Hromatska aberacija

[Dimo]

Moze li neko da mi objasni sta se podrazumeva pod ovim pojmom i da ako je moguce,stavi sliku gde je to primetno.Cesto nailazim na ovaj termin u tekstovima,ali pojma nemam sta oznacava.

[nighthawk]

Svetlost se prelama razlicito u zavisnosti od talasne duzine, najlakse se prelama ljubicasta a najteze crvene.Ovo obicno mozes da primetis na prelazu iz tamnije u svetliji boju, tj po ivicama nekog objekta se vide crvena sa jedne strane i plava se druge.
Hromatska aberacija se izbegava smanjenjem otvora bledne, time ujedno dobijas i vecu dubinsku ostrinu, ali ekspozicija je duza, pa cesto moras da koristis stativ.

[Iluminator]

lepo ti rece covek. jos se zove i purple fringing. moze dosta da smeta.
stativ moras da korsitis samo ako je vece, ako su hromatske aberacije od sunda, onda znaci da je sunceva svetlost najverovatnije dovoljno jaka da ne moras da koristis stativ.

[nighthawk]

Evo i primera. Ovde se to ne vidi bas najbolje, ali bolji primer nisam mogao da nadjem. Ne obracajte paznju na to sto je slika malo mutna i malo zrnasta, to nema veze sa hromatskom aberacijom. Obratite paznju na plavicastu liniju na prelazu izmedju trupa aviona i neba i na crvenkastu liniju (malo se slabije vidi) na ivicama prozora na kokpitu.

[Iluminator]

ma na toj slici su zanemarljive...


vidis ovde, oko drveca gore, onaj ljubicasto-plavi preliv? to je to.

[Dimo]

E,momci,puno vam hvala na trudu,ukapirao sam

Samo me jos jedno interesuje,koliko je ova hromatska aberacija znacajna pri izboru fotoaparata,da li njeno pojavljivanje na fotografijama predstavlja znacajnu manu fotoaparata ili se ne uzima mnogo u obzir?

[Miloš]

Dimo kaže:

E,momci,puno vam hvala na trudu,ukapirao sam

Samo me jos jedno interesuje,koliko je ova hromatska aberacija znacajna pri izboru fotoaparata,da li njeno pojavljivanje na fotografijama predstavlja znacajnu manu fotoaparata ili se ne uzima mnogo u obzir?

Наравно да претставља, и то велику ману. Међутим код данашњих апарата скоро и да се не примећује, иако је немогуће уклонити.

[Iluminator]

moze da bude veliki problem, i kod aparata sa losijom optikom jeste veliki problem. jedno je ako gledas smanjenu sliku, ali ako gledas sliku u punoj rezoluciji, onda su itekako vidljive. Nije najveca mana, i ako je sve ostalo dobro, onda nije problem, zavisi koliko je ima. kod skoro svakog aparata se pojavljuju, samo je pitanje koliko.

[Dimo]

Evo da ne otvaram novu temu,moze li neko da mi ukratko objasni(i potkrepi objasnjenje slikom ako je moguce) sledece izraze,posto sam totalni laik za digitalne fotografije:

ISO osetljivost
Blenda(tj. otvor blende )
Ekspozicija

Hvala unapred.

[Miloš]

Dimo kaže:

Evo da ne otvaram novu temu,moze li neko da mi ukratko objasni(i potkrepi objasnjenje slikom ako je moguce) sledece izraze,posto sam totalni laik za digitalne fotografije:

ISO osetljivost
Blenda(tj. otvor blende )
Ekspozicija

Hvala unapred.

ISO осетљивост је осетљивост чипа. Пре, када су у употреби били филмови, могао си да купиш филмове разних осетљивости. Сада можеш на апарату да подешаваш осетљивост чипа. Мања осетљивост је погодна за снимање кад има доста светла. Већа осетљивост је погодна за снимање када има мање светлости, нпр. по мраку, међутим, тада се шум појачава.
Бленда се налази у објективу и она се шири као зеница. При већем отвору бленде може да уђе више свтлости, а при мањем мање светлости, и то је погодно за стварање дубине поља.
Експозиција је време за које је чип (или филм) изложен светлости. Дужа експозиција је погодна за снимање при мањој количини светлости, а краћа при већој количини светлости. Исто тако, када се снима неки објекат у покрету, потребно је изабрати што краћу експозицију, да не би остали обриси на слици.

[Iluminator]

Lepo ti je sve Milos objasnio.
Samo, ekspozicija se kao termin kod nas upotrebljava za ono sto je Milos opisao, a u svetu se za to koristi termin "Brzina zatvaraca", dok ekspozicija oznacava osvetljenost (kad je fotka tamna - onda je podeksponirana, svetla - preeksonirana). to je direktno povezano sa brzinom zatvaraca, ali nije ista stvar. Ekspozicija se uglavnom automatski podesava u aparatima, pa su slike pravilo eksponirane.
Dacu ti neke konkretne primere:
za ISO:
recimo da si napolju, predvece.
1. slucaj: iso 100 - brzina zatvaraca je 1/60
2. slucaj: iso 400 - brzina zatvaraca je 1/250
3. slucaj: iso 800 - brzina zatvaraca je 1/350

1/60 znaci da je to shezdeseti deo sekunde.

minimalna brzina za slikanje iz ruke BEZ ZUMIRANJA (optickog, naravno - digitalni je sarena laza koja nicemu ne sluzi osim da zamaskira oci neupucenima) je oko 1/30 - 1/50 (za svakog drugacije). Minimalna u smislu da se sa tom brzinom moze napraviti ostra fotografija, bez zamucenja.

za fotografisanje sa zumiranjem je potrebna veca brzina zatvaraca - brzina zavisi od zum-a. aparati sa velikim optickim zumom zato cesto imaju:
1. opticku stabilizaciju, koja umanjuje posledice potresivanja ruke - pomeranjem objektiva.
2. dobro kontrolisan shum i visoke ISO vrednosti, da bi se ubrzala, povecanjem ISO vrednosti brzina zatvaraca.
pod tim veliki zum podrazumevam zum od 8x pa navise. ne moraju da imaju ni jedno ni drugo, ali je onda upotreba velikog zuma ogranicena na vedro dnevno vreme, a u drugim slucajevima uslovljena upotrebom stalka.

Dalje, blenda:
veliki otvor blende se oznacava manjim brojem da tako kazem (f2, f2.8 f3.2), i on omogucava da jedan objekat bude izostren a drugi objekti, koji su blize ili dalje od izostrenog, da budu mutni, tj neizostrni.
mali otvor blende (f7.1 f8 ...) omogucava da isostren predmet i predmeti dalje od njega budu prakticno jednako izostreni.

pri vecem otvoru blende aparat moze da primi vise svetlosti, tojest brzina zatvarace je brza (pri dnevnom svetlu, iso 100, recimo - brzina zatvaraca 1/350, pri otvoru blende f2.8), dok je kod manjeg otvor blende sporija (pri dnevnom svetlu, iso 100 - brzina zatvaraca 1/60, pri otvoru blende f8).

Kao sto vidis ti pojmovi (ekspozicija, brzina zatvaraca, ISO, i otvor blende) su medjusobno povezani.

[Dimo]

Momci,hvala mnogo

[cosmo]

Iluminator kaže:

veliki otvor blende se oznacava manjim brojem da tako kazem (f2, f2.8 f3.2), i on omogucava da jedan objekat bude izostren a drugi objekti, koji su blize ili dalje od izostrenog, da budu mutni, tj neizostrni.
mali otvor blende (f7.1 f8 ...) omogucava da isostren predmet i predmeti dalje od njega budu prakticno jednako izostreni.

Samo da se nadovezem: veci otvor blende daje meksu sliku, sa nesto ispranijim bojama i manjom dinamikom... kako se smanjuje otvor blende (povecanje f broja) slika ce biti ostrija uz vece zasicenje boja i kontrast, i uz malo jacu dinamiku. Ovo vazi za digitalne aparate (mislim na dinamiku i boje). Cisto da znaju ljudi sta da ocekuju kod digitalaca sa manuelnim podesavanjima.
Kompaktni digitalci imaju izuzetno veliku dubinsku ostrinu, i los bokeh, tako da cete retko uspeti da dobijete sliku gde je subjekat izostren perfektno dok je sve iza i ispred skroz zamuceno. Izuzetak su prosumer digitalci (recimo Sony DSC-R1, Fuji, Panasonic, Canon i Nikon ultrazoom aparati). Jedan od razloga velike dubinske ostrine je mali senzor i objektivi koji su ugradjeni u kompakte.

Najbolja dubinska ostrina (najmanja) se postize samo na DSLR aparatima, zbog veceg senzora prvenstvetno i zbog objektiva.

Isto tako povecanje ISO osetljivosti dovodi do povecanja suma. Vecina kompaktnih digitalaca ima mali senzor 1/1.8inch ili 1/2.5inch, samim tim povecanjem osetljivosti, povecava se i elektronicki sum, tako da vecina digitalaca daje podosta sumovite slike na ISO400. Sada se konkretno krenulo malo napred, senzori su poboljsanji, pogotovo novi Fuji senzori - koji daju izuzetno upotrebljivu sliku i na ISO800 (Fuji F10 i F30 recimo u rangu kompakta). Opet vazi pravilo - veci senzor, manje suma, veci dinamicki raspon, bolja dubinska ostrina - APS-C i CMOS senzori su daleko veci, Canon ima i full frame senzore koji daju izuzetno malo suma i na ISO1600, a slike su upotrebljive cak i na ISO3200.

Pocetak teme: hromatska aberacija - svaki objektiv ima manje ili vise tih aberacija, negde su primetne negde ne. Kompaktni digitalci, zbog losih objektiva, pate od aberacije, mada se sad ugradjuju malo kvalitetnija stakla, sam aparat procesira sliku i uklanja neke artifakte, pa cete se na kraju sresti sa jako malo aberacija u realnom slikanju. Izoblicenja su isto jedan faktor na koji morate racunati kod kompaktnih digitalaca (i zamucenje na coskovima). Kod DSLR aparata vazi pravilo - koliko para toliko muzike - sto bolji objektiv, to manje izoblicenja i aberacija.

[Iluminator]

samo sto je ipak sa deeselarovima sve skuplje.
aps je format senzora, a cmos tip, zar ne?
dakle, mozemo imati ccd cip aps formata, i cmos cip aps formata.
velicina senzora kod nedeeselarova, tj kompaktnih aparata i prosumera su od 1/2.7 do 1/1.6 (i 2/3 kod prosumera, sto je priblizno 1/1.6)
1/x.x znaci koji je to deo inca. sto je veci x.x broj, cip je manji.

za iso smo sve rekli vec, za f10 i novi f30 se slazem, najnesumovitiji kompakti.

[AstraLogos]

Lepo, lepo i poucno nema sta.
Kada bi bilo na forumu vise ovakvih strukovnih razgovora a ne tipa ATI vs NV forum bi dobio na znacaju. Momci samo napred. I sam sam naucio nesto iz vasih postova o digitalcima.
Zapravo sve ja to znam jos od vremena anlognih aparata ( 20 godina bavljenja fotografijom ) ali tada nije bilo iso, cmos, aps... i ostali nazivi. Aberacija je poznat termin i veze se za fizicka dejstva svetlosti koja se ne mogu uprkos najsavremenijim aparatima izbeci.
Zakrivljenost zemaljske kugle i svetlosni zrak koji pada pod odredjenim uglom dovodi do prelamanja svetlosti gde se prvo razlazu ljubicasta, plava...crvena talasna duzina svetlosti. Sto je kraca to je vidljivija ( nebo plave boje ) a sto je duza to je intenzivnija ( crveno nebo u sutonu ). Za primere koje ste naveli ljudskom oku ne smetaju jer ih mozak isuvise sporo detektuje. Za 25 slika u sec. mozete reci da je film a ne slajdshow fotografija vecom brzinom.
Oko kao socivo je savrseno dok sociva na fotoaparatima nisu. Cesto ce te videti fotke gde se zgrada nakrivila kao krivi toranj i Pizi. Naravno da postoje specijalni objektivi koji kompenzuju ovu manjkavost i kace se na aparate ( riblje oko recimo ).
Mozda ovo sto sam napisao je off topic a mozda i nije. Toliko toga moze se razgovarati o foto tehnikama i trikovima da bi ovaj topic mogao po mom skromnom misljenju da se nastavi jer sve je nesumnjivo vezano za fotografiju i ne moze se deliti na pod topice.
Evo jedan trik kada snimate nocu bilo kamerom ili fotoaparatom. Cest problem je neonsko osvetljenje koje "cveta" pa smeta opstem utisku. Moze se to otkloniti do zadovoljavajuce mere koristeci manuelne modove ali se onda gubi na opstem kvalitetu slike.
Dakle dovoljno je parce stakla ( cisto naravno ) koje potopite u ulje ili zejtin paorski receno u Vojvodini. Sacekaj te da se iscedi pa stavite ispred sociva kada nesto snimate nocu kao sto je recimo ulica, trg, osvetljena zgrada.
Efekat je vise nego ocigledan. Uostalom probaj te pa javite kako vam se cini. To sam naucio od jednog profesionalca sa RTS-a pa vam prenosim njegova i licna iskustva.
Pozdrav pa da se nastavi ova vrlo interesantna tema o digitalcima i upotrebi manuelnih modova. Mnogi ubedjen sam koriste automatiku a ne znaju da iskoriste svoj digitalac do maksimuma za koji su dali novac.
Pozdrav drustvu!

[cosmo]

Iluminator kaže:

samo sto je ipak sa deeselarovima sve skuplje.
aps je format senzora, a cmos tip, zar ne? dakle, mozemo imati ccd cip aps formata, i cmos cip aps formata.velicina senzora kod nedeeselarova, tj kompaktnih aparata i prosumera su od 1/2.7 do 1/1.6 (i 2/3 kod prosumera, sto je priblizno 1/1.6)1/x.x znaci koji je to deo inca. sto je veci x.x broj, cip je manji.
za iso smo sve rekli vec, za f10 i novi f30 se slazem, najnesumovitiji kompakti.

Da, zaboravih da stavim ccd i cmos... posto sam bio na DSLR-ovima a Canoni imaju CMOS...

Canon i Nikon kompakti uglavnom imaju senzore 1/2.5" i 1/1.8", jedini od prosumer (ne DSLR) aparata koji ima senzor APS-C velicine je Sony DSC-R1 - odlican aparat, ali ipak malo skup...

[Iluminator]

ima nikona sa 1/2.7, cini mi se....a ne znam koliki je sezor kod canona pro 1, i nikona 8(400,700,800), mislim da je 2/3, ili priblizno 1/1.6, koliko je velik senzor mog fujija (s9500). kod pro 1 je sigurno 2/3 R1 jeste odlican, ali je stvarno preskup. ja sam veoma zadovoljan mojim s9500, ako ovladate njime (za sta je potrebno vremena, NE zbog komplikovanih menija, vec da bi ste se navikli na aparat), onda je stvarno odlican.

Inace, koji canon koristis?

[Iluminator]

@Astralogos: hvala na podrsci, i tebe ocekujem ovde.
mozda bi bilo lepo kada b se tema promenila u pitanja vezana za fotoaparate, ili tako nesto...posto samo pricali o raznim stvarima, ne samo o hromatskim aberacijama.

[cosmo]

Iluminator kaže:

Inace, koji canon koristis?

Koristim vise aparata... od Nikona 3100 (i dalje odlican kompakt aparat za svakodnevno zezanje) i Fuji S7000 (dosta dobar zoom prosumer, sasvim zadovoljavajuci kvalitet) kuci do Canona 30D i Nikona D200 na poslu. Ovaj poslednji mi je i najomiljeniji

A za privatnu upotrebu su mi planovi (kranje je vreme da se ta dva aparata zamene): Fuji F10 kao kompakt, ne bih uzimao ultrazom, vec bi mi neka pocetna stavka bila D200 sa 18-200VR (savim solidan i jako upotrebljiv objektiv) + jos neki (ili dva) dobar objektiv (treba mi jedan dobar makro objektiv)... mada bih poceo sa nekim dobrim objektivom i kasnije kupio telo aparata, ali D200 mi je prirastao za "oko" i "prst" pa bih poceo od njega u privatnoj reziji...

[Iluminator]

blago tebi, sve odlicni aparati.
gledao sam slike sa 30D, i stvarno su jawdroperske. d200 ima takodje sjajno robustno kucieste i sve... na DZ se dosta pricalo o ovim modelima, a ja redovno gledam testove i sve.

Ja imam naslednika s7000 ,s 9500, i jako sam zadovoljan, dopada mi se sto mu slike nisu prenabudzene i u samoj kameri preostrene, a ima manuelno zumiranje i fokusiranje i odlicno se nosi sa shumom na iso 400, najbolje u klasi...na 800 vec sum postaje preteran za moj, anti-sumoviti ukus. (pretvori se ova tema u "zasto i koliko volim moj aparat" )

Inace, F30 se jos bolje nosi sa shumom...mozes njega da sacekas. nosi se sa sumom dosta bolje od mogu, po drugim stvarima dosta naprednijim aparatom.