Nove tehnologije u službi zdravlja

Mreže širokog propusnog opsega neće obradovati samo nezasite konzumente muzičke i filmske industrije, već i lekare širom sveta

Internet je neosporno postao moćan medij za upotrebu u medicini. Iako se u ranim fazama „medicina na daljinu” oslanjala na prenos podataka putem TV ili satelitskih signala, tek je uvođenjem Interneta dobila pun zamah. Danas se Mrežom prenose medicinski podaci u vidu statičnih, ali i dinamičkih slika (animacija), kompleksnih medicinskih nalaza pretvorenih u elektronsku formu, kao i sesija „uživo” koje uključuju učešće stručnih lica, pacijenata, pa i šire javnosti.

Bazična faza primene jeste tzv. store and forward telemedicina. Za nju je specifično da se medicinski materijali, pre svega dijagnostički rezultati, prevode u elektronsku formu i pohranjuju na odgovarajućim Web lokacijama, kojima kasnije pristupaju korisnici sa adekvatnim dozvolama. Po pristupanju pristiglim podacima, korisnik (lekar) daje svoje mišljenje i sugestije i šalje ih nazad kolegi koji je zatražio savet.

Store and forward telemedicina odlično je sredstvo za efikasno lečenje bolesnika s obzirom na lakoću konsultovanja većeg broja eksperata u relativno kratkom vremenu. Međutim, brzo se došlo do zaključka da se mogućnosti dalje primene Interneta u medinici ovde ne završavaju, te da sledeća faza razvoja podrazumeva uvođenje real-time telemedicinskih procedura.

U ovom slučaju mora se obezbediti prenos nemerljivo velikog broja podataka. To mogu da budu „žive” video-konferencije s brojnim učesnicima, prenosi tekstova, slika i animacija za vreme sastanaka, pa čak i kreiranje okruženja virtualne realnosti gde bi medicinski tim, sastavljen od lica koja su međusobno fizički udaljena, vršio hirurški zahvat na takođe udaljenom pacijentu, sve to uz upotrebu kamera, robota i druge opreme za teleprisustvo.

Glavni problem sa kojim se real-time telemedicina suočava jeste niska propusna moć (bandwidth) postojeće Internet infrastrukture. Ona u većini slučajeva nije u stanju da pruži brzinu prenosa koja bi bila zadovoljavajuća za upotrebu u ovoj veoma osetljivoj oblasti. Stoga je razvoj propusnog opsega Mreže i odgovarajućih programa prioritet mnogih vladinih agencija, obrazovnih institucija i kompanija širom sveta.

Jedan od vodećih projekata u ovoj oblasti jeste NGI – „New Generation Internet Initiative”. U pitanju je zajednički istraživačko-razvojni poduhvat šest vodećih agencija američke vlade, sa ciljem razvoja novih mrežnih tehnologija i kapaciteta, izrade programa sposobnih za korišćenje novostvorenih mrežnih resursa, kao i eksperimentalno testiranje ove infrastrukture koja je od 100 do 1000 puta brža od postojeće.

Real-time telemedicina podrazumeva prenos pokretnih slika u najmanje VHS kvalitetu (što je ekvivalentno propusnom opsegu od 75 Mbita u sekundi), tokom izvođenja različitih dijagnostičkih pregleda poput ehokardiografije, endoskopije, kolonoskopije, te više vrsta neuroloških i ortopedskih pregleda. Da bi jedan takav pregled mogao biti uspešan, NGI sugeriše i da najveći dozvoljeni zastoj u prenosu podataka („lag”) ne sme biti veći od 250 milisekundi, uz toleranciju od svega ± 5 milisekundi, što je uslovljeno prirodom fizioloških funkcija i činjenicom da uspeh u dijagnostikovanju poremećaja često zavisi upravo od opažanja nepravilnosti pokreta (ritma) posmatranog organa.

Pored ovih, predviđaju se i druge procedure u vidu kontrole medicinskih instrumenata na daljinu, interaktivnih radioloških konsultacija, uz upotrebu specijalne radne stanice za kreiranje i slanje čitavih nizova slika i animacija većem broju stručnjaka istovremeno (potrebni propusni opseg mreže: 155 Mbit/s) i izradu prvog specijalizovanog uređaja za pozitronsko-emisionu tomografiju životinja, čime bi se ostvario značajan prodor u istraživanju njihovih bioloških procesa, uz istovremeno smanjenje potrebe za njihovim ubijanjem u eksperimentalne svrhe (potreban propusni opseg: 622 Mbit/s).

Ove brojke jasno govore da postojeća Internet infrastruktura nije u stanju da pruži ni minimalno prihvatljiv komfor u radu sa telemedicinskim podacima u realnom vremenu i da će tek uvođenjem novih mrežnih rešenja biti obezbeđen dalji razvoj telemedicine i medicinske zaštite uopšte.

Dušan KATILOVIĆ