. Ako na sve to dodamo i činjenicu da je ovom kupovinom Lenovo usrećila i kompaniju Google (čiji operativni sistem pokreće najveći broj prenosnih uređaja na planeti), jasno je da je kineski tržišni lider doneo više nego dobru poslovnu odluku.

Šta ova odluka znači za Google, sasvim je drugo pitanje. Relativno je jednostavno zaključiti da je na ovaj način Google izvukao najviše novca što je mogao za kompaniju koju je, zajedno sa patentima i set-top proizvodnjom, kupio za nešto preko četiri puta veću cenu. Patenti koji su kupljeni uz kompaniju doneli su dosta manje no što se inicijalno očekivalo, a Motorola kao brend nije uspeo značajnije da poremeti uspeh Apple i Samsung uređaja, posebno na severnoameričkom kontinentu. Mnogi, pak, smatraju da je najveći gubitnik u procesu ove akvizicije upravo Apple.

Naime, kada je Google kupio Motorolu, došlo je do tenzija između ove kompanije i proizvođača samih uređaja, posebno Samsunga, koje su dovele do podela u Android svetu. Ove podele su omogućile Appleu da lagano povećava udeo na tržištu, koristeći prostor nedovoljno dobro ujedinjenih proizvođača pod Android zastavom. U međuvremenu je pokrenuta i Firefox OS priča, a pojavili su se i manji proizvođači, poput kompanije Jolla. Sada, kada Google predaje Motorolu dokazano uspešnim Kinezima, situacija se drastično menja. Apple dobija oštru konkurenciju na domaćem terenu, a Google može da se koncentriše na ono u čemu je najbolji, softver koji isporučuje vendorima.

Odlazak pionira

Početkom godine smo videli konačno razrešenje duge sage o sudbini x86 tehnologije u rukama nekada vodećeg svetskog proizvođača hardvera – američkog IBM-a. Serverska, jedina preostala x86 divizija unutar kompanije, prelazi u ruke kineske kompanije Lenovo, poput divizije laptopva i brenda ThinkPad koji je IBM prodao Kinezima 2005. godine.

Ovakav potez IBM-a jasno stavlja do znanja da su margine profita u ovoj sferi industrije nedovoljno visoke da opravdaju visoka ulaganja koja su potrebna, posebno gledajući dugoročno. No, kao da izlazak iz x86 serverske trke nije bio dovoljan američkoj kompaniji. Poslednja saopštenja za javnost, istupi članova menadžerskog vrha i šuškanja dobro obaveštenih analitičara govore o potpunom napuštanju industrije poluprovodnika. Ideja koju su mnogi videli iza ovakvog poteza jeste bliska svojevremenoj situaciji u AMD-u 2009. godine, kada je nastala kompanija GlobalFoundries. Podsetimo, tada je plan bio da se u takvu kompaniju uloži dovoljno novca i drugih resursa kako bi se omogućilo jače prisustvo GlobalFoundriesa u izradi savremenih čipova. Danas znamo da ovaj plan nije uspeo u potpunosti.

Istaknimo i još jednu važnu činjenicu. IBM je u svojoj prošlosti bio jedan od najznačajnijih igrača u segmentu istraživanja i razvoja novih tehnologija. Kao što znamo, istraživanje i razvoj su skupi i mnoge fabrike poluprovodnika u svom sastavu zapravo nemaju divizije posvećene ovim delatnostima, a ako ih poseduju, u njih ulažu dosta manje novca no što je to činio jedan IBM. Divizija proizvodnje poluprovodničkih komponenti unutar IBM-a je u 2013. izgubila nekih 130 miliona američkih dolara i to je jedan od alarma koji su ubedili rukovodioce da potraže novi i drugačiji plan. Novac koji u domenu proizvodnje čipova i hardvera uopšte IBM prihoduje danas iznosi svega 16 procenata ukupnih prihoda.

Kao što smo od ove kompanije videli nebrojeno puta, u trenutku kada investiciju ne mogu opravdati dovoljnom marginom prihoda, oni napuštaju ta prostranstva i odlaze „u toplije krajeve”. Ipak, autor ovih redova se ne bi iznenadio kada bi prodati bili samo proizvodni pogon, a unutar kompanije ostavljeni delove istraživanja i razvoja, koji sami vrede neku milijardu dolara, ali i prestiža koji IBM sa pravom u industriji računara uživa.

Iznenađenje sa Dalekog istoka

Ako priče o povlačenju jednog od pionira računarskih tehnologija nisu dovoljno uzdrmale javnost, onda će to svakako učiniti najava da iz ovog biznisa izlazi i nekada najmoćnija tehnološka kompanija sveta, japanski Sony.

Redosled događaja prilično je jednostavan za razumevanje. Nakon godina uspeha u svim segmentima u kojima se obreo, Sony je zakazao na polju inovacija i u mnogim segmentima počeo da beleži padove profita i generiše gubitke, a ne prihod. To je dovelo do odlazaka mnogih ljudi, kako u menadžmentu, tako i među inženjerima, uglavnom u konkurentske firme sa Zapada. Ulogu tehnološkog broja jedan preuzeo je korejski Samsung, a Sony je sačuvao lidersko prisustvo u segmentu televizora, industrije igračkih konzola i prenosnih uređaja. Računarska divizija unutar Sonyja nije tako dobro prošla. Smanjenje potražnje za personalnim računarima, a samim tim i profita koji se u ovom poslu može zavrediti, uslovilo je žestoku konkurenciju za mrvice sa stola vodećih kompanija. Sony je u toj borbi uglavnom nizao gubitke.

Iako ćete retko naći čoveka koji ima previše da zameri laptopima VAIO koji dolaze iz radionica japanskog giganta, njihov realan prodor na tržišta koja poseduju zdrav kapital bio je veoma ograničen. Sony očigledno nije imao drugog izbora do onog koji nas je sve naterao da porazmislimo o pravcu u kom industrija ide. Prodajom svog PC biznisa, japanska kompanija namerava da uštedi oko milijardu američkih dolara godišnje, kolika je vrednost 5.000 radnih mesta koja će se zatvoriti. Kao kupac se navodi japanski investicioni fond nepoznatog imena, a nisu poznati ni precizni finansijski podaci ove razmene. Spekulacije kažu da ova investicija neće preći pola milijarde američkih dolara.

Kao što smo na početku naglasili, ovako nešto se i moglo očekivati, imajući u vidu da se još ranije mogao čuti glas vodećih ljudi Sonyja u smeru konsolidacije resursa kompanije i to, pre svega, u cilju podrške segmentima u kojima Sony zdravo posluje. Ovo su, prirodno, poslovi za njihovu uspešnu liniju konzola Playstation, ali i pametnih mobilnih telefona. Navodno, čelnici kompanije su u slučaju televizora najbliži kreaciji kćerke-firme koja bi se posvetila samo ovom poslu. Sve ove informacije deo su šireg i dubljeg plana reorganizacije kompanije koji za cilj ima vraćanje japanskog prvoborca u liniju sa najjačim predstavnicima u industriji. Kako bi se kompanija koncentrisala na investicije u nove tehnologije, proizvode i usluge, mora posedovati zdravu osnovu i kapital i to je primarni zadatak izvršnog direktora Hiraija (Kazuo Hirai). Na proleće će biti tačno dve godine od kako je Hirai preuzeo vodeće mesto u korporaciji i do sada je postizao tražene rezultate u svim akcijama u okvirima restruktuiranja kompanije. Tako nešto hrabri, kako investitore, tako i fanove proizvoda koje je Sony u prethodnim decenijama, na zadovoljstvo masa, isporučivao.

(Ne)očekivani obrti

U duhu podrške mobilnom segmentu kompanije, Sony već neko vreme razmatra izbacivanje uređaja sa Windows Phone operativnim sistemom. Sve ovo koincidira s još jednim, pomalo iznenađujućim potezom. Naime, Sony je odlučio da se, bar na neko vreme, povuče iz SAD! Kako stvari stoje, Sony je na tom bitnom tržištu imao samo jednog partnera, T-Mobile. Drugi operateri nisu želeli Sony telefone u ponudi i time su doprineli da linija proizvoda Xperia slabo prođe na severnoameričkom kontinentu. S lošijim ugovorima, oni i nisu mogli postići bolji rezultat u borbi sa kompanijama Samsung i Apple, koje dominiraju (i ovim) delom planete.

Saradnja kompanija Sony i Microsoft već na papiru deluje obećavajuće. Vizualno privlačni interfejs WP8 operativnog sistema i poslovično dobar dizajn Sony multimedijalnih proizvoda će sigurno dati dobre rezultate. Ukoliko ne budu zakazale marketinške službe, kao u slučaju promašene investicije od milijardu dolara za reklamu HTC One telefona u SAD (sa Robert Dauni Juniorom), Microsoft bi mogao da dobije dugo čekanog partnera za pojačanje svog prisustva u industriji. Slabi procenti udela na tržištu i dalje su trn u oku američke kompanije, čija promena izvršnog direktora tek treba da pokaže prave rezultate. Uspešan Sony Windows Phone 8 proizvod bi mogao da bude jedan od kamena-temeljaca takvih rezultata.

• • •

Bilo da ste povremeni uživalac blagodeti tehnološkog napretka ili redovni konzument najnovijih „igračaka” iz radionica inovativnih studija širom planete, teško je ostati imun na vetrove promena koji duvaju u svetu informacionih tehnologija. Koosnivač kompanije Apple, Stiv Voznijak (Steve Wozniak), već neko vreme „opseda” tehnološke blogove idejom da bi se Apple morao priključiti vozu proizvođača prenosnika na Android platformi. U suprotnom, zadesiće ih sudbina koju je doživeo BlackBerry, tako barem tvrdi popularni Woz.

Obrta je u prošlosti bilo toliko da je zaista za očekivati da ćemo ih još mnogo videti i to već ove godine. Pratićemo ih i na vreme vas obaveštavati.

Momir ĐEKIĆ