Ako želite da se upustite u jednu od najzanimljivijih i najtežih avantura u svom životu, znajte da postoji i prethodnik trilogije o kojoj pričamo, prequel pod nazivom Crystals of Arborea. Zbog nešto drugačijeg izvođenja izostavićemo ga iz teksta, ali je značajan zbog pominjanja Jarela, princa sveta Arborea, i njegovih saputnika u nastavku sage francuske kuće Silmarils.

Maestralno urađen fantazijski svet u sva tri dela zasnovan je na pričama koje same po sebi nisu spektakularne, ali vode radnju kroz veliki broj lokacija i događaja koji vam ni u jednom trenutku neće dozvoliti da se odvojite od ekrana. U prvom nastavku – The Legend of The Fortress (1992) – zemlju Kendoriju osvaja zli Krogh, naslednik Morgotha kog je Jarel porazio u prequelu, i to zahvaljujući svađi njegovih potomaka u borbi oko vlasti. U drugom delu – Messengers of Doom (1993) – arhipelag Arboreje je napredovao u svakom pogledu, a ostrva su nazvana po Jarelovim sledbenicima. Međutim, zli čarobnjak Shandar pomoću halucinogene droge pokušava ono što prethodnim negativcima nije uspelo. U trećem delu – Seven Gates of Infinity (1994) – iako poražen, Shandar magijom održava svoju dušu u životu u nameri da preuzme telo poslednjeg crnog zmaja Wohrataxa.

Sva tri dela odlikuje identično izvođenje: pogled iz trećeg lica sa „skokovitim” kretanjem, real-time borba i družina od šest članova. Serijal „napaja” jedinstvena atmosfera koja naizmenično izaziva osećaj teskobe i usamljenosti kod igrača, što je posebno naglašeno često jezivim ambijentalnim zvučnim efektima (razbijanje talasa o obalu, zvonjava crkvenog zvona u gradu...), ali i sreće i opuštenosti pri prolasku kroz poznate predele u prirodi. Grafika je posebna priča i pravi je melem za oči (brezova šuma, maglovite močvare, gužva u gradu), uključujući fotorealistični prikaz u poslednjem delu.

Početak trilogije karakteriše osećaj prostranstva i istraživanja budući da se najvećim delom odigrava na otvorenom. Drugi deo donosi više lavirintskih lokacija, marker na mapi po kojem je lakše orijentisati se, dnevni ciklus i promene kozmetičke prirode. U trećem delu se FRP još više pretvara u avanturu, a u igru se uključuje putovanje kroz vreme. Psihologija družine zasniva se na međusobnom poverenju; ponekad će jedan član odbiti da izleči drugog, nekada će družina izglasati da ne prihvati pridošlicu. Slike likova su, posle umetničkih dela Black Islea, najlepši portreti u FRP igrama i pravo je zadovoljstvo formirati družinu i oblačiti junake. Neprijatelji su raznovrsni i dovoljno dobro animirani, a igra vas vodi po velikom broju različitih predela, od urbanih sredina do planinskih vrhova. Za svakog ima ponešto: potreba za hranom, spletke među ljudima, alhemija, tajni prolazi, moćno oružje, plaćanje snimanja pozicije u zlatu...

Ognjen POPOVIĆ