Komercijalizacija Interneta

Da li će „preživeti” Internet kakav smo nekada znali?

Internet je nastao na zajedničkom radu i kreativnim idejama brojnih tehnički obrazovanih ljudi širom sveta. Ova povezanost stvorila je osećaj familijarnosti i otvorenosti, što se reflektovalo i na tehnologiju u temeljima ovog kanala komunikacije, koja je korisnicima davala slobodu bilo da zloupotrebljavaju Mrežu, bilo da je sopstvenom kreativnošću unapređuju.

Međutim, finansijske potencijale Interneta zapazile su kompanije iz „money making” klana, neminovno nastojeći da ga eksploatišu u svoju korist. S obzirom na ogroman uticaj i kreiranje trendova koji ove kompanije poput Applea, proizvođača mobilnih uređaja, i sličnih imaju u celokupnom IT sektoru, neizbežno je da njihovo ponašanje utiče na budući razvoj Interneta. Zbog pojave velikog broja ručnih uređaja, profesor Džonatan Zitren tvrdi da je budućnost Interneta, kakvog smo uvek znali, pod velikim znakom pitanja.

Gušenje kreativnosti

Prema njegovom radu i knjizi (može se preuzeti sa sajta futureoftheinternet.org), koju je napisao upozoravajući na ovaj zabrinjavajući trend razvoja Mreže, omasovljavanje ručnih uređaja sa mrežnim sposobnostima poput Appleovog pametnog telefona iPhone, poznatih Blackberry modela, pa čak i konzole Xbox, dovešće do degradacije značaja višedecenijskog perioda inovacija, zahvaljujući čemu je Internet i postao ono što je danas. Opasnost dolazi iz toga što je ovakav tip uređaja „zapečaćen”, što ga čini sterilnom kutijom koja guši kreativnost i svog vlasnika pretvara u pasivne korisnike tehnologije. Za razliku od standardnih kućnih računara, nove ručne spravice ne podržavaju proces pronalaženja rešenja za probleme niti međusobnu saradnju koja vodi ka tehničkom napretku.

Mešavina raznih ručnih i portabl uređaja sa mrežnim sposobnostima, u kombinaciji sa sve većom kontrolom u cyber prostoru, kao i merama za bezbednost, preti uništenjem starog sistema u kojem su korisnici imali mogućnost da utiču na njegov razvoj, čak i na revolucionaran način. Mogli bismo završiti u svetu u kom samo eksperti mogu da tehnološki prežive, dok će neiskusni, kojih ima sve više, biti uhvaćeni u zamku između nečega što ne razumeju i nečega što ih ograničava.

Rešenje za ovu situaciju jeste očuvanje i dalje razvijanje jednostavne i otvorene arhitekture koja je u temeljima Mreže, a koja je bila ključ za njen uspešan razvoj. Međutim, to je u isto vreme i slabost Interneta koju hakeri već godinama zloupotrebljavaju.

Televizija uskoro na kolenima

Prema rečima profesora Donatana, još ima dovoljno vremena da se Internet spase od moguće degradacije, ali izlaz se, pre svega, nalazi u socijalnoj sferi, a ne u tehničkoj. Na primer, Internet zajednica trebalo bi da pruži veći otpor nametanju različitih regulativa i ograničenja, obnavljajući međusobno poverenje između učesnika. Primer koji svedoči o uspešnosti samoregulative je poznati projekat Wikipedia, enciklopedija koju pišu i uređuju samo čitaoci. Ovakav pristup doprineo bi tome da korisnici Interneta dožive sebe kao aktivne učesnike u online svetu, a ne samo kao pasivne konzumente, kako to izazivaju online gadžeti.

U celu ovu situaciju ulje na vatru doliva potpredsednik kompanije Intel Šan Maloni nonšalantno i sa sigurnošću izjavljujući da će za nekoliko godina klasična televizija biti bačena na kolena. Razloge za ovakav razvoj događaja on vidi u tome što marketinške agencije, a i sami klijenti, postaju sve svesniji da su oglasi na TV-u „pucanje u maglu”. Reklame se vrte na ekranu, a da se pri tom ne zna ko ih tačno gleda, i u kojoj meri je neko uopšte zainteresovan za njihov sadržaj. S druge strane, na Internetu, koji sve više zamenjuje TV kao sredstvo zabave, mnogo je lakše precizno definisati ciljnu grupu. Ovo znači više efekata od reklame, dok je pri svemu tome emitovanje neuporedivo jeftinije. Ovakav trend jasno uviđaju u kompaniji Intel, kao i sve veće zaokretanje ka nečemu što možemo nazvati „3D Internetom”, tako da će budući razvoj procesora, posebno za ručne uređaje, u većoj meri ići na ruku oglašivačima. Kompanije Google, Yahoo i Microsoft više su nego svesne ovog trenda i spremaju se za „cyber eldorado”, što je rezultiralo i pokušajem kupovine Yahooa od strane Microsofta. Uz malo strpljenja, uskoro ćemo saznati kako će izgledati Internet rastrzan između novih ograničenja – potrebe za fleksibilnošću, želje samih korisnika za multimedijalnom zabavom i sve veće komercijalizacije reklamnih potencijala.

Mariana PERAK