Naleteo sam na hard core komšiluk koji, osim što ne priznaje „ne” kao odgovor, ima tendencije ka pravljenju nepodnošljive buke

Žurka u stanu u noći koja razdvaja sredu i četvrtak...

Pre ponoći sam legao da bih ustao pre zore i svež napisao nešto zanimljivo. Ali, Pajo next door, friško izvučen iz primordijalne brdsko-planinske supe, ispraća „buraza” u vojsku... 2.15. Haris Džinović iz petnih žila proklinje nekakvu kafanu, ja ustajem sa plavičastim munjama oko glave i u pidžami sa medama kucam na vrata u hodniku.

Pajo: O, otku’ti, komšija?

Ja: Ugasi muziku ili je stišaj na razuman nivo, molim te. Već treći put za mesec dana praviš nepodnošljivi lom u pogrešno doba dana.

Pajo: Slušaj, rode, buraz od strica mi ide u vojsku, red je da ga ispratim u stilu, bolan.

Ja: Iznajmi kafanu, „rode”, pa orcaj dozore (nesvesno i sam zvučim kao on). I o kakvom stilu govoriš, ova audio kompilacija iz pakla je tebi stil?

Pijana gošća: Ooo, što t’ je slaatka pižam’ca! Je l’ ti to majka kup’la, cviko? (Smeh u publici).

Ja: Jeste. Nisam je zaradio glumeći u „Balkan Trash Whores Ass Rampage-a-thon 3”, kao što si ti skup’la keš za suknjicu i štikle, Sanela.

Pijana gošća: Nisam ja Sanela...

Ja: Izgledaš kao neko ko se zove Sanela.

Pajo: Aj’ nemoj bit’ šupak, komšija. Neću stišavat’ muz’ku jer se tebi jednom spava. Kako se niko drugi nije žal...

Ja: Znaš li šta Duško Dugouško kaže u ovakvim situacijama, Pajo?

Pajo: Ha-ha, ne znam, bolan...

Ja: „Ovo znači rat”.

Naše stanove razdvaja tanak zid. Pajo ima muzički stub od 200 W. Ja, sticajem okolnosti, u kući držim 2 kompleta Logitech Z5500 zvučnih sistema: jedan zakačen za PC, drugi za Xboxove. Hiljadu vati spremnih za retaliation strike. Znam da u nekom folderu još od 1999. držim *.wav sa snimkom sirene za vazdušnu opasnost. A pri ruci mi je i Google: kratak upit „Hitler speeches + audio files” donosi nekoliko linkova sa kojih očas skidam potrebne klipove... Vergeltungswaffe 2 spreman je za lansiranje. Ovaj ubistveni kombo je naprosto neizdrživ, tako da u uši stavljam antifon pečate koje vučem još iz JNA. Nebo se pomera, ali ne zato što još uvek nema Omera...

Pajo: Jes’ ti ono bio fazon sinoć, komšija... Svi se razišli posle 15 minuta...

Ja: Znaš li šta u ovakvim situacijama kaže Robert Džejms Salivan zvani Skali iz Jagged Alliancea 1 i 2?

Pajo: Ko ti je taj? Ne znam.

Ja: „Firepower, mate, separates men from the boys”.

Od tada je Pajo miran kao bubica.

Najgori, najzlokobniji i najteži turcizmi nisu jatagan, čerečenje ili sikter: užasni komšiluk je njihov lord. Ali ne zbog rezonantne frekvencije samog pojma, već zbog strašne suštine koju nosi. Komšiluk. Susedstvo. Ljudi od kojih vas razdvaja samo zid i koji predstavljaju društvo koje u najvećem broju slučajeva ne možete da birate. Nalik na osnovnu i srednju školu sa produženim ekstraktom agonije. Često sam se selio, ali se nikada nisam upuštao ni u šta dalje od casual „dobar dan” na hodniku, znajući da preterana socijalizacija nikome nije donela ničega dobrog. Svi oni vole da zabadaju nos u stvari koje ih se ne tiču, a ja sam patološki alergičan na to. Možda je previše grubo dismisovati blisko okruženje iz tog jednog razloga, ali šta ću. Uglavnom, ovaj pristup je uvek bio plodonosan, sve do nedavnog, šestog po redu transfera u sopstveni stan. Naleteo sam na hard core komšiluk koji, osim što ne priznaje „ne” kao odgovor, ima tendencije ka pravljenju nepodnošljive buke. Pajo je tipična ilustracija za poslednji primer, ali njegovi izleti u dert & beut, sečenje dlanova žiletom na ritmove iz Pakistana i dranje kroz prozor „Mirelaaaa, volim teeee!” u gluve sate nisu ništa prema svakodnevnom izbegavanju imperijalnih sondi koje traže Pobunjenike. Čitčet u liftu i hodniku postaje imun na moje „mda”.

Komšija #1: Poranio, a, komšija? Gde si krenuo? A gde ovako rano? A?

Komšija #2: Čuo sam da se razumeš u kompjutere, komšija. Aj’ dođi da vidiš šta je problem kod mene, moj mali mi se penje na glavu. Ajde, ja sam u stanu 38.

Komšija #3: Aj’ majke ti, komšija, sad mi stiže kombi sa kupusom. Ne budi lenj da mi pomogneš da iznesemo. Aj...

Komšija #4: „We are the Borg. Lower your shields and surrender your ships. We will add your biological and technological distinctiveness to our own. Your culture will adapt to service us. Resistance is futile.”

Ja: Još uvek imam fejzer sa promenljivom modulacijom, neću se predati bez borbe, gadovi!

Miodrag „Nedvojbeni” KUZMANOVIĆ