Daleke 1997. godine, developer „Running with Scissors” izbacio je na tržište izometrijski 2D shooter Postal, neugledno ostvarenje koje je surovu spiralu zaborava izbeglo zahvaljujući samo jednom detalju – tehnološku i konceptualnu zastarelost nadomestio je smisleno-kontroverznom premisom o čoveku kojem jednog dana puca film, i začinio to ekstremnim nasiljem koje je samo sebi bilo svrha. Igra je posle nekoliko meseci uklonjena sa polica, ali je ovaj kratak interval bio dovoljan da stekne kultni status. Pola decenije kasnije, istorija se ponavlja pojavom Postala 2, još jednim mediokritetnim naslovom koji u ime zabave zdušno gazi sve tabue i ruši granice dobrog ukusa.

Nastavak nas opet stavlja u izanđale cipele Postal Dudea, titularnog junaka prve igre, čije samo ime aludira na njegove psihopatske tendencije („to go postal” – poludeti, podivljati). Postal Dude trebalo bi da predstavlja našu tamnu stranu, osobu situ svega čiji je svaki drugi komentar natopljen animoznim sarkazmom. Igra počinje kada u potrazi za poslom dovezete svoju prikolicu u Paradise (Raj), klaustrofobični gradić negde usred Arizone. Para nemate, klima uređaj se pokvario, auto takođe, žena zvoca, a pitbul koristi trenutak nepažnje da markira vaše pantalone kao svoju teritoriju. Ubrzo zatim, u obližnjoj šupi nalazite lopatu – hmmm...

Reklamna kampanja ističe da je Postal 2 onoliko nasilan koliko vi želite, što je nominalno tačna, mada izvesno licemerna konstatacija. Iako ova igra ni u jednom trenutku ne traži eksplicitno od igrača da divlja po komšiluku, potencijalno frustrirajuće situacije provociraće vas na svakom koraku. Gradić Paradise predstavlja perpetualnu noćnu moru urbanog čoveka, zabačeno mestašce sa lokalnim koloritom poput svakodnevnog uličnog nasilja, pljački i agresivnih aktivista.

Radnja igre odvija se tokom jedne radne nedelje. Na početku svakog dana, Postal Dude dobija listu prozaičnih obaveza koje mora da ispuni kao što je kupovina mleka, poseta crkvi ili vraćanje knjige u biblioteku. Stepen nasilja koje ćete primeniti pri obavljanju ovih zadataka zavisi isključivo od raspoloženja i maštovitosti. Moguće je preći maltene pola igre bez ijednog ispaljenog metka, ukoliko vam odgovara da čekate u redovima, trpite brecanje kasirki i poštujete tuđu privatnost. Sa druge strane, možete banuti najbližem susedu u kuću, lopatom mu odvaliti glavu, olakšati se po zidovima dnevne sobe i pokrasti sav novac. Postal Dude je morbidno kreativan kada je ofanzivna improvizacija u pitanju, pa tako ne zazire čak ni od maltretiranja životinja zarad sopstvenog užitka. Kako međutim frapantan procenat stanovništva poseduje vatreno oružje, preporučljiv je pažljiv odabir žrtava. Oružani obračuni sa hrabrijim sugrađanima ili policijom dugo traju, pošto su ljudi u svetu Postala 2 otporni na više direktnih hitaca u glavu (izuzimajući sačmaru, koja izbliza dezintegriše kranijum).

„Running with Scissors” ne propušta nijednu priliku da se surovo šali na račun raznih etničkih manjina, gej populacije, političara, medija i američkog načina života uopšte. Postal 2 na ovaj način neizbežno politizuje dobar deo sadržine, ali je zbog bahatog rukovanja osetljivim temama satiru često teško razlučiti od običnog rasizma ili homofobije.

S progamersko-tehničke tačke gledišta, Postal 2 se doima donekle zastareo, uprkos činjenici da koristi Unreal engine. Mada je kompleksnost eksterijera adekvatnog kvaliteta i uverljivosti, enterijeri zgrada su prazni i često se doimaju kao aproksimacije stvarnih objekata napravljene od kartona. Ljudske figure koje naseljavaju Paradise pojavom i animacijama izgledaju kao pozajmljene iz Simsa. Osim što im neka vrsta anticipatornog rigor mortisa podiže usne sa zuba kad god vam se obrate, pažljivo zagledanje potiljka otkriće traljav spoj glave i tela, ispod kojeg se nazire tekstura ogoljenog vrata. Paradise je rascepkan na više manjih celina podeljenih tunelima i mostovima. Učitavanje između dve celine ponekad ume da traje i više od minuta, tako da prelazak s kraja na kraj grada podrazumeva mnogo izgubljenog vremena na zaludno čekanje.

Ako se izuzme bezočno nasilje i potpuno odsustvo moralno-etičkih međa, Postal 2 zapravo nema mnogo toga da ponudi prosečnom korisniku.

Đorđe NAGULOV