Naših četvrt veka

Časopis koji sada čitate nastao je na talasu interesovanja velikog broja entuzijasta za male kućne računare početkom osamdesetih godina prošlog veka. Te famozne 1984. godine, kada je izašao prvi broj „Sveta kompjutera”, PC računar već je postojao, bio je predstavljen nepune tri godine ranije, ali je bio vrlo skup. Zato je ovde bilo malo tih prvih PC računara, ali je iz zapadne Evrope, posebno iz Minhena, doneseno desetine i desetine hiljada Commodorea 64 i ZX Spectruma uz koje su mnogi sadašnji kompjuterski eksperti ili profesionalni korisnici zakoračili u čarobni kompjuterski svet.

Ako ste nas čitali pre pet godina, kada smo obeležili 20 godina izlaženja, upoznali ste se detaljnije sa našom istorijom i nekim tekstovima i događajima iz ranijeg perioda. Ovog meseca slavimo 25 godina postojanja i na slavnu prošlost osvrnućemo se na nešto drugačiji način. Četvrt veka je zaista dug period, a u informacionim tehnologijama, koje se tako munjevito razvijaju i smenjuju, toliki period predstavlja čitavu večnost.

Kameno doba

Novi čitaoci sigurno ne mogu ni da zamisle kako je kompjuterska scena mogla da izgleda pre 25 godina. Kao ilustraciju, nabrojaćemo nekoliko stvari koje 1984. godine NISU postojale: Internet i sve nastalo oko njega, MP3 tehnologija (pa time i uređaji), grafički procesor, VGA rezolucija (640 x 480 tačaka) tada je bila „vrh”, Pentium procesori, mobilni telefoni, ravni i tanki ekrani, Windows, laserski štampači, fleš memorija, priključivanje uređaja „na živo”, izbrisivi CD-ovi...

(Autor karikature/montaže: Peđa Milićević)

Te orvelovske godine tek se pojavio grafički operativni sistem koji koristi miša, prozore i ikone. Polako su počele da se koriste 3,5-inčne umesto 5,25-inčnih disketa (današnja mladež ne zna kako izgledaju ni jedne ni druge). Pojavljuju se prvi CD-ROM uređaji, a CD pisači koštaju današnjih nekoliko hiljada evra. Ovdašnja deca tada su igrala igre gledajući sliku na običnom, klasičnom televizoru, a likovi u igrama pokretali su se na prostoru od, recimo, 256 x 192 piksela, u 16 boja, i nije bilo nikakve „treće dimenzije”. Igre su se učitavale sa audio kaseta uz pomoć kasetofona (ko se seća šta je to?).

Gvozdeno doba

Nećemo pominjati šta se sve dogodilo od tada do sada, jer to smo pratili prethodnih 25 godina. Trudili smo se da budemo u toku sa događajima na svetskoj kompjuterskoj sceni i onda kada informacije nisu bile na „jedan klik daleko”. Pretplaćivali smo se na strane časopise i dobijali ih sa dva meseca zakašnjenja, dopisivali se (pismima!) sa proizvođačima, željno iščekivali kolegu da se vrati sa nekog belosvetskog sajma sa torbom punom prospekata.

Kada su se stidljivo pojavili domaći uvoznici i prodavci računara, počeli smo da „naručujemo za test” proizvode koji bi nam se učinili zanimljivim, iako je često bilo potpuno neizvesno šta će zapravo stići i da li će dotični prodavac to moći uopšte da proda nekom sinu ubogog opustošenog naroda. Kasnije je postalo neizvesno i to da li će bilo šta novo da uđe u zemlju preko „spoljnog zida sankcija”, uključujući i papir za štampanje časopisa, u jednom po nas teškom periodu.

Stari vek

S druge strane, u jednom dobrom periodu oformilo se zdravo domaće IT tržište. Prodavci koji su radili iz svoje garaže prerasli su u lance kompjuter šopova, a strane firme polako su počele ovde da šalju i ponešto drugo, a ne samo robu koja je naručena i unapred plaćena. U tom periodu znatno je porastao i broj oglasnih strana u „Svetu kompjutera”, a oglasi su takođe važan izvor informacija. Redovni čitaoci svedoci su toga da nove proizvode imamo na raspolaganju za test u isto vreme kada i ostatak sveta (ili makar ovaj deo Evrope), što je, uz moderne načine komunikacije, dovelo do toga da sveukupno pružamo svežije informacije.

Neminovno dolazimo do načina komunikacije. Prisećamo se ovih dana kako smo prvih nekoliko meseci postojanja tekstove od naših stručnih saradnika dobijali čak i pisane rukom, jer je štampač tada bio veliki luksuz, a redakcija, verovali ili ne, nije imala nikakav kompjuter (novinski tekst je, kao i u svim drugim novinama, nastajao u mašinskoj slovoslagačnici). Nakon toga materijale smo primali na disketi, pa preko BBS-a „Politika”, pa emailom... Fotografiju u papirnom obliku nismo videli nekoliko godina... Sada se sva komunikacija obavlja elektronski i neke saradnike viđamo bukvalno jednom mesečno.

Novi vek

Ovaj časopis je naš način komunikacije sa vama. Ne i jedini, jer, kao što znate, naš forum (www.sk.rs/forum) uspešno radi i razvija se već četiri godine i ima više od 20.000 članova. Nedavno smo omogućili i to da nas kontaktirate i putem SMS poruka, a pripremamo i druge načine da mi vama nešto saopštimo, ali i da od vas nešto čujemo. Idemo dalje.

S.K.