Sastanak ICANN-a, Los Anđeles

Nastavci Internet adresa „.com”, „.net” i „.org” konačno su dobili društvo. No, još mnogo toga se dogodilo iza kulisa godišnjeg sastanka ICANN u Marini del Rej

Specijalno za „Svet kompjutera”

Sve do sredine devedesetih godina, sastanci organizacija koje se bave tehničkim koordinisanjem rada Interneta bili su interesantni isključivo ljudima kojima je takva delatnost stajala u opisu radnog mesta. No, od kako je biznis počeo da prilagođava Internet svojim potrebama i usmerava njegov dalji razvoj, bavljenje pitanjima načina funkcionisanja baznih Internet servisa prestalo je da bude ekskluzivna „privilegija” akademskih informatičara i inženjera. Ovakva situacija postala je više nego očigledna tokom poslednjih nekoliko godina i danas se, nažalost, svaka priča o budućem razvoju Interneta završava isključivo na ekonomskim i političkim raspravama.

Izabrani At Large direktori na konferenciji za štampu (sleva nadesno): Karl Oerbah, Ivan Moura Kampos, Masanobu Kato i Endi Miler-Magun

Ovakvo stanje stvari pre svega je posledica donošenja nekoliko ključnih odluka o budućnosti finansiranja razvoja Interneta. Početkom devedesetih, američka Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation) odlučila je da odobri korišćenje svoje Internet okosnice (backbone), koja je do tada bila finansirana iz javnih prihoda, komercijalnim Internet provajderima, a sredinom devedesetih najrazvijenije zemlje sveta (pre svih SAD i zemlje Evropske unije) odlučile su da budućnost Interneta povere privatnom sektoru i zakonima tržišta. Napokon, krajem devedesetih američka vlada formirala je ICANN („ajkan”) kao „neprofitnu korporaciju privatnog sektora” čime je, čini se, počelo preuzimanje ključnih „institucija” Mreže.

ICANN

Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) osnovana je 1998. godine sa mandatom da, pre svega, koordinira globalnu raspodelu IP adresa i Internet domena. IP adrese predstavljaju zapravo jedinstvene brojeve kompjutera povezanih na Internet, dok su domeni tekstualne oznake koje su pridružene IP adresama, lišavajući nas potrebe pamćenja dugačkih brojeva (svakako je lakše zapamtiti domen yahoo.com nego odgovarajuću IP adresu 216.32.74.50).

Razmatranjem pitanja iz svake objasti odgovornosti ICANN bave se takozvane „organizacije za podršku” – Domain Name Supporting Organization, Address Supporting Organization i Protocol Supporting Organization. U okviru svake od organizacija deluju različite interesne grupe (constituencies) i radne grupe (working groups). Grupe donose zaključke na osnovu konsenzusa postignutog tokom diskusija na elektronskim forumima i sastancima ICANN, koji se održavaju četiri puta godišnje (svaki put na drugom kontinentu). Konačne odluke po svim pitanjima donosi upravni odbor ICANN.

Problemi

Iako se ICANN deklarativno zalaže za tzv. odozdo-nagore (bottom-up) proces donošenja odluka u kome upravni odbor praktično samo formalno usvaja preporuke organizacija za podršku (u čijem radu može učestvovati svaki zainteresovani građanin cyber prostora), realnost je potpuno drugačija – organizacije za podršku faktički imaju isključivo savetodavnu ulogu, a njihove preporuke nisu obavezujuće za upravni odbor. Štaviše, pokazalo se da upravni odbor često ne poštuje bottom-up proces, ostaje gluv na preporuke organizacija za podršku i otvoreno favorizuje komercijalne interese iznad svih ostalih (što je naročito vidljivo pri donošenju odluka koje se tiču odobravanja novih Internet domena najvišeg nivoa i načinu rešavanja sporova oko domena).

Upravo zbog ovakvih kontroverza javni sastanci ICANN-a sve više izazivaju pažnju u cyber javnosti.

Marina del Rej

Završni sastanak ICANN-a za 2000. godinu održan je od 13. do 16. novembra u Marini del Rej, živopisnom mestašcu pokraj Venis Biča (južna oblast Los Anđelesa). Pored toga što je poznata kao najveća marina na svetu (sa prostorom za 6000 čamaca, jedrilica i jahti), u ovom mestašcu su već više od dvadeset godina „usidrene” najznačajnije organizacije koje se bave baznim istraživanjima u oblasti Interneta i nadgledanjem funkcionisanja baznih Internet servisa (www.iana.org, www.icann.org, www.isi.edu).

Na dnevnom redu sastanka ICANN ovoga puta su bile dve vruće teme: uvođenje novih Internet nastavaka (tzv. top-level domena) i sumiranje nedavno završenih prvih globalnih demokratskih izbora za predstavnike Internet zajednice u upravnom odboru organizacije.

.Šta?

Problem veštački stvorene nestašice upotrebljivih Internet domena poznat je svakome ko je pokušao da registruje neki „.com”, „.net” ili „.org” domen. Samo u okviru „.com” prostora registrovano je preko 15 miliona (!) domena i svakim danom javlja se sve više sporova oko vlasništva nad domenima (recimo, ko polaže veće pravo na domen corinthians.com – poznati brazilski fudbalski klub ili građani grčkog grada Korinta?). Jedno od mogućih rešenja ovog problema predstavlja uvođenje novih domena najvišeg nivoa (top-level domains, TLD), poput recimo „.news” za lokacije sa vestima.

Iako je ICANN na prethodnom sastanku u Japanu (vidi SK 8/2000) doneo definitivnu odluku o uvođenju novih „Internet nastavaka”, procedura za učestvovanje na konkursu napravljena je tako da izrazito favorizuje najkrupnije igrače na polju Internet biznisa. Naime, da bi neka organizacija konkurisala za dobijanje nadležnosti nad nekim novim nastavkom bilo je potrebno uplatiti cifru od 50.000 američkih dolara (bez ikakvih garancija da će nastavak biti odobren).

Iako je upravni odbor kao jedino opravdanje za ovu astronomsku cifru naveo „pokrivanje troškova provere prijava”, iz neformalnih razgovora sa članovima odbora saznali smo da je jedan od pravih razloga bojazan da bi ICANN mogao da bude finansijski uništen, kao posledica pokretanja sudskih procesa od strane firmi koje budu odbijene na konkursu. Kako je rekao jedan od članova odbora, koji je zahtevao anonimnost: „Upravni odbor kalkulisao je sa stoprocentnim šansama da nas neko tuži nakon završetka prvog ciklusa raspodele”.

Kao što se i moglo očekivati, na konkurs su se javile 44 firme iz visoko razvijenih regiona (SAD, Britanija, Nemačka, Japan), predloženo je preko 180 novih nastavaka, a ICANN je inkasirao 2,5 miliona dolara!

Alesandro Pisanti, direktor ICANN iz Meksika

Nakon dugotrajne rasprave, koja je na momente u publici stvarala utisak da upravni odbor nema baš jasan kriterijum za odabir, odobreni su sledeći Internet domeni najvišeg nivoa: .biz (za poslovne entitete), .info (za opšte informacije), .pro (za profesionalne organizacije), .museum (za muzejske ustanove), .aero (za vazduhoplovstvo), .name (za pojedince) i .coop (za dobrovoljna udruženja i zadruge).

Ovde je bitno napomenuti da je nastavak .info dodeljen konzorcijumu „Affilias” uprkos oštrom protivljenju nekomercijalne grupe u okviru ICANN (Non-Commercial Constituency). Upravni odbor ICANN odlučio je da ignoriše predlog ove grupe da nove nastavke ne treba dodeljivati firmama ili konzorcijumima koji već drže više od 40% tržišta Internet domena (jedan od članova Affiliasa je i firma „VeriSign”, koja je nedavno otkupila „Network Solutions Inc.” i tako sama pridobila više od 40% tržišta Internet domena).

Otpisani

Među zaista nepravedno otpisanim prijavama izdvojili bismo nastavak .union, koji je predložen od strane Međunarodne konfederacije slobodnih sindikata (ICFTU). Tokom neformalne večere u jednom od mnogobrojnih restorana na Venis Biču više detalja o ovom predlogu saznali smo od Dankana Prueta (Duncan Pruett), koji je proteklih šest meseci posvetio radu na projektu „.union” ispred ICFTU.

Očigledno veoma dobro upućen u rad sindikalnih organizacija širom sveta (kada je čuo da sam iz Jugoslavije istog momenta je na srpskom izgovorio: „Nezavisnost”, misleći pritom na trenutno jedini naš sindikat u ICFTU), Dankan se potrudio da obezbedi široku podršku inicijativi za dobijanje „sindikalnog domena”. Pored mnogobrojnih članica ICFTU, koje se širom sveta već decenijama bore za prava preko 130 miliona radnika, ovaj predlog su podržale i najveće američke sindikalne organizacije koje nisu članice ICFTU. Takođe, .union je imao ubedljivo najbolju tehničku zaleđinu od svih nekomercijalnih predloga, a bazu domena .union trebalo je da održava britanski provajder „Poptel”, koji ima dvadesetogodišnje iskustvo u pružanju podrške nekomercijalnim inicijativama.

Diskusija kategorije u kojoj su se pored .union nalazili .museum, .health i .coop protekao je zaista razočaravajuće. Po otvaranju diskusije, odbor je odlučio da odmah odobri domene .coop i .museum. Tek na insistiranje Alesandra Pisantija, člana odbora iz Meksika, povedena je kratka diskusija o .union, koja se završila konstatacijom da „postoji bojazan kako ICFTU nije široko reprezentativno sindikalno udruženje”, te da „još uvek postoje nerazrešene dileme u vezi sa zaštićenim nazivima firmi u .union domenima”.

Ni Kvejnor, At Large predstavnik iz Afrike

Ovakvu odluku Dankan je prokomentarisao sledećim rečima: „Članice naše organizacije dolaze iz preko 140 zemalja sveta, od čega se većina nalazi u regionima u razvoju. Naša delatnost ista je kao što je bila i pre 100 godina ili za vreme hladnog rata – zaštita interesa radnika. U tom smislu smatram da je odbijanje našeg predloga čista politička odluka i pokušaj ometanja daljeg organizovanja radničkih pokreta u cyber-prostoru, putem pokretanja bespredmetnog pitanja zaštićenih naziva firmi u nazivima sindikata i njihovim Internet domenima”.

Nove nade

Ovaj sastanak ICANN bio je odlična prilika i za sumiranje utisaka o nedavno završenim prvim globalnim demokratskim izborima, na kojima su građani cyber prostora birali svojih pet predstavnika u upravnom odboru organizacije.

Svih pet predstavnika Internet zajednice (tzv. At-Large direktori) bili su veoma raspoloženi za neformalne razgovore, jer su tek na kraju poslednjeg dana sastanka i formalno promovisani u nove članove odbora.

Predstavljanje At-Large direktora počećemo afričkim predstavnikom gospodinom Ni Kvejnorom (Nii Quaynor) koji dolazi iz Gane, a Internetom se bavi od početka osamdesetih kada je studirao u Americi. Ni je kao svoj glavni cilj postavio zastupanje afričkih interesa u okviru ICANN i zalaganje za što šire učešće zemalja u razvoju u projektima ICANN.

Endi Miler-Magun, At Large predstavnik iz Evrope

Predstavnik Azije, Japanac Masanobu Kato nije se puno eksponirao na sastanku i uglavnom je davao odmerene i oprezne izjave. Nezvanično, kao razlog za takvo ponašanje mnogi izvesne sumnje oko načina njegovog izbora za At Large predstavnika Azije. Navodno su japanski mediji, u saradnji sa elektronskom industrijom, izvršili jak uticaj na javnost da glasa za japanskog kandidata, čemu su se oštro protivile ostale zemlje u regionu, naročito Koreja i Kina.

Da ne grešimo dušu, slična situacija dogodila se u Evropi, gde je kao At Large predstavnik izabran Endru Miler-Magun, dugogodišnji portparol najpoznatije nemačke hakerske organizacije „Chaos Computer Club”. Iako je tačno da je Endi izabran pre svega glasovima Nemaca koji su, takođe mobilisani od strane lokalnih medija, masovno glasali za „svog” kandidata, ispostavilo se da izbor i nije bio tako loš. Iz njegovih istupa na skupu moglo se zaključiti da Endi zapravo nije zadovoljan izbornom procedurom, kao ni načinom donošenja odluka u okviru ICANN. „Moramo se truditi da što više zastupamo javni interes. On se u današnjem svetu sve manje zastupa, jer vlade država sve češće zastupaju neke svoje uske političke interese ili su pod uticajem krupnih finansijskih interesa”, poručio je Endi u jednom od svojih prvih govora.

Predstavnik Južne Amerike i Kariba – Ivan Moura Kampos pokazao se kao veoma duhovita i na momente boemski raspoložena osoba. Kao najvažniji dugoročni cilj ICANN-a Ivan vidi formiranje aktivnog cyber mnjenja koje će konstantno da učestvuje u pozitivnom menjanju Interneta. „Nama ne treba mobilisanje javnosti, jer to može dati određene kratkoročne rezultate, ali se potom početni zanos rasprsne kao balon od sapunice”. Na pitanje šta namerava da uradi kao novoizabrani At Large direktor, odgovorio je: „Pre svega, nameravam da poslušam savet svoje žene i za početak manje pričam, a više slušam.”

Ivanu treba verovati na reč, jer on zna šta radi. U prilog tome govori i jedan zanimljiv detalj iz njegove biografije, koji kaže da je on bio jedan od ljudi zaslužnih za donošenje zakona o demonopolizaciji brazilskog telekoma, prema kome je potpuno razdvojena delatnost pružanja telekomunikacionih usluga i Internet provajdinga. Drugim rečima, ako se neka kompanija bavi postavljanjem telefonskih kablova, onda ona nema pravo da se istovremeno bavi i pružanjem usluga Internet provajdinga ili podprovajdinga. Posledica ovakvog pristupa jeste eksplozivan porast Internet provajderâ u Brazilu i preuzimanje vodeće uloge u razvoju Internet tehnologija u regionu Južne Amerike i Kariba.

Najradikalnijeg među novoizabranim At Large direktorima izabrali su „Amerikanci i Kanađani”, kako to voli da precizira Karl Oerbah (Karl Auerbach). On zapravo insistira na tome da u Severnoj Americi postoje još neke zemlje, kao što su Meksiko i Panama, koje još uvek niko drugi sem ICANN-a nije pomerio u druge regione.

Karl je inače poreklom iz Kalifornije i jedan je od pionira Interneta u Americi, a njegovo ime može se pronaći u nekim od najranijih RFC dokumenata (standardi koji regulišu način funkcionisanja Internet servisâ). Karl trenutno radi na razvoju mrežne opreme i novih mrežnih servisa u okviru sopstvene firme, koju je pre nekoliko godina otkupio „Cisco”.

O svojoj ulozi u ICANN Karl govori iz karakteristično američke perspektive: „Potrebno je javnosti dati mnogo veći uticaj od samo pet predstavnika u upravnom odboru. Štaviše, mislim da nijedan član odbora ne bi trebalo da bude postavljen na to mesto bez prethodnog glasanja zainteresovanih članova Internet zajedince.” Karl smatra i da ICANN ne funkcioniše primereno mediju u kom funkcioniše: „Toj organizaciji je potrebna tipična kalifornijska rekonstrukcija – treba prvo da srušimo sve zidove sem jednog, da napravimo novu kuću oko tog zida, a onda porušimo i taj poslednji zid”.

• • •

Proces uvođenja novih nastavaka na Internetu i dalje akcije ICANN-a možete pratiti na adresi www.icann.org, dok kritički osvrt na rad ove organizacije i inicijatve korisnika Interneta možete naći na adresama www.icannwatch.org, www.icannmembers.org i www.internetdemocracyproject.org.

O problematici „imena i brojeva” na Internetu raspravlja se i kod nas, na Internodium mailing listi (www.internodium.org.yu) i specijalnoj listi za diskusiju o radu registra .yu domena – yutld-discuss (www.egroups.com/groups/yutld-discuss).

Slobodan MARKOVIĆ