Koraci ka atomskom skladištu

Uprkos usponu SSD-a, klasična skladišta poput tradicionalnih hard diskova i magnetnih traka i dalje su veoma rasprostranjena. Kako se potreba za skladištenjem podataka povećava brzinom od skoro 15 miliona gigabajta dnevno, naučnici se okreću alternativnim metodama skladištenja. Ideja na kojoj se već neko vreme radi je da budući jatak podacima bude mali namagnetisani atom (za razliku od velikih atoma, koji ne postoje). Jedno-atomski magnet, u teoriji bi mogao da uskladišti deliće podataka, koji bi uz pomoć principa kvantne mehanike bili upisivani ili pročitani. Pošto je dovoljno sitan, veliki broj istovetnih bi se mogao gusto upakovati na specifičnoj površini. Ovakva naprava obećava ogromne skladišne kapacitete, ali je još uvek daleko od komercijalne primene. Švajcarski federalni tehnološki institut (EPFL) prednjači u istraživanju ovog polja. Atomi elementa Holomijum odabrani su za testiranja, pri kojima su izlagani ekstremnim, po magnetizam, uglavnom neugodnim temperaturama. STM instrument (Scanning tunneling microscope) pratio je ponašanje minijaturnih magneta, čija je struktura bila ugrožena tek pri temperaturi od 45 kelvina (-233 stepeni celzijusa), dok su na 35 bili potpuno stabilni, zadržavajući jačinu magnetnog polja od osam tesli, što je približna snaga magneta u najvećem akceleratoru čestica na svetu (Large Hadron Collider). Ovoliki prag maltretiranja je dobra vest, ali još uvek mora da se radi na povećanju efikasnosti pri upisu podataka na atom, kao i na S/N odnos (signal-to-noise ratio).