Inflatorni udar browsera

Pojavom Google Chromea, pored još jednog konkurenta na tržištu browsera pojavio se i jedan novi trend. Google je želeo da što brže uhvati (a kako se pokazalo, i da prestigne) konkurenciju po pitanju brojčanih verzija browsera, pa je gotovo svaka verzija nosila novu brojčanu oznaku. Tu je uspostavljen i trend da se istovremeno na Internetu nalazi po nekoliko aktuelnih verzija web čitača (trenutno su aktuelne 12.x, 13.x i 14.x), a takvu praksu je izgleda prihvatila i fondacija Mozilla. Sa nekadašnjih „mikroskopskih” pomaka u verzijama, koje su se razlikovale u drugoj decimali, prešlo se na skokove od „sedam milja”, bar kada se radi o brojčanom označavanju verzija. Uz to, danas se slobodne za download istovremeno nalaze čak četiri verzije ovog browsera – šestica u finalnoj varijanti, sedmica u beta fazi, dok su osmica i devetka u alfa fazi razvoja. Takva praksa deluje prilično konfuzno za krajnje korisnike, naročito one koji ne prate mnogo dešavanja na softverskoj sceni.

Postoje barem dva problema koja nastaju zbog ovakve politike Mozilla fondacije. Brzo izbacivanje novih verzija (na svakih mesec i po dana) stvara probleme proizvođačima add-onova, jer moraju brzo da reaguju i da prilagođavaju svoje dodatke promenama koje nastaju u browseru. Ono što se korisnicima, a verovatno ni proizvođačima dodataka za Firefox, sigurno neće svideti je to što neki od popularnih add-onova na koje su navikli možda neće raditi na novoj verziji. Koji? Zavisno od korisnika i od dodataka koje je instalirao, to može da se kreće od toga da sve radi normalno, pa do ekstrema da nijedan dodatak ne radi na novoinstaliranoj verziji.

Možda na prvi pogled manje primetan, ali je daleko opasniji problem što proizvođači poslovnih web aplikacija ne mogu da uhvate priključak i da u potpunosti istestiraju svoje proizvode na novim verzijama Firefoxa. Dok svoj proizvod prilagode jednoj verziji Firefoxa, ona već postaje zastarela. Da citiramo jednog neimenovanog korisnika Interneta koji je dao prigodan komentar koji možda najbolje opisuje ovaj problem: „Odjednom mi stari, retko nadograđivani Internet Explorer deluje kao siguran browser.”

Predsednica fondacije Mozilla Mičel Bejker (Mitchell Baker) pokušala je da odbrani ovakav tempo izbacivanja novih verzija naglašavajući da su problemi koji se pojavljuju od sekundarne važnosti u odnosu na prednosti koje korisnici dobijaju brzim razvojem novih verzija. Prema njenim rečima, Internet se ubrzano razvija i menja i browseri moraju da se prilagođavaju tome. Ona je rekla da „ako želimo da browser bude interfejs ka Internetu, onda moramo da ga napravimo da bude kao Internet”. Drugim rečima, nema čekanja da se završi kompletna nova verzija – čim se razvije nešto novo, to se odmah izbacuje u javnost.

Međutim, ako pogledamo razliku između Firefoxa 5 i Firefoxa 6 (ovaj drugi predstavlja trenutno najsvežiju finalnu verziju), videćemo da postoji veliki broj (više od 1300) ispravljenih bagova. Ako vas baš interesuje šta je sve popravljeno, posetite www.mozilla.org/en-US/firefox/6.0/releasenotes/buglist.html. Nažalost, ni za jednu promenu ne može se reći da je revolucionarna, bar ne sa stanovišta korisnika, pošto je većina njih napravljena ispod haube i odnosi se na sređivanje uočenih propusta u prethodnoj verziji. Ukoliko koristite Firefox 5, pa čak i verziju 4, nećete mnogo profitirati od verzije šest, barem kada se radi o načinu funkcionisanja programa. Možda je najveći napredak napravljen u optimizaciji browsera prilikom pokretanja, koje je sada dosta brže od prethodne verzije. Najveći dobitak ovde će imati korisnici koji su navikli na Firefox Panoramu, opciju za grupisanje tabova.

Ipak, kada su u pitanju performanse u toku rada, čini nam se da je novi Firefox za nijansu sporiji od svog prethodnika. Prilikom korišćenja poznatog benčmarking programa Peacekeeper online (clients.futuremark.com/peacekeeper) na testiranoj mašini, Firefox 6 je dobio 2468 poena, a Firefox 5 2512 (više je bolje). Čisto kao ilustraciju toga navešćemo da je Chrome u verziji 13 dobio više nego duplo veći broj poena (5525). Kada smo Firefox 6 „propustili” kroz popularne testove ACID2 i ACID3, rezultati su bili daleko bolji. ACID2 test je uspešno prošao, dok je kod testa ACID3 postignuto 97 od mogućih 100 poena. Konačno, kada je u pitanju kompatibilnost sa nadolazećim standardom HTML5, Firefox 6 je postigao 298 od maksimalnih 450 poena (html5test.com).

Novitet u aktuelnoj verziji je način ispisivanja web adrese u adresnom polju. „Korenska”, osnovna adresa sajta istaknuta je u odnosu na ostatak tako što je ispisana crnim slovima, a ostatak adrese sivom bojom. Iako je to novo za Firefox, moramo da naglasimo da smo prvi put ovakav način ispisa adrese videli na browseru Google Chrome, a ista opcija je i u Internet Exploreru (u verziji 9) implementirana ranije nego na Firefoxu.

Interesantan novitet je potpuno nov način definisanja pravila i dozvola za pojedinačne sajtove. Kada se u adresnom polju otkuca about:permissions, korisnik će dobiti spisak do tada posećenih stranica koje se nalaze u kešu i za svaku pojedinačnu stranicu će moći da definiše nekoliko opcija vezanih za sigurnost.

Da li će Firefox 6 privući nove korisnike? Ako ste do sada bili korisnik Firefoxa 4 ili 5 i ako su vam se oni sviđali, najverovatnije ćete preći i na šesticu, ako ni zbog čega drugog, ono barem zbog toga što je u pitanju nova verzija. Ali, ako do sada u Firefoxu niste prepoznali browser svog života, teško da ćete to mišljenje promeniti nakon instalacije nove verzije.

Branislav BUBANJA