Nakon tri Runaway igre koje su i te kako obeležile žanr point & click avantura, vredni Španci iz studija Pendulo rešili su da (zasad) batale dalje zapetljavanje pustolovina Đine i Brajana i svetu podare svoju novu kreaciju, ironično indikativnog naziva The Next Big Thing. Kao i u slučaju pomenute sage Runaway, i The Next Big Thing je avantura koja odiše čudnim i (na trenutke) bizarnim momentima, koja se ne boji da eksperimentiše i koja svoj scenario gradi na elementima koji sadrže dosta mature sadržaja i stvari koje su na prvi pogled nespojive sa šarenom, kartunolikom grafičkom prezentacijom igre.

The Next Big Thing odvija se u alternativnom, kvazinoir okruženju 40-tih godina prošlog veka, i lociran je u svetu filmskog šou-biznisa sa jednom neočekivanom „kvakom”. U ovoj realnosti, sva prepoznatljiva čudovišta iz filmova strave i užasa zapravo su monstrumi i u stvarnom životu i imaju sasvim ravnopravan status filmskih zvezda kao i njihove „normalne” kolege. Kriza u svetu ove čudne menažerije nastaje onda kada čudovišta počnu da bivaju marginalizovana u odnosu na svoj matični žanr i kada krenu svoje tezge da odrađuju u dečjim filmovima, romantičnim komedijama, pa čak i mjuziklima. Na pomolu je velika pobuna monstruma predvođena harizmatičnim zlicama iz senke, a na igraču je da dotičnu konspiraciju razmrsi naizmenično vodeći, u prepoznatljivom stilu Pendulovaca, muško-ženski dvojac, koji se (gle čuda) inicijalno ne podnosi. Junaci igre su brbljiva glam-novinarka Liz Aler i njen smoreni kolega Den Marej, koji po kazni mora da piše o tamo nekim razmaženim filmskim gnjavatorima, dok mu srce čezne za uređivanjem sportskih kolumni koje su mu specijalnost. U očekivanom i već oprobanom stilu naizmenično ćete upravljati navedenim protagonistima izvršavajući manje ili veće igračke „deonice” sa jednim likom (uz sporadičnu pomoć kolege/koleginice), uz standardni set ponavljajućih ili potpuno unikatnih lokacija za svakog od njih.

Glavni pokretač bizarno-živopisne atmosfere u igri, pored pomenutog dueta koji ćete voditi, svakako je bulumenta različitih i originalnih sporednih likova, kao i na momente čudan i manje-više uspešan humor koji proističe iz postavke cele priče. Iz tog razloga, zbog svog neobičnog karaktera, likova, priče i načina rešavanja pojedinih problema, The Next Big Thing budi uspomene na stare klasike avanturističkog žanra, što je dokaz da su španski autori u velikoj meri pogodili notu kojom ovakva igra treba da rezonira (iz nekog razloga, dosta toga podseća na legendarni Day of the Tentacle iz LucasArtsa, kao i sijaset drugih kultnih ostvarenja). Sami problemi i zagonetke u ovoj probnoj verziji nisu previše teški ili izazovni, a većina stvari završava se elementarnim uparivanjem logičnih kombinacija predmeta ili sprovođenjem niza akcija koje ne izazivaju previše glavobolje (bez obzira na uvrnuta rešenja pojedinih problema).

Sa strane kontrolnog mehanizma i interfejsa, sve radi kao podmazano. Desnim tasterom miša šaltate između dostupnih (malobrojnih) opcija vezanih za trenutni hot spot na ekranu, dok se u gornjem delu nalaze dodatne pomoćne ikonice. Označavanje pomenutih interesnih tačaka na ekranu i hint sistem su u testnoj verziji isključeni, dok su tu još ikonica za opcije, inventar sa standardnim sistemom manipulacije predmetima i interesantno osmišljen podsetnik sa trenutno „otvorenim” zadacima. Zahvaljujući dobro dizajniranom sistemu velikih i očiglednih interaktivnih stvari na ekranu, gotovo u potpunosti je eliminisana bilo kakva glavobolja oko pixel huntinga, dok se jedina mikrozamerka može uputiti polovično implementiranom fast travelu, koji funkcioniše samo unutar scena, ali ne i prilikom dvoklika na predmete ili izlaze sa ekrana.

Iako se autori u najavama igre diče unapređenom grafikom, koja se sada baškari u HD rezolucijama do 1920 x 1080 piksela, za oči naviknute na dosadašnje Runaway igre (i niz drugih koje su se pojavile u međuvremenu) The Next Big Thing neće predstavljati ništa specijalno. Lokacije su lepo skockane i krcate detaljima, ali to nije ništa što nismo već očekivali. S druge strane, daleko veću pažnju privlače lepo modelovani i animirani likovi, kao i mnogobrojne animirane sekvence kojima su često odrađeni pojedini važni momenti u odmotavanju priče (animiranim vinjetama su, takođe, prikazani i svi inventarski predmeti prilikom inspekcije od strane igrača). Zvučna obrada dolazi u standardnoj kombinaciji manje-više kvalitetno odrađenih glasova i muzike, koja čas dobro paše uz dešavanja na ekranu, a čas je naporno prenaglašena.

U trenutku kada ovo budete čitali puna verzija igre trebalo bi da bude već dostupna.

Aleksandar DINIĆ