Biosenzor u telu, dijagnoza na telefonu

Širom (sticajem okolnosti) zapadnog sveta, naučnici rade na senzorima koji bi, nakon što dospeju u ljudsko telo, bežično komunicirali sa spoljnim uređajima, čime bi olakšali dijagnozu potencijalno opasnih boljki. Stomačni senzor, namenjen je detekciji gastroenteroloških i stomačnih problema. Unosi se oralno, veličine je poklopca za olovku i puni se specijalno uzgajanim bakterijama koje na pojavu hema (komponenta hemoglobina) u krvi počinju da svetle. Senzor bi ovaj odsjaj detektovao i o tome informisao aplikaciju na mobilnom telefonu. Na ovaj način bi mogle biti detektovane i razne druge informacije koje obitavaju u bakterijama, molekulima i hemikalijama koje struje kroz ljudski organizam. MIT je senzor testirao na svinjama, a da bi se ljudi pridružili bilo bi neophodno umanjiti ovaj uređaj za trećinu.
Kolege sa Stanford Univerziteta testirale su drugi tip biosenzora, koji se implementira na mesto povrede. Ovaj biorazgradivi senzor, veličine približne jednom centimetru, dizajniran je posebno za povrede tetiva. Pošto nemaju previše zaliha krvi, sporo se zaceljuju i ostavljaju ožiljak, te je ovaj tip povreda dodatno nezgodan. Biosenzor bio bi implementiran tokom operacije, a merio bi opterećenje i pritisak, umnogome olakšavajući rehabilitaciju. Za testiranje ove tehnologije, korišćeni su pacovi.

 


Senzor koji je jedini testiran na ljudima, ujedno je i onaj koga čeka najskorija primena. Liči na zlatnu nalepnicu i lepi se na zub. Pljuvačka sadrži puno hormona i samim tim je pogodna za detekciju nekih tipova kancera i dijabetesa. Za sada se uspešno detektuje glukoza, alkohol i so. Iako viđen za komercijalnu upotrebu brojanja kalorija, ovaj senzor to još uvek ne uspeva. Tim sa Tuft Univerziteta nije preterano ni zainteresovan za ovako „plitku” primenu. Sva ova istraživanja su u ranoj fazi, ali definitivno se približavamo vremenu kada će tehnologija prenositi informacije iz naših tela spolja, odakle ćemo bolje videti.