Od Blackcomba i Vienne do srećnog broja 7

Krenimo od stavki „na papiru”. Ako bi trebalo da na jednom mestu navedemo sve što zvaničnici u Microsoftu ističu kao bitne prednosti, a prema našem mišljenju to zaista jete tako, W7 pruža poboljšan rad sa mrežama – HomeGroup koncept, unapređen rad sa virtuelnim privatnim mrežama, servis Connect Now, potom brža boot vremena, novi, revolucionarni desktop, Multi Touch sistem u radu s monitorima osetljivim na dodir, jaku enkripciju za prenosne memorijske uređaje, bolju podršku za laptopove, pa i Media Player 12 i kvalitetniji Media Center. Među stvarima kojima se programeri diče nalazi se i čitav skup ispravki i rešenja koji bi već odavno morali da budu sastavni deo Viste (gde bi bili i korisniji), te nećemo više trošiti reči na poboljšane procedure migracije, kompatibilnost sa prethodnim sistemskim drajverima itd. Nažalost, daleko od toga da je sve od pomenutog već implementirano u ovom buildu, te pođimo redom.

Iako se radi o nečemu što je još daleko od finalnog proizvoda, Windows 7 se nesvakidašnje lako postavlja na hard disk. Po završenom unošenju osnovnih informacija i prihvatanju licence, sledi instalacija koja se sastoji praktično od dva-tri klika. Očigledno nauštrb vremena potrebnog da se sistem uspešno postavi, programeri su u potpunosti odstranili sve konfirmacione dijaloge, te ukoliko želite i sami da oprobate W7, pažljivo rukujte internim menadžerom particija. Samo kopiranje fajlova traje dvadesetak minuta, praćeno je dvostrukim restartovanjem računara i najzad nizom standardnih procedura za samopodešavanje sistema. Prilagođavanje OS-a zatečenom hardveru zahteva još nekih desetak minuta i u relativno kratkom roku „novi” desktop će zasijati na vašim monitorima.

Prethodno naglašeni atribut predstavlja najbolji opis trenutnog stanja stvari – interfejsa naizgled identičnog onom u Visti. Superbar, funkcija koja se forsira kao novi, revolucionarni desktop koncept, nije, nažalost, prisutna u ovom konkretnom buildu. Iako postoje naznake da ga je nezvaničnim pečevima moguće uključiti, u default podešavanjima ova zamena za Quick Launch i Taskbar nije uključena. U slučaju da niste upoznati sa ovim pojmom, a kako on ne bi ostao pod velom misterije, reći ćemo da Superbar predstavlja simbiozu pomenuta dva segmenta dosadašnjih Windows radnih površina, sa prilično zahvalnim mogućnostima. Naime, proizvoljna ikona se prevlači u Superbar, desetak piksela širi od standardne „sistemske linije”, odakle se nadalje može pozvati jednostavnim klikom. Kada je program pokrenut, ista ikona ponaša se kao njegova reprezentacija u nekadašnjem Toolbaru, sa mogućnošću pregleda sadržaja same aplikacije jednostavnim prelaskom miša preko. Ukoliko je uključeno više prozora, svi, osim onog koji se konkretno posmatra putem Superbara, pretvaraju se u prozračno staklo, omogućavajući da lako „bacite pogled” na konkretnu formu, bez potrebe za minimizacijom ostalih ili promenom aktivnih prozora. Pomoću ove alatke možete još i menjati fokus aplikacija i brzo zatvarati prozore. Više o ovom konceptu reći ćemo kada ga budemo lično testirali.

Jedna od vidljivih promena na sistemu jeste primena Ribbon programskih formi, većini poznatijih kao Fluent UI. Prvi put viđen u paketu Office 2007, ovakav korisnički interfejs sada je sastavni deo nekolicine podrazumevanih Windows aplikacija na temu WordPada i Painta. Među interesantnim stvarima vezanim za same prozore jeste i mogućnost maksimizacije i promene veličine jednostavnim prevlačenjem do vrha ekrana ili do njegovih ivica. Recimo da želite da nešto širi prozor skratite na polovinu radne površi – dovoljno je da celokupnu formu ponesete mišem bilo do leve ili desne ivice monitora i ona će se horizontalno skupiti do središta, dok će vertikalno ispuniti slobodan prostor u celosti.

Strukturno predstavljanje dokumenata, lokalnih i mrežnih destinacija takođe je pretrpelo izmene. Biblioteke su nov način kategorizacije i sada su lični fajlovi korisnika razvrstani u video snimke, muziku, slike, opšte dokumenate i, najzad, u one preuzete sa Interneta. Najbitnija razlika je u tome što su biblioteke u stvari virtuelne, te njihov sadržaj može da se pribavlja sa više mesta, pa čak i sa udaljenih lokacija. Logično, promenjena je i pretraga, tako da uneti kriterijum biva pregledan kako na lokalnom skladištu tako i na prijavljenim mrežnim lokacijama.

Kontrolna tabla ostala je manje-više ista. Struktura podešavanja zadržala je prethodnu vistoliku formu, pojedine alatke su dodate, a najveći pomak načinjen je po pitanju bezbednosti sistema. Windows Solution Center, nekadašnji Security Center, dublje pruža pipke po „prozorima”, te donosi navodno strožu politiku sigurnosti, ali i daleko veću slobodu prilagođavanja potrebama korisnika. Pored nekolicine alata za održavanje i bekapovanje sistema, standardnih frontendova za Spyware, Malware, virusne i mrežne zaštite, ozloglašeni User Account Control je iz korena promenjen. Sada postoje četiri nivoa obaveštavanja sa različitim stepenom odobravanja sistemskih procesa, te isfrustrirani korisnici više neće morati instinktivno da isključuju servis kao što je to bio slučaj sa Vistom.

Među sitnijim promenama ovde se može istaći i ekran Fonts, gde se u formi thumbnailova prikazuju umanjena slova prikazanih porodica pisama. Još jedna od prednosti na ovom polju jeste i sjedinjavanje varijacija istog fonta (bold, italic, kombinovanog i regularnog) u okviru jednog unosa radi povećanja preglednosti. Postoji i mogućnost „sakrivanja” određenih fontova koje ne želite da koristite kako biste neznatno ubrzali rad u aplikacijama koje ih učitavaju. Kao šlag na tortu priložen je i novi OpenType font „Gabriola”.

U okviru opcije Appearance and Personalization nalazi se i planirana sekcija Gadgets. Ovo je još jedna paralela (da ne kažemo plagiranje) koja se može povući sa sistemom Mac OS X i grafičkim okruženjem KDE 4, ali u ovom buildu predstavlja samo školjku za buduće algoritme. Iako su mnogi programi i u ranijim verzijama Windowsa koristili blagodeti ovih proširenja, njihovo prihvatanje kao „per se” strukture standardnog W7 desktopa predstavlja veliku razliku u odnosu na nekadašnji dopunski layer sa elementima.

Po pitanju softvera koji dolazi sa OS-om ponovo je došlo do pretumbavanja u odnosu na ranije W7 buildove. Dobar deo aplikacija u potpunosti je uklonjen i biće distribuiran u formi Windows Live Essentials. Još se ne zna kako će se i po kojoj ceni ovaj dodatni set „neophodnih” programa distribuirati javnosti u finalnom izdanju, ali zna se da trenutno u Windowsu 7 nedostaju Photo Gallery, Movie Maker, Mail, pa i Live Messenger. S druge strane, build 6801 dolazi sa Windows DVD Makerom, pomenutim Media Centerom, pa i nizom malih, ali ne preterano korisnih alatki na temu preuzimanja sadržaja ekrana i „lepljivih listića za poruke”. Na listi neočekivanih, a oberučke prihvaćenih dodataka možemo istaći najosnovniji mogući alat za rezanje Disk Image fajlova.

Prelazak na novi, brži fajl sistem ponovo je odložen. S obzirom na to da se beta 1 planira za sredinu ovog meseca ili pre za prvi kvartal 2009. godine, pretpostavljamo da će na ovom polju tek doći do proboja. Widgeti su očigledno „na čekanju”, ali sam sistem polako počinje da poprima svoju finalnu formu.

Iako je W7 Build 6801 daleko od potpuno funkcionalnog, a kamoli završenog OS-a, ovo što smo videli uliva dosta nade. U ovoj fazi nije bilo previše smisla vršiti studiozne proračune vremena potrebnog za podizanje sistema, odnosno direktne memorijske dilatacije Windowsa 7 i njegovog prethodnika, ali subjektivan utisak opet je pozitivan. Za vreme testiranja osetili smo zadovoljavajuće ubrzanje sistema u odnosu na Vistu, pa čak i nezanemarljivo bolja boot vremena. Fokus na korisnike očigledno je imperativ, te rad sa sistemom u nekim segmentima pomalo podseća na nepogrešivu idiotproof Mac filozofiju. Sigurnosni centar je unapređen, User Account Control redizajniran. Novi koncept Home Networking pružiće šansu i neukim korisnicima da osposobe lokalnu mrežu, a planira se i povezivanje koncepta biblioteka dokumenata putem Live servisa. Cilj je prividna nezavisnost od konkretnog računara, dokle god pristupni ima prilaz Internetu. Kako će sve ovo izgledati u praksi, ostaje da vidimo u, nadamo se, skorijoj budućnosti. Po pitanju samog W7, ako bi ceo tekst trebalo sažeti u dve reči, „veoma obećavajuće” bio bi nedvosmislen odgovor.

Miloš KNEŽEVIĆ