Čipovani Šveđani

Dok je problem ljudi sa ovih prostora šta (ni)je na kreditnim karticama, problemi prvog sveta se svode na to da tamošnje stanovnike mrzi da nose ta preteška platna sredstva. Rešenje je da se mikročip, veličine zrna pirinča, na kome su spakovani lični, finansijski, zdravstveni i svi drugi podaci, zarije pod kožu. Implementacija mikročipova popularizovana je u Švedskoj tokom 2015. godine i do sada je umnogome normalizovana. U minule tri godine, na hiljade građana se prijavilo za ovaj vid „unapređenja”. Skeniranje potkožnih mikročipova se nakon radnih mesta, super marketa, zdravstvenih ustanova, banaka i teretana, proširuje i na železnicu, koja je prošle godine najavila uvođenje ovakvog vida identifikacije i plaćanja. Kompanije poput Bionyfikena organizuju i žurke sa ciljem masovnog čipovanja posetilaca. U opravdanju ovakve setve zrnevlja, moćnici koji proizvode mikročipove navode da je u pitanju puki napredak tehnologije: „Ljudsko telo je sledeća velika platforma, povezanost procesa unutar njega fenomen je sam po sebi, a implant je samo deo toga”. Sve što sada para džepove i torbe može se naći na čipu u narednih deset godina. Teško je odrediti početnu tačku kritikovanja ove prakse. Praćenje individue svakako pada na pamet, ali cinik bi mogao primetiti da se moderan čovek toliko ne odvaja od mobilnog telefona da komotno može pod kožu da ga ugradi. Vreba i mali milion zloupotreba, ali ono što verovatno najviše brine je mogućnost da nadležni iz ovog ili onog (uglavnom onog) razloga, mikročip isključe.