Kolumnisti forumaši

[Dio37]

Ja sam trazio i nisam nasao, ali mi je u medjuvremenu pod ruku doslo papirnato izdanje i... nista posebno. "Igrice" se ne spominju u samom tekstu, samo ispod jedne slike pise "Opsednutost video-igricama". U pozadini slike poster Final Fantasy XII-ja.

[goodlikesweeper]

Jeste to je, i nisam ja ni rekao da je tekst nesto posebno, vec pominjanje igara u onom kontekstu koji mene najvise nervira - kao nesto sto je za decu pa se preraste. A to sto su ih nazvali 'video-igrice' je bio samo slag na torti.

E upravo to je kontekst u kom mene nervira koriscenje izraza 'igrica', dakle nesto sto je za decu, i odrasle koji su zaostali u razvoju. Yeah right, naravno da je lakse reci kako su igre glupost nego prihvatiti cinjenicu da staris i nisi vise u toku sa desavanjima.

[ridiculus]

Upravo je takav stav šire javnosti prema igrama ono zbog čega ja stalno podsećam ljude kako je Nintendo učinio veliku stvar. Nije bitno da li oni izbacuju "igre za idiote" (to sam pročitao na ovom forumu), nije bitno da li ću ja ikada u životu odigrati Wii Fit, bitno je da oni pokušavaju da stvore okruženje u kojem su igre društveno prihvaćen i respektibilan oblik provođenja slobodnog vremena. Pa nek svako onda igra šta želi.

[Doolio]

Equilibrium kaže:

Da ili u saobracajnoj guzvi kuca na instrument tabli sv_saobracajna guzva 0 (enter)

Dobro desi se da ljudi raskrste sa stvarnocu ali se to desava i iz drugih razloga: filmovi, droga, Alchajmer i sl. tako da se nikako ne mogu kriviti igre zbog toga sto par ljudi skrene.

pa niko nije anatemisao igre i rekao da zbog igara ljudi redom pobenave. govori se o patoloskom igranju za koje je tacno da deluje jako lose, a govori se o tome jer se relativno cesto srece, sigurno mnogo cesce nego sto neko ode u ***** zato sto je gledao film. sto se droga tice, ne znam sta hoces da kazes jer su droge i te kako anatemisane, a za alchajmera se nadam da si se salio.

A koliko psihologa kaze da igre poboljsavaju inteligenciju, precepciju (to je ono INT +1, PER +1), pozitivno utice na razvijanje svesti, logike i cak savesti (vecina igara se bavi temom borbe dobra protiv zla, kao bajke, dobro pobedjuje, i to uci decu da treba da budu tolerantni, pristojni, da kad vide orka da mu odseku glavu i sl.). A i samo misljenje da je zdravo imato alter-ego kroz koji bi se smirivali problemi pravog ega, o tome je i Frojd govorio. Pa cinjenica da dosta ljudi smatra igre za umetnost, samim tim za neto lepo i stimulativno.

ja sam ovo za inteligenciju, percepciju i te fazone video vise stotina puta u novinama i na televiziji, a opanjkavanje sam video mozda par desetina puta, tako da kod mene ta racunica ne vazi. ne znam, mozda zivim na marsu, a ne na zemlji.
pretpostavljam da basket i fuzbal ne poboljsavaju 'statsove', kao ni socijalne aktivnosti, drustvene igre, interakcija sa ljudima i okolinom...?
kul je sve to dok se ne preteruje, ali je upravo u tome fazon, veeeeeoma lako se ode u preterivanje. pa ja licno sam preterao milion puta, a nisam nesto preterano 'adiktivan', 90% ljudi koje poznajem je sto puta vise zaglibljibalo u patologiju sa igricama, a sasvim su normalni inace, meni tu govori da u celoj toj prici ima neke istine. nemoguce je da bas poznajem samo te ljude koji su sami po sebi podlozni.

Ali takvi se stavovi ne pominju, pominju se stavovi matorih idiota koji se u zivotu nisu zabavljali duze od jednog i po minuta, nikad nisu videli komp i trube po inerciji kako je to lose.

sve ima svoje dobre i lose strane i mogu se i jedne i druge nabrajati, medjutim, ne treba padati u vatru samo zato sto postoji i druga strana. najzad, da se zna ko je u pravu, rasprava se ne bi ni vodila. delim prilican broj stavova sa matorim idiotima, jel sam i ja onda matori idiot? sa igrackim iskustvom verovatno duplo vecim od tvog? nije sve crno-belo, niti kazem da sam u pravu (za razliku od tebe) a evidentno je da branis igre u tom kontekstu jer ih volis i igras, a ne jer si analizirao sve. ja mozda gresim u analizi, ali barem analiziram. sta hocu da kazem? to za inteligenciju i percepciju, to si ti isto negde procitao i to je isto napisao neki drugi matori idiot koji misli drugacije od onog prvog matorog idiota, a konkretno da si to iskusio u praksi, nisi, tj ne znas. a ja sam recimo u praksi video da su ljudi ekstra nervozni kad ne mogu da predju nesto u igri. licno sam ocesao auto posle nfs overdoziranja jer sam pogresno procenio, a i nisam bio dovoljno ozbiljan. a vozim odlicno. banalan primer, debilan mozda, ali bolji me mrzi da smisljam. ocu da kazem da ti za igre mozes da kazes da ti prijaju i to je to.

sto se nekog mog misljenja tice, mislim da si u pravu za to da igre uticu pozitivno na inteligenciju i kombinatoriku i mislim da mogu (ne sve igre) da pomognu u smanjivanju stresa i to dosta, medjutim, smatram da su matori idioti takodje u pravu.

[Doolio]

ridiculus kaže:

Sad, postoje 'ribice', a postoje i 'ribetine'. Sve zavisi kako postaviš sebe u odnosu na njih. I ne mislim fizički.

hehe, znas da to nije bio kontekst.

[ridiculus]

Dobre poente pravis ovde, Doolio. Psiholozi se vec prepucavaju 30 godina u vezi te teme (Da li su igre opasne? Da li podsticu mastu i inteligenciju?) i niko jos definitivno nista nije sa sigurnoscu i dokazao. K'o sto neko rece, igranje video-igre vas jedino cini boljim u...igranju te igre! Ali da dodam neka svoja razmisljanja...

Posto je Meho spomenuo Advance Wars, kao neko ko je igrao taj serijal igara (tj. Nintendo Wars) mnogo stotina, mozda i hiljada sati, da kazem sledece: Advance Wars jeste vrsta saha. Znaci, sve sto se moze primeniti na sah moze i ovde. Neki su takodje dokazivali da i igranje C&C serije strategija stimulise iste delove mozga kao i sah. Medjutim...

Medjutim, sah ima svoju kulturu i reputaciju koju ove igre nisu uspele da dostignu (AW je najblizi). Da li je to zato sto u sahu svaki potez ima tezinu? Cak i u Advance ratovima postoji veci stepen tolerancije. Mozete pogresiti, a ne izgubiti - jedan mali potaz u moru drugih. Ako igrate protiv AI-ja, mozete se vratiti na snimljenu poziciju i odigrati drugi potez. Sve su to neke olaksavajuce okolnosti, a ja smatram da "necessity is the mother of invention".

[Equilibrium]

@Doolio
Veruj mi ima takvih zaludjenika za filmovima, bilo da po ceo dan pregledavaju filmove ili su fanatici u vezi sa jednim naslovom (Star Wars npr.)

Ja nikad nisam rekao da se treba zabiti u sobu i samo igrati igre, bavis se sportom ako volis, naravno da izlazis, druzis se sa ljudima, muvas "ribice" i sve ostalo, ali je veoma dobro ako ponekad odigras neku igru, pogotovo dok si mali i imas vremena i puno maste, zasigurno ce ti pomoci da se razvijes.

Pa zavisi sta je preteravanje, da li je preteravanje kad 30 ne izlazis iz kuce i po ceo dan picis WoW ili preteravanje kada se zaneses uz neku igru i igranje ti postane visecasovno zadovoljstvo, ako je drugo onda sam preterao mnogo puta, pogotovo kad sam bio mladji i imao daleko manje obaveza.

I ja sam par puta popizdeo kad sam napravio neku kardinalnu gresku ili nesto nisam mogao da predjem, ali nisam postao mrzovoljan ili razdrazljiv zbog igara.

Ni ja isto ne smatram da je sve crno belo, da igre treba da budu osnov zivota, ali ih branim zato sto ogroman broj ljudi satanizuje igre, nije da ih nisam analizirao, nije da ne znam da mogu biti stetne u preteranim kolicinama "Jer otrov je veruj sve sto god je mnogo" J.J. Zmaj.

Mozda nekom ne prija ali to nije razlog da ih ocrnjuje i omalovazava, jednostavno mrzim takve ljude, ima milon primera za takve stvari ali necu da ih navodim, da ne ispadne da hejtujem po forumu.

Seti se odakle je sve ovo krenulo...ovako mozemo do sutra

@Kompjuter decak
Igrao sam GTA i cak vise preferiram u kojima si zao, ili jos bolje ne smetano biras hoces li biti dobar ili zao, ali takve igre su retkost. Ali je evidentno da je decu bolje odgajati sa pricom da dobro treba/mora da pobedi i da se oni koji cine lose stvari uvek kaznjavaju.

[Meho Krljic]

--ComputerBoy-- kaže:

Ne slažem se. Nađi na Google Image omot za San Andreas ili za GTA 4 jer na njima piše 18. Mature (17 godina) piše na Vice City-ju.

Pazi, to kako je rejtovana izvan USA nema mnogo značaja. GTA IV je u Evropi, po PEGI rejtingu dobila 18+, znam to imam original pored sebe, ali idi na wikipediju i naći ćeš da joj je ESRB dao M. Isto je i sa GTA SA. SA je imao M sve dok se nije desio Hot Coffee skandal. Onda je dobila AO i bila odmah povučena iz Wal Marta i drugih velikih distributivnih lanaca koji isto ne dozvoljavaju adult content u svojim prodavnicama, pa je igra povučena iz prodaje, doterana takoda se izbaci sporni sadržaj i ponovo rejtovana na M. Još bizarnije je recimo što Manhunt ima rejting M.

[--ComputerBoy--]

Equilibrium kaže:

Igrao sam GTA i cak vise preferiram u kojima si zao, ili jos bolje ne smetano biras hoces li biti dobar ili zao, ali takve igre su retkost. Ali je evidentno da je decu bolje odgajati sa pricom da dobro treba/mora da pobedi i da se oni koji cine lose stvari uvek kaznjavaju.

E, pa da ti kaže nešto "Kompjuter dečak". Ja kažem da igre u kojima si dobar nisu trendy, ali to ne znači da ne bi trebalo. Što se tiče dobra i zla, dovoljan je primer igra Fable, gde potpuno biraš kakav ćeš biti. Ja uvek igram kao dobar, međutim, jedanput sam krenuo da igram kao zao i nisam prešao ni pola, smučilo mi se, jer tako ne mogu da igram. Međutim, znam likove koji prosto NE MOGU da budu "dobri".

[Doolio]

ekvilibrijum:
pod preterivanjem smatram da se istripujes dovoljno da zapostavis neke druge stvari, a nije trebalo. tj da upadnes u stanje gde ne mozes da se kontrolises, sad u kojoj meri, to zavisi, ali to je to. mislim, najkrace receno. nisam nikad igrao tipa 30 sati nesto odjednom ili mesec dana ne izlazio iz kuce, ali recimo, desavalo mi se da dodjem iz skole gajbi i da ostanem do tipa cetiri ujutru sa ocima ko sarmama cetiri dana zaredom i da peti dan dobijem pet gripova otprilike jer mi je opao imunitet. ja recimo to smatram za preterivanje. i mislim da je lako doci do toga i da je svako ovde to uradio i to verovatno bar dvocifren broj puta. a dosta teze je to uraditi sa drugim stvarima, pogledas tri filma zaredom, pogledas cetvrti i vec ti nije dobro od tolko filmova, ugasis i odes negde. igre su previse adiktivne. pa i kad sam bio klinac, mislim da sam mogao da kupim porse koliko sam para dao na zetone za strit fajter jednostavno, po mom misljenju, igre imaju dosta tih nekih 'faktora' u odnosu na druge stvari.

vec sam rekao, smatram da ima pozitivnih stvari u vezi sa igrama, ne mislim da sad ja uzmem da igram igru i cao svete, ko da sam uzeo dop, umrecu za deset godina i nema nazad. nego jednostavno, mislim da je jako tanka linija, pogotovo kod igara.

sto se tice tematike 'zlih i dobrih' igara, mislim da to nije neki problem jer licno smatram da psihicki zdrava osoba nece imati nikakvih problema zbog toga. sam koncept mislim da nije opasan osim kod labilnih ljudi ili kod bas klinaca koji ce se mozda istripovati, ali i to je pod znakom pitanja cesto. kontam da simsi mogu da budu isto stetni koliko i gta. mislim da je stetnost igara u potpuno drugoj sferi, a to je ta neverovatna adiktivnost pa onda, recimo, privid socijalne interakcije koji se stvara igranjem multi i pogotovo mmo naslova, a u stvari se desava upravo suprotno sa psiholoske tacke gledista i tako dalje i tako blize...

a da, krenulo je od toga sto se bunite sto se igre nazivaju igricama


kompjuterboj:
ja isto nesto ne mogu, mada mogu ako se nateram inace mi uvek zao kad treba nesto da budem nevaljao, probao sam kotor tako da igram, al ne mogu, dodje lik koga ne poznajem i trazi mi sto kinti, ja mu dam dvesta otprilike, skroz sam retard onda sednem i razmisljam sto sam ja toliki idiot, pa da mi neko sad na ulici trazi sto kinti dao bih mu juce

[Equilibrium]

Kad mi neko u nekoj igri trzi pare obicno dobije metak ili u najmanju ruko prek pogled, mnogo je zanimljivije da kad ti treba nesto umeto da se preganjas sa tim likom, vodis duge razgovore, radis mu gomilu kvestova i dajes pare, jednostavno ga ubijes i uzmes sta ti treba i milina.

Ja cesto igram i kao dobar, ali volim kad mi igra ostavi mogucnost...

To da su trendy to je verovatno zbog toga sto se ljudima smucilo da sto puta ubijaju istog kriminalca/teroristu/high demon lord i sto hoce malo da iskuse i drugu perspektivu, kad se samo setim Dungeon Keepera...

[Doolio]

ahaha, dandzn kiper, pa ta igra je najvise isterala moju psihoticnost na sunce znaci, uzmem i izudaram onog malog idiota deset puta i onda mi bude do jaja krivo, pa posle pet minuta ga opet bijem ko nezdrav, pa mi opet krivo i tako u krug

[--ComputerBoy--]

Doolio kaže:

kompjuterboj:
ja isto nesto ne mogu, mada mogu ako se nateram inace mi uvek zao kad treba nesto da budem nevaljao, probao sam kotor tako da igram, al ne mogu, dodje lik koga ne poznajem i trazi mi sto kinti, ja mu dam dvesta otprilike, skroz sam retard onda sednem i razmisljam sto sam ja toliki idiot, pa da mi neko sad na ulici trazi sto kinti dao bih mu juce

Ti si baš dooobar

Equilibrium kaže:

Kad mi neko u nekoj igri trzi pare obicno dobije metak ili u najmanju ruko prek pogled, mnogo je zanimljivije da kad ti treba nesto umeto da se preganjas sa tim likom, vodis duge razgovore, radis mu gomilu kvestova i dajes pare, jednostavno ga ubijes i uzmes sta ti treba i milina.

Ti si baš zaaaao
Vi ste potpuno suprotni likovi!

[Meho Krljic]

Ne znam da li nekog zanima da čita moja prenemaganja na engleskom, ali evo, za svaki slučaj da dam linkove. U pitanju su dva teksta koji se bave stvarima zvanično prikazanim na netom završenom sajmu E3.

Razmišljanja o Sonyju i najavi PSP Go uređaja.

O Microsoftovom Projectu Natal.

[Meho Krljic]

Napisao sam još jedan tekst koji je više terapija glede činjenice da dajem grdne pare firmama koje ne umeju ni da naprave funkcionalne proizvode nego neka mudra "kolumna" ali evo ga:

Toplotna smrt hardvera i moždana smrt softvera

[--ComputerBoy--]

Sedmica ili...?

Kad sam imao 2-3 godine (1992 ili 1993), kad je bilo zaista tesko vreme izolacije se desilo nesto zaista zanimljivo, a sto mi je majka ispricala... Naime, moji su tad igrali Loto, ali se desilo nesto zaista zanimljivo... Krene Loto... I pocinje izvlacenje brojeva i moji roditelji gledaju... Prvi broj imaju... Drugi takodje... Treci takodje, moji su vec u neverici...
Majka: Vidis, vec 3 broja!
Otac: Cekaj, imamo i cetvrti.
Majka: Peti... 21! Tooo!
Sesti broj su izvukli, a to moj otac nije primetio dok majka jeste i imalo smo ga! Zatim izvlace sedmi broj...
Otac: Joj, da li cemo dobiti sesticu?
Majka razmislja da li da mu kaze...
I taman da se izvuce sedmi broj, ona masina se pokvari!
Voditeljka: Izvinite, dragi gledaoci, ali se pokvarilo, evo, izvlacicu rucno.... I broj..........15!
I moji roditelji, naravno, nisu imali taj broj.
Otac: Pih, steta, mogli smo da imamo sesticu.
Majka: Pa... mi imamo sesticu!
Otac: (u neverici gleda u papir) Cekaj, znaci, mi smo cekali sedmicu?
Majka: Da, ali se pokvarilo.
E, jesu baksuzi ovi moji, znaci, to je strasno! Inace, sestica je iznosila mozda 100 maraka, mnogi su je dobili. I sad razmisljam... Covece, da li je ovo moguce? Mozda smo mogli da pobegnemo negde drugde, ko zna? Imao sam komsije koji su na vreme otisli u inostranstvo i zive kao bubrezi u loju iako covek radi kao parking-obezbedjenje. Ali, eto, prosto smo osudjeni da budemo ovde, dok su mi te nekadasnje komsije prijatelji na fejsu i postavljaju slike iz celog sveta! Idu na 2 letovanja godisnje!
Prosto se zapitam, kada ce ova nasa drzavica biti normalna? Kad ce prosecan covek ici u Tunis, Grcku, sta ja znam? Ja sam bio na moru samo jedanput i to u sestoj godini! Moji roditelji su u srednjoj klasi, ali nikad nismo imali za more. Znam da se stvar polagano popravlja, ali zivot prodje. Mi smo u najlepsim godinama kad ih treba najbolje iskoristiti, ali zbog retardiranog mentaliteta ovog naroda ne mozemo nigde! Zar tako zivot da nam prodje? Zavideci drugima jer ne mozemo da priustimo. Ja se nadam boljem, ali mi dosadasnje iskustvo govori da nema 'leba.
Glupi bubanj! Da se nije pokvario, bilo bi znatno drugacije...

[stepanov]

ovo sam pisao za skolski list, tako da imajte to na umu to dok budete citali...
inace da ne bi nesto pogresno shvatili ja sam veliki protivnik fejsa



Фејсбук-како утиче на свет и како свет утиче на њега


У овом тексту нема потребе објашњавати шта је фејсбук, чему служи, али сe вреди мало позабавити о томе да ли лоше или добро утиче на његове кориснике, да ли је користан или штетан, да ли нам одваја време за учење и квари оцене, шта свет мисли о њему... Тачно да то зависи од особе до особе, колико га ко користи и како, али је чињеница да га данашња омладина већином користи и то у не малом броју случајева сваким даном око сат времена.


Како и кад је настао
Као друштвена мрежа постоји од 2004, фебруара месеца када га је основао Марк Цукерберг, са идејом да студенти који би завршили Хардвард универзитет, као и сам Марк, остали и даље у контакту. Ипак није се ту стало. Факултети и универзитети из оклине Бостона су почели да улазе у ову мрежу, па и Стандфордски универзитет, затим многи универзитети широм планете, средње школе и на крају све особе са приступом интернету и наравно, жељом.


Лоше стране
Оно што овај сајт пружа својим корисницима је свакако лака, брза и квалитетна комуникација, између континената, држава, градова... Међутим, често двоје младих који живе веома близу једно другог четују преко фејсбука дуго, дуго, уместо да се чују телефоном, нађу у граду,испричају уз пиће, прочисте мало плућа напољу и одморе очи од монитора. Неће им сам фејсбук нашкодити, али сви знамо да дуго седење испред рачунара није здраво, а нарочито за особе у расту и развоју.
Неки научници и лекари тврде да не само што дуже време проведено испред монитора није здраво за кичму и очи, већ може довести до малигних канцерогених обољења изазваних зрачењем монитора, а да је тело младих тинејџера мање отпорно овом зрачењу, и у каснијем животном добу може доћи до одређених обољења. Као још једна негативна страна фејсбука јесте опасност личних података. Наиме фејсбук је неколико пута био мета хакера, односно профили људи на њему, а такође са његове странице је могуће покупити вирус! Крајем прошле године је примећен и пријављен вирус на ''фејсу'', под називом ''Кубфејс''(koobface),који је имао за циљ да узима податке са корисниковог компјутера(бројеви рачуна, картица,разне шифре...) и шаље их свом ''заступнику-хакеру''. Тако су доведени у опасност банковски рачуни многих људи.


Занимљиво је на пример да директори фирма на западу и у развијеним земљама особама које желе да се запосле код њих често постављају питање да ли имају свој профил. Вероватно се питате зашто? Ови примери ће објаснити сами. Наиме један радник у некој Аустралијској телефонској мрежи, Кајл Дојл, написао је на свом профилу да га мрзи да иде на посао, а свом шефу је јавио да је болестан. Шеф је преко једног од својих помоћника, иначе Кајловог пријатеља на фејсбуку , сазнао о чему се заправо ради и моментално отпустио Кајла. Такође је на сличан начин једна британска банкарка добила отказ када је на профилу ставила поруку да јој је веома досадно на послу...
Свакако треба припазити шта пишемо на ''фејсу'' јер то могу прочитати или сазнати и други људи.


Ватикан и Брисел о ''Фејсу''
Папа Бенедикт XVI је почетком ове године похвалио Фејсбук и сличне технологије као ''поклоне'' који задовољавају ''фундаменталну жељу човека за комуникацијом'', док је од Брисела, неколико дана касније, од потпредседника Европске комисије Жака Бароа стигло упозорење да је ова врста комуникације велика опасност по приватност младих људи који излажу своје животе на интернету. Поставља се питање ко је овде квалификованији да коментарише врсту комуникације као што је ова?


Шта се дешава са покојним корисницима?
Можда сте се питали(а можда и нисте) шта се дешава са корисницима поменуте друштвене мреже када премину, односно са њиховим профилима? Профил преминуле особе се претвара у спомен профил (profil memorialized) и њему могу само приступити најближи пријатељи и рођаци преминулог корисника. Такође се уклањају приватни подаци са профила, а по жељи родбине профил може бити и у потпуности уклоњен.


Фејсбук је плагијат?


Друштвена мрежа ''Контакт У'' је тужила Марка Цукерберга за крађу интелектуалног власништва, односно да је украо идеју и изворни код те мреже која је настала после фејса,а ли се заснивала на истом програмском коду и на истој идеји. Цукерберг је покупио сву славу , а оригинални творци идеје су се нашли у необраном грожђу. 2004 године подижу оптужбу против Марка, а 2008 он се нагодио са њима и исплатио им 65 милиона долара! Што је иначе ситница за њега, јер сам фејс вреди 15 милијарди долара. Овај податак је тек касније процурео у јавност, док се ова парница већ одавно водила.


Статистике
-Има преко 200 милиона корисника
-Има више од 40 превода
-Највише отворених налога у региону има Србија 849.440
-Хрватска има 662.100 налога, Бих 340.680, Словенија 302.220, а Македонија 169.680
-Број корисника у региону је 2.3 милиона од чега је 50.51% жена а 49.49% мушкараца.


Младима је ''фејс'' свакако део свакодневног живота, портал у коме четују, размењују искуства са другима, ''лепе'' своје слике, гледају слике својих пријатеља.
Било где, било када могу разговарати са својим пријатељима из града, из своје или неке друге државе… Нарaвно као и све то мора бити у границама нормале, јер ''зараза'' од Фејсбука је реална, а ако смо дуго испред монитора не само да ћемо се изоловати од спољног света већ и довести своје здравље у опасност...
Надам се да сам кроз малу историју ове друштвене мреже, њен утицај на младе, неколико занимљивих догађаја који су '' задесили'' ''Књигулица'' , и нешто статистика пружио читаоцима занимњиве податке и можда занимљив текст за који су можда издвојили мало времена да га прочитају и сазнају понешто о својој омиљеној (или не) заједници на интернету.

[Eni]

Tekst napisan za blog i namenjen anti-gaming-komuni... otud silna objašnjenja i prilagođensot nivou retardirane tetke...

Kratka istorija video igara

Počećemo od pradavnih vremena kad je lovac-sakupljač napustio proplanak i nestao u tami šume, a vratio se skačući na jednoj nozi i sa nečim belim na licu. Mlataranjem rukama, zadihan u skokovima, i nekim neartikulisanim uzvicima prepričao je svoj neverovatni doživljaj (ne znam tačno šta, nisam bio tamo) a slušaoci su otvorenih usta i širom razgoračenih očiju pratili svaku njegovu reč (i skok). Mogli su da zamisle, mogli su da vide, da budu tamo... i tako je nastala priča.

Priča se vremenom menjala, rasla, smanjivala se, oblačila u šareniš i gladovala, prelazila a nekad boga mi i padala sa kolena na koleno. Niko joj nije bio ravan osim neposrednog doživljaja, ali i njega je strastven i vešt pripovedač mogao zaseniti. Uostalom, uživanje u tuđoj priči nije zahtevalo stvaran fizički napor (osim sedenja kraj vatre, uz mirisan batak) ni izlaganje pravoj opasnosti, a opet je omogućavalo uživanje u njenom savladavanju. Ko se nije vratio - nije ni pričao... tako da je svaka imala srećan kraj

Onda se neko setio da sačuva svoju priču, da ne dozvoli da je ostali pokvare, osakate, i tromu pošalju u svet kad ga više ne bude da pazi na njeno pričanje. Uzeo je (ili ona, da budem precizan u neodređenosti... možda i ono!) da razmisli i napravio ogroman korak za doživljaj - zapisao ga je. To je omogućilo da se pričanje ureže u kamen (isprva bukvalno) i da oni koji će tek doći prime informaciju direktno od duhova predaka koji su nekada bili, a čije seni sad prepričavaju u večnim lovištima ... Tako je nastala knjiga.

Vremenom, kako tvrde najviše zahvaljujući Gutenbergu, a zapravo zahvaljujući onima koji Gutenberga nisu spalili na lomači zato što se odvažio da proba, knjiga se omasovila (prodavala se bolje od ajvara) i postala prenosilac ličnog doživljaja. Svaki čitalac je mogao u komforu sopstvenog doma da doživi sve ono za šta je ranije morao da izađe na trg, dvor ili ne daj bože pozorište... Dame više nisu morale da provedu 14 sati u garderobi i utrljavaju brašno u kosu, samo da bi čule najnoviju ljubavnu avanturu u pomodnom salonu... Bilo je moguće saživeti se sa sve realnijim likovima, proživeti njihove avanture sa njima... ali i dalje samo "sa njima", ne i potpuno u njihovoj koži.

I tako dalje... Ceo tekst ovde.

[Ketchua]

Moj osvrt na Modern Warfare 2 skandal:

Modern Warfare 2 je konačno izašao. Samo prvog dana, prodato je skoro pet miliona kopija (verzije za sve tri platforme su uračunate). Trend priklanjanja konzolnoj publici nije novina, ali Infinity Ward ga je podigao na potpuno nov nivo. Od samo starta, IW je istrajao u odluci da se prema PC auditorijumu ponaša kao prema bagri. Kako je počelo?...

Ostatak teksta...

[--ComputerBoy--]

Propale konzole...

Postoje mnoge poznate konzole, poput NES, SNES, Sega Mega Drive 2, PS, N64, XBOX itd. koje su jako uspesne... Ali na svaku uspesnu postoji 5 koje ne uspeju i te se uglavnom pojave samo u Americi, pa posto tamo propadnu, Evropa im ne pada na pamet. Naravno, ima slucajeva i da su izdate i u Evropi. Da bi se konzola prodala, ona mora da ima jednu igru koja je unikatna za tu konzolu, npr. Mario, Sonic, Tomb Raider itd. da bi se prodavala konzola.

A koji su to promasaji od konzola?

Atari 2600 - Prva konzola ikad, pojavila se 1978 sa gomilom igara uglavnom maze tipa, i ljudima se to svidjalo, ali su svakakve igre izlazile za njega vecinom glupe igre i ljudi su mislili da su to video igre. Smece.
Magnavox Odyssey 2 - Jako dobra konzola, ali je Atari pokupio sva prava na dobre igre npr. Pacman ili Space Invaders, pa su oni napravili igru K.C. Munchkin koja je bila veoma slicna Pac-Man-u, pa ih je Atari tuzio i dobio. Oni vise nisu mogli da prodaju svoju najprodavaniju igru, pa su propali...
Interesantna prica o Pac-Man-u... Isprva se zvao Puck-Man, i to samo u Japanu, ali su se plasili da ce mnogi permutovati u F*ck-Man.

Hey, that's my favourite game, F*ck-man!

Iz ovog razloga je promenjeno u Pac-Man, ali da se vratim na temu...
Intellivision - Prva prava konkurencija Atariju, prva 16-bitna konzola, 9 godina pre Sege. Kao i Sega, smatrana je kao konzola pogodnija za starije zbog dobrih sportskih igara. Njihov Baseball je prodat u vise od milion kopija. A zasto je propalo, zbog silnih hardverskih dodataka za njega, dodatna tastatura, Intelivision 2, 3 i 4, kompjuterski dodatak sa sintisajzerom. Bilo je mnogo hardvera, a veoma malo softvera. Zaboravili su sustinu. Ako nema prave igre za tu konzolu, niko nece da je kupuje.
Vectrex - Konzola koja je nudila ''3D'' grafiku, ali se sastojala samo od crno belih linija. Iako je propala, i danas ima svoje fanove.
Atari 5200 - Propala zbog katastrofalnih kontrolera, jer je kontroler padao sa jedne na drugu stranu kada upravljate levo desno, nije bilo naslona. I druga stvar, to sto nije moglo da cita igre sa Atarija 2600. Dan danas neke konzole imaju isti problem.
Atari 7800 - U sustini ovo nije bila losa konzola, samo da se malo ranije pojavila, ali su njene igre bukvalno praistorijske, kao sto su Pac-Man i Pole Position. Nisu to lose igre, ali trebalo je da bude nesto bas dobro poput Maria ili Zelde.

Sega Master System - Iako hardverski bolji od NES-a, igre nisu bile nesto narocito.

TurboGrafx-16 - Pojavio se 1989-te i bio je odlican, ali za svoje najbolje igre je trazio CD hardverski dodatak koga je bilo tesko naci i koji je bio vrlo skup.

SegaCD (ili MegaCD) - Sega Mega Drive 2 je sama po sebi veoma uspesna konzola, ali su 1992-ge njoj dodali CD hardverski dodatak. Ovo segu nije cinilo nista mnogo mocnijom, samo je davalo igrama vise prostora. Nisu znali kako da to iskoriste, pa su na CD-ove sa igrom trpali mnogo video snimaka. Igre su se svodile na jedan veliki film gde ti biras pritiskom na dugme sta da radis (Choose your own adventure).

3DO - Konzola je bila odlicna, nastala je 1993-ce (Panasonic je napravio). Iako su igre zaista bile dobre, kostala je 700 $! Zato je ubrzo i propala.

Atari Jaguar (1994) - Opet problem sa kontrolerom. Bio je glomazan, imao je 12 dugmica... Jednostavno je bilo pretesko igrati. Na drugom mestu je kao najpropalija konzola ikad.

Sega 32x - 32-bitni dodatak za Segu Megu Drive 2. Igre jesu malo bolje izgledale, ali je izaslo samo 30-ak igara za njega, jer su vec najavili da izlazi Sega Saturn. Jednostavno su se jako malo posvetili 32x.

Sega Saturn - 1995 se pojavila, ali posto nije uspela, odmah su poceli da rade na Segi Dreamcast pa su iznervirali ljude koje prave igre za njih pa su prestali da prave igre za Saturn.

Nintendo Virtual Boy - 1995-te se pojavila. Najgluplja konzola ikada. Moras da gurnes glavu u nekakav drzac za glavu i tako igras. Igre su bile crveno-crne boje i izaslo je samo 14 igara za Virtual Boy.

Nije uvek slucaj da konzola sa najboljim hardverom pobedi. To je zaista redak slucaj. Kao sto je PS3, gde nema jos tako dobrih igara, a ima najmocniji hardver. Sve se vrti oko igara.

Ovo sam napisao inspirisan dokumentarcima o video igrama koji sam gledao