Ocenjivanje atmosfere i doživljaja koje pruža igranje Soldiersa preti da obesmisli dosadašnju evaluaciju igara ili neke druge forme elektronske zabave jer ova igra nema nikakvu konkurenciju dostojnu pomena po ugođaju koji stvara: look & feel Drugog svetskog rata ostvaren ovde ostavlja sve slične igre u dubokoj senci. Čak ni filmovi kao što je „Gvozdeni krst” i serije nalik na „Band of Brothers” nemaju šta da traže u istom stroju sa Herojima Drugog svetskog rata, što možda zvuči pretenciozno i senzacionalistički, ali je istinito. Da su i ostali strukturni elementi igre istog kvaliteta, ovo bi izvesno bila najbolja igra ikada, na bilo kojoj platformi, u bilo kojoj galaksiji. Nažalost, propusta ipak ima.

Soldiers: Heroes of WWII je hibrid squad-based real-time strategije i akcione igre iz poluptičje perspektive. Mešavina kulturnih uticaja Commandosa i Commandoa (sa Commoderea 64), Cannon Foddera (sa Amige 500) i Hidden & Dangerousa vidljiva je od samog početka, uobličena u originalnu formu koja u većini slučajeva funkcioniše onako kako bi trebalo. Četiri kratke single-player kampanje (svaka ima po pet misija) pokušavaju da obrade isto toliko realnih i izmišljenih bitaka/situacija iz Drugog svetskog rata, fokusirajući se na sukobe manjih razmera, specijalne operacije i (u slučaju Nemaca) najveći pojedinačni podvig jedne tenkovske posade u istoriji ratovanja. S Rusima startujete u drugoj bici za Harkov i pokušaju kontraofanzive na grupu armija Jug. Engleska kampanja je projektovana kao komandoska operacija sa ciljem prevencije lansiranja (izmišljenog) interkontinentalnog projektila V-3. Američka pustolovina počinje neuspelim padobranskim desantom u operaciji Market Garden. Nemačka je u celosti zasnovana na bici za francusko selo Villers-Bocage (nekoliko dana posle dana D), kada je jedan jedini Tiger tenk uništio dobar deo britanske Sedme oklopne divizije! Ovaj poduhvat SS Obersturmführera Michaela Wittmana odavno je postao legenda kojoj se klanjaju svi ljubitelji lepog ratovanja (ista misija je obrađena i u Combat Mission: Beyond Overlord, mada ne u ovako atraktivnoj formi). Kampanje variraju kada je reč o dužini – od ruske (za koju će vam biti potrebno desetak sati), do nemačke koja se može slistiti za dva časa.

Osnovni sloj Soldiersa je real-time strategija ograničenog obima. U svakoj misiji imate nekoliko pešadinaca i tenk ili oklopno vozilo, uz pomoć kojih morate da smaknete bar deset puta više neprijatelja i ostvarite jedan ili više ciljeva. Svojim snagama možete komandovati u klasičnom point&click maniru i usmeravati ih na način na koji ste navikli uz, recimo, Command & Conquer, ili možete preuzeti direktnu kontrolu nad pojedincem ili jednim vozilom. Držeći taster ’Ctrl’, kontrolisaćete jedinicu u klasičnom arkadnom maniru, a kursorskim tasterima određivati smer i brzinu kretanja uz nišanjenje mišem, što je neuporedivo efikasnije od oslanjanja na AI (pogotovo u slučaju tenkova). Ovo je naprosto esencijalno kod jurišanja na jake odbrambene pozicije protivnika, pri čemu vam jedan protivtenkovski top može desetkovati snage koje ne usmeravate sami.

Iako nema RPG elemenata vezanih za rast iskustva, igra ima inventar koji se može modifikovati, prazniti i popunjavati. Svaki vojnik, recimo, može obrstiti leš poginulog protivnika i uzeti njegovo oružje, municiju ili bombe. Ako vam u tenku nestane granata ili benzina, možete opleviti protivnički (koji ste delimično uništili) i uzeti mu municiju ako ima isti kalibar topa (kalibar mitraljeske municije je isti). Oštećena protivnička vozila iz kojih je posada iskočila možete popraviti i koristiti za svoje potrebe, pod uslovom da imate dovoljan broj vojnika za popunjavanje posade (manje od četiri u slučaju tenka podrazumeva manju borbenu efikasnost, duže punjenje topa i sporije nišanjenje) i alat za popravku.

Osnovni elementi atmosfere su grafika, animacija i specijalni efekti koji zaista nemaju premca. Borbene zone su urađene kompletno trodimenzionalno i neverovatno su detaljne, sa mogućnošću rotacije na sve načine. 3D jedinice su animirane do najsitnijih detalja: svaki zamisliv pokret koji ste videli u nekom ratnom filmu ovde se izvodi u skladu sa situacijom ili vašom naredbom. Zauzimanje zaklona iza ograde, žbuna, u kući, pretrčavanje, bacanje bombi, roštiljanje iz mitraljeza, penjanje na tenk, preplivavanje vode, puzanje na stomaku i ostali „pokreti” sastavljeni su od stotina frejmova animacije, sa pokretima pojedinačnih delova tela čija je sinhronizacija urađena fenomenalno. Zabacivanje puške na rame, priprema stacionarnog topa za vatru, punjenje granatom i manipulacija zatvaračem, otvaranje vatre iz kuće pri čemu pešadinac vrhom cevi razbija prozor – detalji su koji će vam izbiti vazduh iz pleksusa.

Najbolje su urađeni efekti vezani za destrukciju. Na primer, dobar pogodak u protivnički tenk može izazvati eksploziju municije, vozilo će se bukvalno raspasti na desetine delova, pri čemu kupola odleće na jednu stranu, a komadi posade lete na drugu (eksplozije nisu skriptovane i svaka izgleda drugačije, što je samo po sebi poduhvat za Oskara). Delimičan pogodak u vozilo učiniće da zapaljena posada vrišteći iskoči iz njega, bezglavo trči i umre posle nekoliko koraka. (Tenkovima možete odvaliti i gusenicu, nakon čega će posada nastaviti da se bori dok ima municije ili dok ne onesposobite top).

Elemente eksterijera takođe možete sravniti sa zemljom: kuće i zidove možete delimično ili potpuno srušiti tenkom, topom ili ručnim bacačem, cisterne i kanistre s gorivom možete zapaliti ručno (šibicama ili dinamitom) ili daljinski (granatom ili bombom) i inicirati lančani talas destrukcije s komadima vozila, cigala, guma, cevi i leševa koji gore, sudaraju se i lete na sve strane, prenoseći gorući talas na sve zapaljive stvari u okolini.

Ozbiljna mana igre je težina. U većini slučajeva, vaš mali tim će biti stavljen u zaista nepodnošljivu situaciju, desetostruko ili dvadesetostruko nadjačan, i kad je reč o ljudstvu i kad je u pitanju oklop. Kao i u slučaju Commandosa, moraćete da pažljivo, „mic po mic”, osvajate teritoriju, smičete jednog po jednog protivnika (ili grupu po grupu), lečite rane i popravljate vozila, posle čega možete produžiti s krčenjem puta kroz misije. Sve vreme morate voditi računa o tome da vam mali prst uvek bude blizu tastera ’Ctrl’ jer se iz zaista opasnih situacija možete izvući isključivo direktnom kontrolom. Ovakav bejbisiting i dominantnost potrebe za akcionim upravljanjem donekle ruiniraju strateški sloj igre, dajući labavo opravdanje autorima za propuste u projektovanju AI rutine vaših saboraca. Ni protivnici nisu ništa bolji: u misijama u kojima ne postoji mogućnost da aktivirate alarm, moći ćete prilično spokojno da uklanjate jednog po jednog vojnika (ili raznosite vozila), uz kolege koji sa distance od stotinak metara ne primećuju ništa, puše cigarete, patroliraju ili kuliraju.

Bagovi i manje ili veće nelogičnosti gameplaya su takođe minus igre (najdominantniji su u ruskoj kampanji). Poslednja ruska misija, u kojoj kaćušom treba da očistite železničku stanicu od nemačkih tenkova kojima posada još nije stigla, deluje kao teška, mada ostvarljiva vežba strpljenja. Ako, međutim, krenete da polako „radite” i lagano i sistematski uništavate ciljeve, voz sa tenkistima će u jednom trenutku stići, posade će se ukrcati i otići s mape, uz sočni Game Over. Jednostavno, ne znate šta će vam se desiti dok ne bude kasno, pošto nigde ne dobijate obaveštenje o time limitu. Još jedan veliki problem predstavlja prethodna ruska misija u kojoj treba da otmete kompoziciju sa kaćušom na poslednjem vagonu. Kada konačno pobijete sve protivnike, voz morate usmeriti van stanice prebacivanjem tračnica. Jedan od switcheva (po naški skretnica), nažalost, inicijalno ne može da se aktivira jer voz stoji preblizu! Rešenje za ovaj bag je takođe bag: morate preuzeti direktnu kontrolu nad vozom i milimetar po milimetar ga pomerati unazad (čime delimično „ulazite” u zid hangara), pazeći da ne zdrobite vagon s kaćušom. Ovo smo otkrili posle sat vremena groznog nerviranja.

Tu je i američka misija na čijem se kraju sukobljavate sa Tigar tenkom. Zverinu jednostavno ne možete uništiti svojim bijednim Šermanima ma koliko je rokali: rešenje je u slanju samoubice koji će joj uglaviti dinamit pod gusenice (nalik na scenu iz „Spasavanja redova Rajana”). Ovo su, inače, bagovi koji su ostali posle krpljenja igre patchom od 40 MB. Zamislite samo kakvih ima u osnovnoj verziji!

Veliki kamen spoticanja jeste hardverska zahtevnost. Ako želite da odigrate igru „kako Bog zapoveda”, spremite kompjuterski ekvivalent JagdTiger Tank Destroyera: jedino će teška hardverska artiljerija, sa grafikom zaista poslednje generacije, sprečiti seckanje i pauze pri eksplozijama koje su poenta cele stvari. Možemo reći da je ovo prva igra sa teksturama koje traže 256 MB VRAM-a za fluidni prikaz bez pauza i koje se samo „na mišiće” mogu zgurati u sada standardnih 128 MB video RAM-a, što ima najveći deo igrača koji se smatraju naprednima.

Igra je zaštićena StarForceom 3 i zahteva vudu magiju da bi proradila u „nezvaničnoj” varijanti. Kupovina orginala je, bar za sada, jedina opcija za široke narodne mase, neprosvećene kada je reč o scientific sorcery, rezanju CCD imagea na tačno određenoj vrsti medija i tačno određenim rezačem.

Miodrag KUZMANOVIĆ