Intel Core i7-3960X

Opšte je poznato da proizvođači procesora nastoje da iz svakog proizvedenog čipa izvuku maksimum – maksimum megaherca, maksimum keša, maksimum jezgara. Sve što se može iskoristiti i bude iskorišćeno. Uglavnom, „ostaci” koji ne ispunjavaju osnovnu specifikaciju lako nalaze svoju tržišnu poziciju u nekom low ili mainstream segmentu, međutim tu i tamo dogodi se da „škart” završi i na high-end tržištu. Najnoviji primer za to je Intelov procesor Sandy Bridge – E, koji dolazi na desktop tržište u obliku škarta nastalog iz serverskog procesora Sandy Bridge – EP. Razlika između modela EP i E je u tome što je Intel modelu E isključio dva jezgra, tako da radi ukupno šest jezgara.

Sandy Bridge – E je direktni naslednik Intelovog procesora Gulftown, koji je takođe bio Hexa-Core. Zajedničko za ova dva procesora je i to što su oba proizvedena u 32 nm tehnologiji. No, broj funkcionalnih jezgara i tehnologija proizvodnje su jedino što im je zajedničko. Sve ostalo je različito, prvenstveno arhitektura. Baveći se normalnim Sandy Bridge procesorima tokom 2011. godine, mogli smo se iznova uveriti u to kolika je unapređenja u svakom domenu donela nova arhitektura. Na nivou jezgara i L1/L2 keša Sandy Bridge – E je identičan svojim rođacima bez sufiksa E.

Ključna razlika između E i ne-E Sandy Bridge procesora je u količini L3 keš memorije sa kojom raspolaže model E. 15 MB L3 keša ogromna je razlika u odnosu na osam, odnosno šest MB kod postojećih modela Core i5 i i7. Ovoliki L3 keš je logičan pošto je u suštini reč o jezgru koje je dizajnirano za serversku primenu. Neposredan razlog krije se u specifikaciji memorijskog kontrolera – ovo je prvi Intelov procesor koji podržava Quad-Channel memorijski sistem (Gulftown i Nehalem podržavali su Tri-Channel), a razlog za to unapređenje opet se krije u domenu serverske upotrebe. Naime, trendovi u serverskoj industriji vezani su za virtuelizaciju i cloud sisteme, a kritična stavka u tim modernim serverima jeste količina memorije koju mogu da podrže. Bukvalno važi princip što više to bolje. Prelazak na kompleksni Quad-Channel memorijski podsistem uzrokovao je i promenu socketa, odnosno pakovanja procesora. Serija Core i7-900 koristila je LGA1366 i čipset X58, a nova Core i7--3000 traži socket LGA2011. Da, novi procesor i matična ploča imaju čak 2011 kontakata, što je apsolutni rekord u klasi. Naviknuti na relativno mala pakovanja LGA1155 Sandy Bridge procesora, bili smo iznenađeni dimenzijama novog LGA2011. No, kako su dimenzije samog procesora čak 435 kvadratnih milimetara, nema mesta čuđenju. Poređenja radi, površina Gulftowna je 240 mm2.

Druga ključna razlika u odnosu na standardne Sandy Bridge procesore jeste odsustvo integrisane grafike. Logično – nije stala, a nije ni bilo želje da se memorijski protok troši na integrisanu grafiku. Za vezu s grafičkim procesorom i ostalim kontrolerima tu je PCI Express 2.0 kontroler. Nezvanično se pominje da je on kompatabilan sa specifikacijom 3.0, ali je to nemoguće proveriti. Možda tek onda kada iz AMD-a stignu prve PCI Express 3.0 grafičke kartice.

Intel trenutno u ponudi ima dva modela iz ove serije. Core i7-3930K je standardni high-end model kod kojeg sufiks K ukazuje na to da dolazi sa otključanim množiocima, spreman za overklokovanje na najlakši mogući način. Ovaj procesor radi na 3,2 GHz, a uz Turbo na 3,8 GHz. Intel mu je dodatno „skresao” L3 keš na 12 MB. Nama je na test stigao najjači model Core i7-3960X. To je tzv. eXtreme Edition procesor, po čuvenoj ceni od 999 dolara. On radi na 100 MHz višem taktu od 3930K i ima 3 MB više L3 keša. Oba procesora imaju maksimalni specificirani TDP 130 W. Tokom 2012. godine Intel će na tržište izbaciti i pristupačniji Core i7-3820 sa četiri jezgra i 10 MB L3 keša. Sigurni smo da će se ovom procesoru, pored mnogih potencijalnih kupaca, najviše obradovati proizvođači X79 matičnih ploča, koje su zbog svoje kompleksnosti preskupe, pa bi im dobro došao jedan mnogo pristupačniji procesor.

Utisci koje smo stekli tokom druženja sa i7-3960X bili su da je reč o izuzetno brzom, zapravo najbržem procesoru današnjice. No, mi ćemo ipak elaborirati nekoliko zapažanja. Prvo, iako su u pitanju „ostaci” serverskih procesora, Core i7-3960X jasno dokazuje da čip koji nije dovoljno dobar za osnovnu namenu uopšte ne mora biti loš – naprotiv, ovaj „škart” je najbrži desktop procesor današnjice. Drugo, iz rezultata u različitim testovima jasno se vidi šta daje smisao ovom procesoru – treba ga koristiti u domenu profesionalne video obrade i renderinga, sa fokusom na ovo drugo. Na primeru Cyberlinka može se videti šta GPU optimizacija donosi aplikacijama za video enkoding/transkoding – praktično obesmišljava megalomanske procesore. Međutim, još smo daleko od GPU akceleracije finalnog renderinga, te tu procesori poput ovog i te kako imaju smisla. Povrh svega, svi Core i7 procesori, pa i novi 3960X, imaju HyperThreading (ključna razlika u odnosu na i5), te se to dodatno odražava (u pozitivnom smislu) na performanse u renderingu.

U domenu kućnog korišćenja, što podrazumeva igranje, prebacivanje videa s telefona na YouTube i surfovanje, ovakva aždaja od procesora naprosto nema smisla. Praktično nema nikakve razlike u igračkim performansama između „običnog” Core i5-2500K i nove „aždaje” od 999 dolara. Margina koju vidite u grafikonima posledica je više nego duplo veće količine keš memorije i većeg Trubo raspona autoklokovanja. Kako se po ceni jednog Corea i7-3960X može kupiti najskuplji, ovom prilikom testirani i5, zajedno sa najskupljom i najjačom karticom na svetu Radeonom HD 6990, odgovarajućom LGA1155 matičnom pločom i sasvim dovoljno „kusura” za 8 GB memorije, jasno je da će samo oni koje ne zanima cena pobrojanih komponenata, uključujući i i7-3960X, odlučiti da ga bez ustezanja kupe.

Onima koji žive od rada u 3Dstudio Maxu ili nekom sličnom modeling/rendering softveru, svakako preporučujemo da razmisle o nabavci skoro duplo jeftinijeg modela Core i7-3930K. S obzirom na malu razliku u taktu, on je zanemarljivo sporiji od testiranog eXtreme Edition modela. Uz to je i otključan, pa ako zatreba, lako ćete ga overklokovati. Imajte na umu i da je dodatni izdatak za novu matičnu ploču sa socketom LGA2011 neminovnost. No, ako to nije problem, dobićete sredstvo koje može znatno da ubrza rendering ili video transkoding.

Saša UZELAC