Bisti za široke mase

Od svih specifičnosti koje karakterišu FreeBSD (SK 3/2007) jedna je naročito zanimljiva: svako novo izdanje ovog operativnog sistema bolje je od prethodnog. Sedmica jeste korak napred, naročito za one koji Bistija doživljavaju kao člana porodice. Ipak, za procenu koliko je taj korak veliki potreban je malo detaljniji pogled.

Vaš primerak

FreeBSD 7 se distribuira na skoro isti način kao i šesto izdanje. Jedina razlika je u novom ISO imageu koji služi za „pravljenje” live sistema. Pored livefs ISO-a, za preuzimanje su dostupna tri osnovna diska (disk1, disk2 i disk3), bootonly (mrežne instalacije) i docs (dokumentacija) diskovi. Tri pomenuta „osnovna” diska su najoptimalnije rešenje za instalaciju kada su paketi u pitanju, dok će disk1 biti dovoljan za elementarnu instalaciju nakon koje je potrebno na drugi način instalirati dodatni softver (pakete).

Preuzimanje sa zvaničnih servera i mirrora samo je jedna od opcija, s obzirom na to da se FreeBSD može naći i u „tržnom centru” (FreeBSD Mall) gde su u ponudi razne varijante pakovanja sa diskovima (CD i DVD) i dodacima poput FreeBSD Handbooka.

Instalaciju FreeBSD-a i u novoj verziji obavlja dobri stari sysinstall koji ovaj posao drži u tekstualnom okruženju. Finstall, grafički instaler koji bi trebalo da FreeBSD konačno svrsta u grupu operativnih sistema koji se mogu instalirati „na klik”, ostavljen je za sledeće izdanje.

Neki delovi instalacionog procesa su kompleksni, što podrazumeva osnovno poznavanje principa komunikacije između kernela i uređaja u pitanju, sa velikim akcentom na hard diskovima. FreeBSD particije naziva „slajs” (slice), dok je označavanje diskova nešto sličnije GNU/Linuxu (PATA su ad, a SATA sd). Tako će prva primarna particija na primarnom master PATA disku biti ad0s1. FreeBSD nakon odabira particije na hard disku unutar nje kreira nove koje se zapravo montiraju. Tako se unutar ad0s1 mogu kreirati particije ad0s1a i ads1b koje će se montirati kao / i swap, odnosno prepustiti FreeBSD-u da ovaj deo obavi automatski.

Ostatak instalacionog procesa je manje-više intuitivan, a korisniku se pruža mogućnost da odabere pakete koji će biti instalirani, sa automatski rešenim međuzavisnostima. Dijalozi za uključivanje servisa poput FTP, SSH ili NFS po defaultu, dodavanje korisnika, postavljanje root lozinke ili uključivanje konzolnog kursora koraci su koje će svaki malo napredniji korisnik računara lako proći.

Delimično kompleksnu idilu kvari veoma nezgrapno koncipiran sistem instalacije paketa sa više CD-ova. Iako se međuzavisnosti rešavaju automatski, instaler previše puta zahteva promenu diskova.

FreeBSD poseduje svoj boot loader (SK 3/2008), a ukoliko se sistem instalira na hard disk gde već postoji GNU/Linux, najbolje je ostaviti GRUB ili LILO koji se mogu podesiti da pokrenu FreeBSD.

Prvi koraci

Tri instalaciona diska poseduju dovoljno softvera za početak, što podrazumeva uobičajene aplikacije i servise. X.org je dostupan u verziji 7.3, dok su KDE i GNOME takođe aktuelni (3.5.8 i 2.20), sa napomenom da je pun potencijal u smislu količine programa dostupnih za ovaj operativni sistem moguće iskoristiti zahvaljujući port sistemu.

Port sistem je ujedno i jedna od glavnih karakteristika i kvaliteta FreeBSD-a, koji je poslužio i kao uzor distribucijama poput Gentooa koji svoj paket sistem temelji upravo na port sistemu. Pored binarnih paketa port sistem omogućava instalaciju softvera iz izvornog kôda uz automatsko razrešavanje međuzavisnosti. Kvalitetan alat za rad sa portovima, velika fleksibilnost i pouzdanost glavne su karakteristike port sistema koji instalaciju, održavanje i nadogradnju softvera na FreeBSD sistemima drži na visokom nivou. Pored konzolnih alata, FreeBSD 7 među programima dostupnim za instalaciju poseduje i dbsd-pkgmgr, grafički korisnički interfejs za manipulaciju paketima, nastao u okviru DesktopBSD-a.

Kao što je pomenuto, port sistem poseduje, slobodno se može reći bezmalo sav softver koji postoji u svetu slobodnog softvera. Binarna kompatibilnost sa GNU/Linuxom postoji (binary compatility layer) ukoliko se ukaže potreba za programom koji postoji samo i binarnoj formi za GNU/Linux.

Sistem

FreeBSD 7 dobro prepoznaje veći deo mainstream hardvera, dok se dokumentacija (Handbook) dotiče slučajeva kada je uređaje poput zvučnih kartica potrebno „ručno” osposobiti. Ponekad je kompajliranje kernela jedini izlaz, ali su to iz generacije u generaciju FreeBSD-a sve ređi slučajevi.

Grafička okruženja i programi pokazuju veoma dobre performanse i u novom izdanju, mada se glavna unapređenja vezuju za serversku primenu FreeBSD-a, što se sasvim slobodno može smatrati njegovim terenom. Multiprocesorski rad je prema rečima razvojnog tima drastično poboljšan, tvrdi se između 350 i čak 1500 procenata u odnosu na seriju 6. Mrežni stek takođe je doživeo znatna unapređenja po pitanju performansi, dok je podrška za Sunov ZFS ostala na eksperimentalnom nivou. Zasad, FreeBSD može da montira ZFS particije, ali se ne može podizati sa njih.

• • •

Celokupna ocena FreeBSD-a 7 zapravo se može podeliti na dve. Iz ugla korisnika ovog OS-a, sedmica je odlično izdanje sa pravim stepenom poboljšanja koji se očekuje od novog „releasea”. Ukoliko se, pak, na trenutak stavimo u poziciju prosečnog korisnika GNU/Linuxa, FreeBSD 7 je za nijansu zanimljiviji od svog prethodnika, pre svega zbog bolje hardverske podrške i grafičkog frontenda za paket menadžment. Instalacija je kakva je bila i ranije, što je i dalje korak koji varijante poput PC-BSD-a ili DesktopBSD-a čini bližim širokom krugu korisnika.

Ivan JELIĆ