Autori: Jasmina Mihaljinac, Nevenka Spalević, Milan Vugdelija; izdanje Nijansa d.o.o. Zemun; 63 strane

Da li je deci potreban predmet koji će u prvom razredu osnovne škole obrađivati tematiku računara? Već ovo pitanje pobuđuje žestoke polemike. Prošle godine, eksperimentalno je uveden ovakav predmet kao izborni, a odziv dece je bio više nego zadovoljavajući. Ove godine, predmet je izbačen iz programa, na šta su reagovala udruženja učitelja iz pojedinih mesta. Pošto sudbina predmeta zavisi, nažalost, od političkog establišmenta, a ne od stvarne potrebe, odlučili smo da zavirimo u udžbenik i damo naš sud.

Udžbenik za đake-prvake nosi naslov „Od igračke do računara”. Osnovna ideja na kojoj je baziran jeste pokazna metoda. Sa sijaset praktičnih zadataka, za koje je pripremljeno i osam dodataka, deca na papiru uče osnovne operacije računara. Na primer – Cut se uči putem sečenja papira na kome se nalaze nacrtani „domaćini” knjige, likovi Ane i Marka. Zatim sledi deo namenjen shvatanju struje i uređaja koji je koriste, sa naglašenim delom za opreznost u rukovanju. Polako se ulazi u polje računara, objašnjenjima osnovnih funkcija i dodatnih uređaja računara. Zatim sledi deo koji objašnjava pojam podataka i prenosa podataka kroz primere iz dečjeg života. Četvrti deo je zadužen za objašnjenje osnovnog sklopa računara, radnog okruženja Windows XP-a, rad sa tastaturom i mišem, i na kraju rad sa pojedinim programima poput Painta (Bojanke).

Kvalitet ilustracija i ukupna atmosfera knjige je odlična, interesantna i vrlo prihvatljiva za uzrast dece kome je namenjena. Korišćeno je ćirilično pismo, a računarski pojmovi su preuzeti iz srpske verzije Windowsa. Cilj je da se deca od malih nogu naviknu na srpsku verziju Windowsa i ćirilicu. Dugoročno, ovo može da popravi danas nisku popularnost ove verzije OS-a, kao i ćiriličnog pisma.

Uz udžbenik, dobili smo i dva priručnika – jedan za roditelje, a drugi za nastavnike. Priručnik za nastavnike je prirodno deblji, gde je nastavniku potanko, na 95 strana, objašnjeno šta i kako uraditi na svakom času. Što se tiče priručnika za roditelje, on takođe prati i objašnjava rad na času roditeljima, ali podrazumeva i dodatne aktivnosti roditelja oko praćenja časova. Osim poznavanja problematike, od roditelja se zahteva i posedovanje računara, što nije baš čest slučaj. Sam udžbenik pati od problema nivelisanja znanja. Autorski, tematika je odlično obrađena ukoliko je đak neuk za rad na računaru. Ali, dinamika časova može biti prespora, pa čak i dosadna za decu koja su, na primer, Paint odavno savladala kod kuće, a upravo ta deca će najpre pohađati ovaj izborni predmet. Međutim, to ne bi trebalo da predstavlja veći problem, jer mnoga deca polaze u osnovnu školu već pismena, a moraju da se druže sa bukvarom.

Neophodnost postojanja ovakvog predmeta izvire iz niskog nivoa opšte računarske pismenosti u društvu. Smatramo da je ovaj predmet neophodan u prvom razredu osnovne škole, uopšte ne gledajući kroz prizmu trenutnih političkih dešavanja oko ministarstva prosvete. Samo postojanje kvalitetnog udžbenika kao što je ovaj, treba upotpuniti postojanjem računara u svakoj školi i ne brinuti oko kompjuterskog znanja budućih naraštaja.

Dušan STOJIČEVIĆ