Samogradnja arkadnog flipera

U prethodna dva broja smo obradili hardversku i softversku stranu pravljenja kućne arkadne mašine. Priču zaokružujemo pregledom potrebnih hardverskih i softverskih strana izgradnje fliper simulatora.

Fliperi su izvor zabave mnogo duže nego što ste možda očekivali – preteče modernih flipera pojavile su se još davne 1750. godine, i kao što je to slučaj i danas, služili su čisto u zabavne svrhe. Prvi fliperi bili su bez pipaka, a isti su dodati 1947. godine. Nekoliko godina pre toga prvi put je predstavljen mehanizam koji je prepoznavao kovanice, što je ove automate za zabavu lansiralo u komercijalnu sferu. Međutim, pravo zlatno doba fliperi su doživeli sedamdesetih godina 20. veka, dodavanjem elektronike, i osamdesetih kada su zašli u digitalnu eru, najviše zahvaljujući ugradnji displeja. Nakon ovog zlatnog doba, usledilo je vreme velike krize za ovu zabavnu platformu – fliperi su bili glomazni, sama tabla nije bila izmenjiva, pa se igrači brzo zasite iste, i kao takvi ubrzo su iščezli iz fliperana.

U današnje digitalno doba, fliperi žive svoj novi život. Prave metalne kuglice, rampe i „pečurke” zamenjene su onima iz simulatora, a kompletan sistem moguće je uraditi u samogradnji. Grubo, ovo se radi iz dva dela – izrada hardverske platforme i kućišta za simulator flipera, i softverskog dela koji se sastoji od samog emulatora i vizuelnih menija, takozvanog frontenda.

Kutija

Sama kutija iziskuje manje napora kako bi se napravila, za razliku od arkadnih automata. Sastoji se iz dva dela – donjeg, većeg, u koji ćemo „spakovati” glavni ekran i računar, i gornjeg dela koji će nositi zvučnike i, u zavisnosti od mogućnosti i želja, jedan ili dva monitora. Ukoliko imate mogućnosti da iskoristite kućište nekog starog flipera, ovo će vam znatno olakšati situaciju, jer će prepravke biti minimalne. Sve što treba da uradite jeste da izbacite sadržinu starog flipera, i brdo instalacije ispod glavne table. Ukoliko je ovo slučaj, vodite računa da vas prilikom rastavljanja ne „pecne” neki od kondenzatora u samoj elektronici koja je zaostala od donor flipera.

Ukoliko, pak, pripadate većini populacije i niste skladištili neispravan fliper u podrumu, ostaje da sami napravite kućište za svog novog mezimca. Ovo je najlakše uraditi od dobro nam poznatog pločastog materijala – medijapana. Kutija je krajnje jednostavna, i sastoji se od ravnog dna i četiri stranice koje sa gornje strane zatvarate pod malim nagibom. Nagib je kod starih, pravih flipera bio od presudne važnosti, jer su se zahvaljujući njemu i sili zemljine teže metalne kuglice i pomerale, a kod našeg emulatora nagib će imati samo dekorativnu primenu. Poklopac ove kutije je staklo ili komad prozirnog pleksiglasa, kao direktna zaštita ekrana koji će doći ispod same staklene površine.

Gornji deo sastoji se od proste kutije u koju ćemo smestiti zvučnike i ekran koji će prikazivati rezultat partije i na kome će se izvršavati bonus igre sa same table flipera. Ovde se situacija donekle komplikuje u smislu koji monitor staviti. Postoji opcija postavljanja manjeg monitora, uglavnom starijih modela odnosa stranica ekrana 4:3, koji će prikazivati rezultat i/ili još jedan monitor na kome će se iscrtavati grafika pravog zaglavlja flipera, kako bi bio što sličniji originalu. Ujedno, gornji deo pored monitora nosiće i zvučnike koji će još realnije prenositi atmosferu. Za one malo vičnije, idealna je ugradnja zvučnika za automobile, pošto to iziskuje najmanje rada oko kutije gde ćete iste smestiti, mada i svaki drugi kompjuterski zvučni sistem služi svrsi. Oni koji su gladni što realnijeg užitka pravog flipera će posegnuti i za nekim 2.1, 4.1 ili čak 5.1 sistemom, i to tako što će sve ostale zvučnike iz takvog sistema ugraditi u glavnu kutiju ispod velikog displeja, pa ćete zvuk kugle moći donekle da osetite preko vibracija koje će se prenositi preko same kutije.

Ovaj sistem počiva na skupljem hardveru, naročito kada je reč o monitorima. Standardni fliper ima površinu za igranje koja je najpribližnija LCD televizorima od 37 inča. Minimum za igranje bi bio ekran od 22 inča, što bi onda značilo da bi ste se odlučili za monitor od 17 inča za deo u gornjoj kutiji. Ukoliko idete s pomenutom varijantom od 37 inča, gornji monitor biće od 22. Ukoliko spadate u megalomane, i idete s varijantom od 46 inča, gornja kutija imaće ekran od 32 inča za grafiku, i 19 inča kao ekran za rezultat. Kako ova kombinacija izgleda pogledajte u praksi na http://youtu.be/F_ILihnUCMc.

Računar koji sve ovo treba da pogura morao bi da se bazira na dvojezgarnom procesoru, minimum 2 GB RAM-a, ako se ide sa Windows XP-om u paketu ili 4 GB ako je Windows 7 u pitanju. Što se tiče opcije hard diska, fliper će raditi i sa najmanjim hard diskom na tržištu, naročito ako se fokusirate na dvadesetak omiljenih fliper tabla. Ukoliko želite da imate što kompletniju kolekciju (trenutno je to nekih 280 GB!), okrenite se opciji nabavke hard diska od barem 500 GB jer, kao i sa svakom multimedijom, i ovde apetiti za prostorom brzo rastu.

Grafika je samo srce ovakvog sistema, pa tako iz jednačine odmah možete da eliminišete integrisana rešenja. Preporuka su nVidia kartice, naspram rasprostranjenijeg Radeona, a sve zbog mnogo bolje urađenih drajvera na nVidia kartice, a i samog sistema koji je mnogo više okrenut ovoj platformi, što naročito dolazi do izražaja prilikom podešavanja iscrtavanja na više monitora. Ukratko, ono što se od sistema zahteva da iscrta, na nVidiji radi, a na Radeonu teško ili nikako. Ono što je svakako za pohvalu je činjenica da kartica ne mora da bude iz vrha ponude, pa će za naše potrebe završiti posao i neka od stotinak evra.

Sam računar fizički može da se smesti ispod najvećeg ekrana u donjoj kutiji, jedino je potrebno dodatno razmisliti i ugraditi poneki ventilator u zavisnosti od veličine kutije, kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje opreme, bez bojazni od pregrevanja.

Ostalo je još samo postaviti tastere za kontrolu samog sistema, kao i za kontrolu pipaka, kao u čuveni startni izbacivač kuglica. Za upravljanjem i izbor table koju želite da igrate potrebno vam je ukupno četiri tastera, po jedan za pomeranje gore-dole kroz listu, i po jedan za izbor table ili povratak unazad za korak. Na pojedinim fliperima postoji i do četiri pipka koje je moguće zasebno kontrolisati, pa vam je za iste potrebno isto toliko tastera. Ukupno, potrebno je ugraditi osam tastera, pored sklopa za ispaljivanje kugle. Ovaj poslednji može dvojako da se napravi – ili kao mehanički taster, detaljno opisan na www.hyperspin-fe.com/forum/showthread.php?14749-Plunger-Options ili, ukoliko ste malo vičniji, uz pomoć optičkog senzora (iz starog računarskog miša), poput onog datog na linku http://forum.arcadecontrols.com/index.php?topic=116264.0. Kako biste tastere koristili kao dugmad na tastaturi, poslužite se istim sistemom opisanom u prvom tekstu o samogradnji arkadnog automata.

Softver

Ako ste uspešno savladali sve fizičke prepreke, ostaje još instalacija softvera. Instalacija samog operativnog sistema se ne razlikuje ni po čemu od bilo koje druge standardne instalacije, pa nećemo ulaziti u sitna crevca iste. Savet je da se radi pojednostavljene instalacije sve radi samo sa jednom particijom, naročito ako ovo planirate da bude trajna postavka u vašem okruženju. Ukoliko, pak, samo želite da se povremeno igrate na svom računaru koji svakodnevno koristite i za druge aktivnosti, ipak razmislite da instalaciju fliper-simulatora postavite na neku zasebnu particiju.

Najrasprostanjeniji emulator je PinMAME i možete ga skinuti sa adrese http://sourceforge.net/projects/pinmame. Reč je o open source platformi, a autori su sebi za cilj postavili da što vernije dočaraju atmosferu pravih flipera pojedinačno, pa tako pored same vizuelne replikacije starih hitova, idu i do nivoa iščitavanja ROM-ova iz samih flipera, kako bi se što više približili realnoj platformi. Instalacija je krajnje jednostavna. Preuzmite najnoviju verziju PinMAME softvera, kreirajte novi folder u root putanji svog diska, i raspakujte Zip arhivu koju ste skinuli u upravo kreirani folder. Ostaje još samo da pokrenete setup.exe i odradite instalaciju, selektujete putanje na kojima se nalaze ROM-ovi sa fliperima, konfiguracioni fajlovi, izbor primarnog displeja i da li se isti startuje u full screen režimu, podešavanje boja interfejsa i zvuka unutar samog emulatora.

Ono što ćete odmah primetiti jeste da sam emulator ne odiše nekom prevelikom lakoćom upravljanja, naročito ako pravite kompletan emulator, i ne želite da non-stop povezujete miša i tastaturu kako bi ste izabrali koju tablu bi ste igrali.

Ovde nam u pomoć pristiže HyperSpin, frontend koji će oko PinMAME-a da napravi jednu vizuelno zaokruženu celinu. Sam HyperPin možete skinuti s adrese www.hyperspin-fe.com/forum/downloads.php?do=cat&id=322, a instalacija je „teška” 175 MB. Instalacija je nepotrebna, dovoljno je samo raspakovati softver u zaseban folder, i pre prvog pokretanja otići do novokreiranog podfoldera Settings, i podesiti apsolutne putanje u settings.ini fajlu do foldera u kojem je emulator, to jest gde se tačno nalaze ROM-ovi, screenshotovi i ostala podešavanja za flipere. Sa sajta odakle ste skinuli HyperPin možete downloadovati i izuzetno lepa vizuelna rešenja samog frontenda. Izbor flipera koji želite da igrate vrši se rotiranjem točka na ekranu, i potvrdom table na treći taster. Odatle kontrolu preuzima emulator, a na vama je da samo uživate u igri.

Pored PinMAME emulatora, postoji i druga škola emulacije pod nazivom Future Pinball. Dostupan je na adresi www.futurepinball.com, a instalacija je 23 MB. Instalacija je veoma jednostavna, i svodi se samo na potvrdu podrazumevanih setovanja.

Future Pinball nije samo emulator flipera, već je i editor za kreiranje novih tabli. Ukoliko ste kreativni, možete i sami da se oprobate u kreiranju svog flipera, a sa samog sajta možete da skinete kreacije drugih korisnika čiji se broj svakog dana uvećava. Ono po čemu se Future Pinball razlikuje od PinMAME-a je u pristupu emulacije – Future Pinball se više oslanja na vizuelnu replikaciju tabli, dok je kod PinMAME-a bitnija fizika, kako bi se emulirani fliper ponašao što približnije pravom. Ovo možete da testirate i u praksi, jer su neke table dostupne u oba sveta, pa možete i sami da presudite koja emulacija vam više leži.

Ono što svakako olakšava situaciju je i činjenica da HyperPin podržava oba emulatora paralelno, dovoljno je da odradite podešavanje kao i za PinMAME, to jest samo da navedete putanju do Future Pinball foldera u settings.ini fajlu unutar settings foldera gde ste smestili HyperPin i – zabava može da počne.

Ukoliko prilikom instalacije negde zaglavite ili vam nešto ne radi, sva tri programa počivaju na velikoj zajednici korisnika koji su u svakom slučaju i više nego predusretljivi da vam pomognu oko bilo kojeg problema na koji naiđete. Ako ste vični programiranju, možete se i aktivno uključiti u dalje unapređenje funkcija i stabilnosti svih nabrojanih programa jer, na kraju krajeva, oni jedino tako i napreduju. U svakom slučaju nadamo se da ćete uživati u fliperima, možda pokušati da napravite i neki svoj, kao i da ćete opet pomerati lične rekorde na pojedinim tablama koje pamtite još iz detinjstva!

Uroš VELIČKOVIĆ