Na veliku žalost mogula i tajkuna u softverskoj industriji, rađa se još jedan hobit koji ne plaća softver

Gusarski kanali

Da li ste ikada razmislili o fascinantnosti činjenice da ste u poslednje dve godine uživali u novom softveru kao niko drugi na ovoj maloj planeti? Danima, nekad i nedeljama pre nego što najsvežiji hitovi dođu na rafove zapadnih prodavnica, isti su se uveliko ljuštili u spavaćim sobama ovdašnje kompjuterske omladine. U pojedinim slučajevima (Tiberian Sun, Arcanum, sada Heroes 4...), naslove smo dobijali mesec ili više dana pre likova iz Kolorado Springsa! Kako je tako nešto bilo, jeste i biće moguće?

Per aspera ad Astra! Preko trnja do satelita po imenu Astra, tekao je hod po mukama ovdašnjih neformalnih softverskih distributera. Od početka do sredine devedesetih, softver je stizao iz Singapura i Malezije, prenošen u torbama službenih švercera velikih hardverskih firmi. Najveći beogradski pirati su prvi zarivali zube u isti, da bi ga posle nekoliko dana puštali u prodaju end userima i drugom gusarskom ešelonu iz predgrađa i provincije. Tada smo kaskali za svetom, ali su i igre bile bolje. Ruku na srce.

Jednog dana počelo je da se šuška o satelitskom Internetu, neverovatnoj brzini transfera podataka, fleksibilnosti... Onda je neko provalio činjenicu da najveće svetske ajkule, piratski koncerni „Fairlight” i „Deviance”, koriste taj metod radi distribucije kompletnih izdanja meganovih igara i programa. Neka dobra duša na zapadu napisala je FileFetchManager, program koji omogućava da automatski skidate tuđe satelitske transmisije! Gusarski život je postao mnogo jednostavniji, a kompjuter ostavljen preko noći da „sisa satelit” rezultirao je količinom od cca 40 GB najraznovrsnijih stvari: gomila filmova u DivX formatu, najnovija Šakira, Šer i Britni prebačeni u MP3, kompletni CD-i sa novim igrama u formatu spremnom za snimanje, deveta sezona „X-Files” kompresovana epizodu po epizodu, gigabajti najrazličitije soft, medium i hard pornjave... Poetry! Neki kažu da je sve to nemoralno, drugi namrgođeni tvrde da je zabranjeno, ali smeh mojih piratskih prijatelja (i moj) žestoko odzvanja u Bet-pećini prepunoj diskova :)

Sve što vam je potrebno da u novim, politički korektnim srpskim okolnostima nastavite da konzumirate najnoviji softver i gledate najsvežije filmove jeste prosečna konfiguracija bazirana na Intelovom procesoru i čipsetu (na VIJI skidanje transmisija neće raditi), standardni HDD i 220 evra, koliko košta satelitska kartica sa godinu dana pretplate, antenom i montažom po sistemu ključ u ruke. I voila, rađa se još jedan hobit koji ne plaća softver, na veliku žalost mogula i tajkuna u softverskoj industriji, kao i lokalnih pseudopolitičara sa sindromom Vejlona Smitersa.

Kablovski Internet u Novom Sadu

Koliko smo se samo ovome nadali! Satelit je sjajna stvar, ali je totalno neupotrebljiv za multiplayer; ISDN linije su svojevremeno dodeljene lokalnim komunjarama, a novih neće biti; DSL ćemo dobiti kada ostatak sveta uveliko bude koristio telepatsku komunikaciju... Internet koji bi tekao postojećom mrežom kablovske televizije činio se kao ultra dobra ideja, sve dok nismo saznali nekoliko poražavajućih detalja.

Deri ovcu dok je vruća, br’te! Ako neko hoće kabl, mora da ispuni sledeće uslove prema firmi koju neću imenovati da se ne bih vukao po sudovima: mora od njih da kupi modem za 200 evra, mora da im plati 2000 dinara za setup i dolazak radnika koji će mu čačkati po računaru, mora da plati mesečnu pretplatu od 1500 dinara za 320 MB transfera (svaki megabajt preko toga plaća se 10 dinara, a nepotrošeni kapacitet se ne prenosi u sledeći mesec)... U redu, cena je cena... 3 puta skuplji modem, paušal od 50 DEM za pola CD-a downoloada još mogu i da svarim, ali ne i činjenicu da sistem funkcioniše kao izrešetani minimoris! U praksi, surfovanje nije ništa brže nego putem običnog modema (jedino je YU domen brži), a mali kapacitet zakupljene zemaljske veze planiraju da pojačaju satelitskim linkom, Baky, koji će uneti kašnjenje u milisekundama, a to ruinira multiplayer. Tu činjenicu ’ladno saopštavaju svojim komitentima koji su pukli žestoke pare upravo da bi izbegli satelitske mane! Excite@Home, bivši najveći provajder kablovskog Interneta u Americi, bankrotirao je iz razloga koji su mnogo naivniji od ovih. Tema za razmišljanje, rekao bih.

Miodrag „Sabrija” KUZMANOVIĆ