Dostupnost interneta (a samim tim i Facebooka) širom planete, nešto je na šta su mozgovi društvenog giganta trošili, troše i trošiće svoje neurone. Verovatno najambiciozniji projekat u tu svrhu bila je Aquila, bespilotna letelica koja bi laserski emitovala signal međ’, za tlo prikovan, živalj. Suštinski, radilo se o dronu raspona krila poput Boinga 737, koji je težio tek trećinu električnog automobila (oko 650 kilograma). Tokom dana bi leteo na visini od 27 kilometara, iznad komercijalnog saobraćaja i oblaka, gde bi se solarnim putem napajao, dok bi se noću spuštao na 18, koristeći potencijalnu energiju gravitacije i tako štedeo baterije. Sam signal bio bi emitovan laserskim putem od čak deset gigabita po sekundi, i to u krugu od 50 kilometara. Ovaj zalogaj je, kako se ispostavilo, prevelik, čak i za Facebook, koji je, nakon tri godine rada na projektu rešio da ga obustavi. Iako se tlo sleglo nakon Cambridge Analytica skandala i akcije su daleko iznad nivoa pre te zavrzlame, kompanija očigledno nije imuna na finansijske fluktuacije.