Sigurnosno brisanje podataka sa hard diska

Manje upućeni smatraju da je za sakrivanje privatnih ili poslovnih podataka dovoljno da obrišu podatke sa hard diska i da ga formatiraju. Međutim, postoji na desetine softverskih alatki koje s lakoćom vraćaju ovako izbrisane podatke. Ukoliko podaci dođu u pogrešne ruke, mogu biti iskorišćeni protiv vlasnika. Da biste izbegli razmišljanja na tu temu, treba se pridržavati narodne izreke „bolje sprečiti nego lečiti”. Umesto da se brinete hoće li neko pokušati da povrati podatke koje ste obrisali, mnogo je sigurnija varijanta da ih obrišete tako da oni ne mogu da se oporave. Jedan od programa koji vam može pomoći u tom poslu jeste DiskSanitizer rumunske firme „East Technologies”. „Sanitizing” u američkom žargonu znači uklanjanje svih tragova informacija i to na način koji onemogućava oporavak informacija. Postoje dva izdanja ovog programa – standardna i tzv. GOV(ernment) verzija. Mi smo probali GOV verziju koja nudi znatno više opcija.

Prilikom instalacije ovog programa biće vam ponuđena mogućnost instalacije na hard disk ili kreiranje bootabilne diskete. Iako je instalaciona procedura napravljena u Windows stilu, DiskSanitizer je u osnovi DOS program (što je i logično, s obzirom na namenu). Zato je zgodnija varijanta da prilikom instalacije program snimite na disketu koja se podiže preko RxDOS-a (neke vrste MS-DOS klona). Podizanje programa sa hard diska je svrsishodno samo pod uslovom da želite da uništite podatke na drugom, fizički odvojenom hard disku.

Sigurno brisanje podataka izvodi se u četiri koraka. Prvi korak predstavlja identifikovanje hard diska (ili diskova) i biranje koji od aktivnih diskova treba da se obriše. Da bi proverio kapacitet diska, DiskSanitizer može da „preskoči” BIOS i da podatke pročita direktno sa hard diska. Ovo je korisno ukoliko posedujete neku stariju verziju BIOS-a koja ne podržava hard diskove nove generacije. Nakon detektovanja diska program nudi mogućnost pregleda sadržaja na njemu. To ne radi na standardan način (korišćenjem direktorijuma) već pregledom sektora na disku. Time se postiže neka vrsta sigurnosne provere: ukoliko imate više hard diskova lako je moguće da se označi pogrešan (a kao što smo rekli, nakon izvršenog brisanja više nema mogućnosti oporavka podataka).

Drugi korak je izbor metoda brisanja diska. Program nudi nekoliko metoda koji imaju različite nivoe sigurnosti brisanja podataka, a verzija koja nosi oznaku GOV nudi i nekoliko naprednih metoda. Podržani su jednostavni algoritmi koji vrše upisivanje nula i slučajnih podataka po površini celog diska (koji su dovoljni za zaštitu od funkcija unerase i unformat), ali i napredni algoritmi za brisanje koji poštuju standarde za zaštitu podataka „U.S. Department of Defense” 5220.22 M i NAVSO P-5239-26 MFM i RLL. Tu su još i algoritam za brisanje „Peter Gutmann” koji radi u čak 35 prolaza, algoritam „Bruce Scheier” sa sedam prolaza kroz sadržaj diska, kao i skript jezik pomoću kog korisnik može da napravi sopstveni algoritam brisanja. „Peter Gutmann” efikasno uklanja magnetne ostatke staza sa podacima na disku čime se sprečavaju i softverski, ali i hardverski alati za oporavak podataka. Standard US DoD zahteva tri ciklusa u kojima se disk prvo popunjava puni stringom „010101”, zatim stringom „101010”, nakon čega sledi finalni prolaz sa upisom niza slučajnih vrednosti. „Bruce Schneier” prvo ispunjava disk sa binarnim jedinicama („0xFF”), sledeći prolaz sa nulama („0x00”), a ostalih pet puta slučajnim podacima. NAVSO čini skup tehnika koje se koriste za brisanje u tri prolaza. Za njihovo objašnjenje nemamo dovoljno prostora pošto se one značajno razlikuju i zavise od tipa diska koji se briše.

Treći korak dozvoljava da se odaberu različite opcije za brisanje (koje zavise od izabranog algoritma). Poslednji korak je, naravno, sam čin brisanja posle kog nema povratka. Sam proces brisanja podataka obaveštava korisnika o svim bitnim informacijama. U toku rada možete zaustaviti proces brisanja kada dobijate mogućnost da pogledate sektore na disku i lično se uverite u kvalitet brisanja. Ukoliko želite, pre samog čina brisanja možete odabrati da se sve akcije snimaju u log fajl. Da se ne biste mučili oko setovanja parametara u toku rada, možete napraviti i batch fajl u koji se pored imena programa mogu upisati i parametri iz komandne linije.

Jedna od interesantnih opcija u programu jeste brisanje diska s kraja, od poslednjeg sektora ka prvom. S obzirom na to da se svi podaci uvek upisuju počev od prvog sektora, ovako je korisniku ostavljeno prostora da se (bez posledica) predomisli i kada je brisanje podataka već počelo. Možda je bitno naglasiti i da DiskSanitizer podržava sve poznate fajl sisteme.

Ovo nije program s kojim se može igrati. Pre nego što ga startujete, preporučujemo da dobro proučite Help (koji se dobija u tekstualnom fajlu). Ako vam nešto nije jasno (ili ukoliko ne želite da otuđite svoj hard disk) možda je bolje da u širokom luku zaobiđete DiskSanitizer. Grešku možete napraviti samo jednom, ali ako vam se to desi može biti fatalna. Nije loše imati jedan ovakav program u kolekciji, ali nemojte po svaku cenu na delu pokušavati da utvrdite kako radi.

Branislav BUBANJA