Jubilej: 20 godina „Sveta kompjutera”

Za ovih dvadeset godina vaš i naš časopis prevalio je dugačak put da bi postao ono što jeste i da bi izgledao kao što izgleda primerak u vašim rukama.

Kada je u pitanju priprema i štampa novina, „Svet kompjutera” je naravno, delio sudbinu drugih listova naše izdavačke kuće, odnosno imali smo one uslove koji su u tom trenutku u štampariji bili na raspolaganju.

U vreme izlaska prvog broja, dakle pre svih dvadeset godina, PC računari su bili veoma retki, a novine su se u „Politici” pripremale na foto-slogu. Tih godina foto-slog je bio poslednja reč tehnike: glomazan kompjuterski sistem sa terminalima na kojima su operateri ukucavali tekstove, a imao je izlazne jedinice koje bi se mogle predstaviti kao veliki laserski štampači koji koriste specijalan papir. Mogućnosti tog sistema ograničavale su se na tekst, a krajnji proizvod je bila traka teksta željene širine (širine stupca) u dužini ukucanog teksta. Takve trake su se zatim seckale i lepile po stupcima na papirnu formu veličine novinske stranice, a ostavljao se prostor za slike. Zatim je takva forma snimana na filmsku foliju, a od slika su pravljena četiri filma (za svaku osnovnu boju po jedan) i u takozvanoj „filmskoj montaži” slike su ubacivane na svoja mesta i nastajale su finalne forme od po nekoliko stranica od kojih su kasnije pravljene štamparske ploče.

Kao i svaka druga redakcija, i mi smo takozvani „rukopis”, odnosno otkucan tekst, predavali u foto-slog na „slaganje”. Pored toga što prekucavanje neminovno znači pojavljivanje (novih) slovnih grešaka, specifičan problem naše redakcije bila je potreba korišćenja raznih specijalnih znakova, počev od osnovne potrebe da se nula razlikuje od slova „o”. Kada je i redakcija nabavila svoj prvi kompjuter, saradnici su, logično, počeli da donose tekstove na disketama, ali mi smo i dalje morali da štampamo tekst i šaljemo na prekucavanje.

Prirodno, poželeli smo da nekako „proturimo” fajl direktno u foto-slog i to nam je uspelo sredinom 1990. godine. Vladimir Kostić napravio je program koji rešava specifičnosti disk formata foto-slog sistema, a redakcijski tandem rešio je pitanje konverzije teksta sa PC-a u potpuno nepoznatu i vrlo čudnu kodnu stranicu foto-slog sistema. Od tada smo tekstove za „slaganje” počeli da šaljemo na disketi, bilo je manje grešaka i nismo morali da rapidografima docrtavamo razne „tarabe”, „stringove” i slično. U vreme matričnih štampača za mnoge stvari morali smo da zaobilazimo foto-slog i da ih tretiramo kao sliku: pre svega za listinge program, zatim čuvene mape igara, ali ponekad i neki zaboravljeni red teksta ili potpis za sliku za čije „slaganje” nema vremena. Kada je redakcija nabavila i prvi laserski štampač, onda smo već crtali ilustracije i posebno se razmahali sa raznim vinjeticama, linijicama, paginacijama i drugim.

Početkom devedesetih „stono izdavaštvo” je polako postajalo prihvatljiva stvar pa smo sporadično, više štosa radi, i poneku stranicu sklepali u nekom od tadašnjih DTP programa i tako slali u štampu. U redakciji smo tada već imali nekoliko računara i pomenuti laserski štampač i nedostajala je samo pojava Windows verzije programa QuarkXPress koji je na ovom polju (tada jedini bio) moćan. Tada smo se i poslednji put poigrali i prikaz QuarkXPress 3.1 for Windows prelomili u njemu samom.

Narednih nekoliko meseci smo se pripremali, obučavali tehničke urednike za prelom i obradu slika i marta 1994. godine potpuno prešli na takozvani „elektronski prelom”. Pored brzine, lakšeg rada, manje grešaka i svih drugih prednosti, to je redakciji omogućilo veću kontrolu nad sadržajem stranica, tj. kompletnog časopisa. Baš u to vreme, štamparija Politike opremila se kompjuterskim sistemom koji je delimično zamenio tzv. straničnu montažu, imao moćne alate za rad sa slikama a potpuno zamenio tabačnu montažu. I opet smo se susreli sa specifičnim sistemom i opet pokušavali da „uđemo” u njega. Taman kada smo našli način da generišemo format fajlova tog proizvođača, odnekud se pojavio softverski RIP (Raster Image Processor) koji to isto radi od standardnih PostScript fajlova. Uglavnom, gotove stranice svakog broja od tada smo predavali na tzv. „zipeti”, dok su mnogi i dalje seckali i lepili papiriće i folije. Štamparija je u međuvremenu nabavila i uređaj koji radi graviranje štamparskih ploča na osnovu fajla, pa smo mogli da se pohvalimo da je naš proces proizvodnje potpuno kompjuterizovan.

Prvih deset, pa i više godina, mora se priznati, izgled „Sveta kompjutera” nije bio za pohvalu jer, koliko god se trudili, bili smo ograničeni tehnikom, a pre svega tehnikom štampe. Naši stariji čitaoci setiće se kojim smo sve kompromisima morali da pribegavamo. Recimo, bilo je slučajeva da se tekst nastavlja nekoliko stranica dalje, da bi se bolje iskoristilo to malo kolornih stranica koje smo imali na raspolaganju. Nekoliko godina imali smo kombinovanu štampu pa je deo časopisa bio na lošijem papiru ali bar manje razmrljan. Sigurno se sećate i pokušaja da nešto postignemo upotrebom druge boje na inače crno-belim stranicama ili korišćenjem papira toniranog u plavo, bledožuto, pa čak i roze. Dakle, prvo je bio loš papir i loša štampa, pa onda dobra štampa ali i dalje loš papir, zatim je štampa bila bolja, ali papir opet loš... Računali smo da je preostala samo još jedna kombinacija.

Poslednjih nekoliko godina postepeno smo povećavali odnos kolornih i crno-belih stranica, sve do prelaska na pun kolor. Na sam kvaliet štampe nismo mogli da utičemo ali on je, na sreću, drastično bolji od aprila prošle godine kada je počela sa radom nova mašina u štampariji. Tu priliku iskoristili smo i za redizajn časopisa, zatim smo prešli na lepljeni povez... Sve ste to svakako primetili, a verujemo da ste primetili i da je ovaj broj poseban.

I tu nije kraj ove priče...