Zamislite sebe u ulozi kučenceta čiji gazda svake noći mesečari gradskim ulicama, nesvestan opasnosti koje ga okružuju. Pošto ni po koju cenu ne smete da ga probudite, ostaje samo da mu osigurate bezbedan prolaz, uklanjajući sve potencijalne opasnosti sa puta i da se nadate da će se prerasli Leming što skorije probuditi. To je otprilike zaplet Oceanove igre Sleepwalker, popularnog izdanja iz 1993. godine čiji je kompletan prihod od prodaje utrošen u dobrotvorne svrhe.

Vaš zadatak na svakom nivou jednostavan je: ne smete da dozvolite da se Li – tako se zove dečak čiju dadilju izigravate – probudi ili, ne daj bože, pogine. Kako ćete to izvesti, zavisi samo od vaših refleksa i brzine kojom rešavate logičke probleme pritisnuti kratkim rokom za razmišljanje. Možete upravljati kako objektima tako i samim dečakom, a kako igra bude napredovala imaćete sve više posla oko strateškog uklanjanja prepreka. Srećom, ne morate voditi računa o sopstvenom zdravlju i paziti na svaki korak – za razliku od usnulog šetača, vi ne možete da izgubite život.

Dobroj atmosferi, pored dopadljive grafike i zvučne podloge, doprinos daju i komične animacije i izrazi lica glavnog junaka, koji u nekim situacijama neodoljivo podseća na Peru Kojota iz crtaća o Ptici Trkačici. S druge strane, Sleepwalker nije nimalo naivna niti jednostavna igra, pa je ne možemo preporučiti igračima s tanjim živcima.

Gradimir JOKSIMOVIĆ