Nova verzija slobode

GNU GPL (General Public Licence) predstavlja najkorišćeniju licencu u svetu slobodnog softvera. Prva verzija GNU GPL-a nastala je sada već davne 1989. godine, za potrebe licenciranja softvera nastalog u okviru projekta GNU, jer su do tada GNU programi objavljivani pod različitim licencama. GPL verzije 2 aktuelan je od juna 1991. godine i doneo je jednu od najznačajnijih novina kada je istorijat ove licence u pitanju. Sekcija 7 druge verzije GPL-a sadrži klauzulu nazvanu „sloboda ili smrt” (Liberty or Death), obezbeđujući mogućnost redistribucije koja može biti potencijalno dovedena u pitanje, patentima na primer. Drugim rečima, program koji podleže bilo kakvim pravima na patente u startu neće biti moguće uopšte distribuirati. GPL je striktna copyleft licenca, što je još jedna od njenih prepoznatljivih karakteristika.

Ipak, tokom dugogodišnjeg obitavanja na sceni pronašli su se načini za zaobilaženje odredaba GPL-a verzije 2. Najpoznatiji primer je TiVo, koji je baziran na GNU/Linuxu, uz jednu veoma lošu osobinu: svaka modifikovana verzija softvera koji se uz njega dobija više neće funkcionisati na istom uređaju. Ovaj problem je nazvan „tivoization”, i u takvim slučajevima sloboda postoji samo na papiru, pri čemu nema nikakvu upotrebnu vrednost. Trusted computing i DRM na sličan način mogu ograničavati slobodu korisnika pri tom ne kršeći odredbe GPL-a 2, pa je rad na novoj licenci bio više nego neophodan. Ugovor između Novella i Microsofta je to potvrdio, vešto obilazeći pomenutu klauzulu koja se odnosi na korisnike, a ne na softver. Zato je Fondacija za slobodni softver (Free Software Foundation) krajem 2005. godine pokrenula rad na GPL-u verzije 3 i već u januaru je objavljen njegov nacrt.

Dvadeset devetog juna ove godine FSF je objavio finalnu verziju GNU GPL 3, koja bi trebalo da obezbedi optimalan teren za dalji razvoj slobodnog softvera i obezbeđivanje slobode korisnika. GPLv3 se uhvatila u koštac sa pomenutim problemima, zajedno sa najsvežijim događajima na temu potpisivanja patentskih ugovora između distributera GNU/Linuxa i Microsofta.

Potencijalna ograničenja, kao što je to slučaj sa TiVom i tehnologijama poput Trusted Computinga (TC), rešena su tako što softver objavljen pod GPLv3 mora da sadrži sve informacije neophodne za obavljanje modifikacija u cilju njihove upotrebljivosti. Prilično velika prašina digla se i oko tretiranja DRM-a u novom GPL-u. Naime, GPLv3 ne zabranjuje DRM, pa se bilo kakav softver vezan za ovu tehnologiju može objaviti pod novom licencom. Poenta odnosa GPL-a verzije 3 i DRM-a jeste to što licenca ne ograničava mogućnosti programa u tom smislu, ali ne dozvoljava da se dalje modifikacije i redistribucija ograničavaju. Jednostavno, modifikovane verzije mogu imati isključene TC ili DRM funkcije.

GPL verzije 3 nije kompatibilan sa prethodnikom usled novih zahteva koje GPLv3 ima. Stoga kombinovanje kôda pod obema licencama nije moguće, dok transfer sa verzije 2 na verziju 3 teče bez problema s obzirom na stavku u GPL-u 2 u kojoj piše da je program objavljen pod licencom verzije 2 ili novijom.

FSF je prilikom objave nove verzije licence javnosti saopštio da će istog trenutka više od petnaest GNU programa biti prebačeno na GPLv3. Među prvim projektima slobodnog softvera koji su najavili prelazak na GPLv3 je Samba, budući da vođa ovog projekta Džeremi Elison zdušno podržava novu licencu. Samba je veoma interesantna jer veliki deo priče o interoperabilityju između Microsoft Windowsa i distribucija sa kojima ova kompanija ima ugovore ide na račun Sambe.

Microsoft se takođe oglasio na ovu temu, mada je ono što smo imali priliku da čujemo manje-više očekivano. Uz konstataciju da kompanija neće imati problema sa GPLv3 objašnjeno je da će predmet ugovora sa distributerima GNU/Linuxa ostati softver pod GPLv2. To bi u perspektivi moglo da dovede do sigurnosnih problema, s obzirom na to da će zajednice softvera koji pređu na GPLv3 nastaviti da objavljuju nove verzije programa i sigurnosne ispravke pod ovom licencom. O novim funkcijama da i ne govorimo.

Možda najinteresantnija ličnost u čitavoj priči oko GPLv3 jeste Linus Torvalds, tvorac Linux kernela. Torvalds je od prvih nacrta nove licence imao veoma kritičan stav prema njoj, obrazlažući ga lošim uticajem GPL-a verzije 3 na poslovnu primenu slobodnog softvera i inkorporiranjem „religioznih” stavova njenih kreatora u sam pravni dokument. Ne manje zanimljiv igrač je i kompanija Sun, koja je najavila objavljivanje Solarisa pod GPLv3, što bi po Torvaldsovim rečima moglo dovesti do odluke o prebacivanju Linuxa na istu licencu.

Na sajtu Fondacije za slobodni softver može se preuzeti video snimak zvanične objave nove verzije GPL-a. Kada se sumiraju utisci i uporede stavovi svih strana, zaključak bi ipak mogao biti pozitivan po novi GPL jer je, kao i uvek, korisnike i njihove slobode stavio na prvo mesto. Ostaje da se vidi da li ćemo ipak dobiti GNU/Linux pod GPLv3 ili će zahvaljujući Sunu svet slobodnog softvera dobiti prvi GPLv3 GNU operativni sistem zasnovan na Solaris kernelu.

Ivan JELIĆ