Na redovnom godišnjem samitu belosvetskih zloća učesnicima je bilo dosadno, pa su odlučili da nekome malo zagorčaju život. Izbor je pao na Džoa i Neta, dvojicu kul momaka iz kraja, koji će morati da daju sve od sebe ne bi li izvukli živu glavu iz zbrke u kojoj su se našli.

Yo! Joe! (1993) je akciona platforma u kojoj ćete pomenute momke prošetati kroz šest prilično dugih nivoa. Svaki nivo odvija se u drugačijem okruženju (zamak u Transilvaniji, egipatska, a zatim i astečka piramida, budistički manastir...), sa po nekoliko zanimljivo osmišljenih kraljica. Iako su nas mnoge igre navikle na gotovo epske borbe sa kraljicama, ovde to nije slučaj. Lako je „provaliti” šemu u njihovom kretanju i pronaći trenutak kada postanu ranjive, pa se mogu savladati za svega desetak sekundi.

Na početku nivoa naoružani ste samo sopstvenim pesnicama, a vrlo brzo ćete naići na nešto ubojitije: nunčake, metalnu šipku, šurikene ili motornu testeru, koja je i najjače oružje, ali prosto guta benzin potreban za njeno funkcionisanje.

Grafički igra baš i ne briljira, pre svega zbog loše uklopljenih boja, ali je zato sa zvučne strane sve urađeno na visini zadatka, te dinamične muzičke teme još više doprinose odličnoj atmosferi u igri.

Između nivoa sledi kratki predah od skakutanja po platformama u vidu horizontalno-skrolujuće pucačine, gde naši junaci, leteći na nekakvim pticama, napucavaju neprijatelje i sakupljaju bonuse.

Darko MIHOKOVIĆ