Davne 1969. godine, Nil Armstrong reče svoje čuveno: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”. Da li je to izgovorio na Mesecu ili u studiju pred Stenlijem Kjubrikom, još uvek se nagađa. Raspravi svakako ne pomaže uvrnuti filmski genije koji je u „Isijavanju” klincu obukao džemper na kome je izvezen motiv Apolla 11, a broj uklete sobe promenio sa 217 na 237 (dodajte tri nule nakon toga i dobijate približnu udaljenost Meseca u miljama).
Teorije zavere na stranu, jedno putovanje i sletanje je izvesno. Desiće se 2020. godine, a teretni carrier će sa sobom nositi kopiju elektronske biblioteke Wikipedia. Projekat Lunar Library, fondacije Arch Mission, na zadatku je da zapise o postojanju čovečanstva arhivira, da nam se „ime ne zatre” ako nešto pođe po zlu. Svaka stranica Wikipedije biće ugravirana laserom sa trista hiljada tpi koristeći nanolitografiju i spakovana na analogni microfiche (fotografski) film na tankim stranicama nikla. Ovako spakovane dugotrajne arhive biće smeštene u posebnim uređajima pod nazivom Arch Libraries. Ranije ove godine, Space X raketa ponela je Solar Library iste fondacije, pa trenutno oko Sunca orbitira sci-fi trilogija „Foundation” Isaka Asimova. Činjenica da će tamo negde zauvek biti sačuvana wiki stranica Radeta Jorovića je više nego utešna.