Yeastar MyPBX SOHO, Yealink SIP-T22 i SIP-T38G

Iz dve relativno nove firme na našem tržištu ovog puta dolaze nam uređaji za IP telefoniju. Da podsetimo, IP telefonija omogućava korišćenje računarske mrežne infrastrukture za potrebe prenosa audio signala iz glasovnog opsega. Uređaji koje smo dobili na test su dva telefona firme Yealink i jedna mini-centrala firme Yeastar. Ova centrala je predviđena za SOHO, a telefoni su prihvatljivi za implementaciju u svim firmama – od malih do velikih.

Centrala nosi oznaku MyPBX SOHO i predstavlja IP-PBX (Internet Protocol Private Branch Exchange), hibridnu mini-centralu. U pakovanju uz nju dolaze jedan LAN kabl, dva telefonska (sa po jednom paricom), ispravljač, dokumentacija i CD. Izgledom centrala podseća na standardni oblik na koji smo navikli kod ADSL modema – plastična kutijica sa signalnim LED s prednje strane i portovima sa zadnje. Dizajn kućišta je klasičan – ne preterano atraktivan, što se i očekuje kod tog tipa uređaja, a izrađeno je od plastike solidnog kvaliteta. LED indikacija s prednje strane obezbeđena je za osam funkcija: status napajanja (Power), status servera (Run), status sistema (Ready), status mrežnog interfejsa (Eth) i status telefonskih linija (Port 1–4). Od portova koji se nalaze sa zadnje strane na raspolaganju su LAN (RJ-45), četiri analogna telefonska (RJ-11), dugme za reset podešavanja i napojni konektor, a s donje strane se nalaze rupe za montažu na zidu.

Što se telefonskih opcija tiče, centrala podržava preuzimanje, prebacivanje, preusmeravanje i rutiranje veza, veza na čekanju, konferencijska veza, interkom, DISA (Direct Inward System Access), glasovnu poštu, IVR (Interactive Voice Respnse), redosled čekanja, PIN pristup, Caller ID, CDR (Call Detail Records), crnu listu nepoželjnih brojeva, Skype integraciju, Speed Dial, grupno zvono, snimanje poziva, a moguće je i definisanje radnog vremena. Od mrežnih opcija tu su Firewall, QoS, VLAN, DDNS i DHCP server/klijent. Ograničenje ovog modela je trideset korisnika, sa maksimalno osam istovremenih veza, a snimci glasovne pošte, prema rečima proizvođača, ne mogu preći 4000 minuta.

Yealink telefoni nose oznake SIP-T22 (Enterprise IP telefon) i SIP-T38G (Gigabit Color IP telefon). U pakovanju uz oba modela, pored aparata, stižu još i postolje, ispravljač, kabl za slušalicu (RJ-9), slušalica, LAN kabl, dokumentacija i CD. Iako su na prvi pogled vizuelno slični, kada se povežu odmah su uočljive razlike. Zajedničke fizičke karakteristike su im TI (Texas Instruments) glasovni engine, dva RJ-9 porta, dva RJ-45 porta i PoE (opciono), dok su razlike kod modela SIP-T22: čipset TI Titan, LCD ekran osvetljen plavom pozadinskom bojom dimenzija 132 x 64 piksela sa četiri nivoa sive, 32 tastera (od kojih četiri soft i tri programabilna). Model SIP-T38G odlikuju čipset TI Aries, TFT-LCD ekran sa 262k boja veličine 4,3” i rezolucije 480 x 272 piksela, 48 tastera (od kojih četiri soft i 16 programabilnih), podrška za do šest modula za proširenje i podrška za Wireless Headset adapter.

Od telefonskih opcija, oba modela imaju preuzimanje veze, glasovnu poštu, vezu na čekanju, transfer, prosleđivanje i snimanje veza, Emergency poziv, parkiranje veze, trosmernu konferencijsku vezu, Speed Dial, Auto Answer, XML Browser, XML imenik, LDAP imenik, Black List, SMS, Volume Control, biranje zvona, podešavanje tonske šeme, MWI (Message Waiting Indicator), Hotline, interkom, Paging, Dial Plan, DND (Do Not Disturb), Mute, Trace Package eksport, Full Duplex Speakerphone, podržavaju SRTP glasovno šifrovanje, a imaju i Admin/User režime rada.

Mrežne opcije koje se mogu koristiti takođe su slične kod oba modela. Preklapaju se opcije NAT Transverse (STUN Mode), IP (DHCP/Static), Auto Provision za firmver, konfiguracije, zvona i imenik preko TFTP, FTP, HTTP, HTTPS, PnP, TLS, 802.1x, VLAN QoS (802.1pq), ToS ili DSCP. Razlike su kod SIP-T38G PPPoE kod NAT transverse opcije, IPV6 podrška, kao i mogućnost Auto provisiona preko Open VPN-a.

Svi uređaji su se na testu pokazali korektno. Isprobani su pozivi preko IP adrese (za koje nije potrebna centrala), pozivi putem lokala uz pomoć centrale i pozivi ka spoljnim linijama (povezivanjem centrale sa jednom analognom telefonskom linijom). Kvalitet audio signala je dobar, a podešavanje telefona i centrale najlakše se vrši putem web interfejsa. Telefone je, uz malo veće komplikacije, moguće podešavati i ručno na samom aparatu pristupom administrativnom režimu rada pomoću definisane lozinke. Bitno je naglasiti to da je centrala koja je kod nas došla sa FXO/FXS modulima, dok se može dobiti po želji sa BRI, GSM ili UMTS modulima u različitim kombinacijama.

Ovi uređaji su veoma prihvatljivi, kada se uzme u obzir odnos cena/kvalitet. Centrala je preporučljiva za kućna okruženja i SOHO, a telefoni su čak prihvatljivi i za implementaciju u velikim preduzećima.

Petar LONČAREVIĆ