"Qzmizam" - Da li su igre umetnost?

[Auror]

Dara

Zanimljiv opis video igara.

[Carnex]

Ne mogu da čitam svih 27 strana komentara ovde, ali prema onome što sam čitao ovde je stvarno svašta rečeno.

Prvo, jel neko ovde definisao šta je umetnost? Jel slikanje, kao proces, uemtnost ili su samo doređene slike umetnička dela? Jel muzika, kao vrsta izražavanja, umetnost, ili su određene pesme i/ili melodije umetnička dela? Za mene je umetnost određeno delo, a ne ceo stil izražavanje. Određene fotografije su umetnička dela ali fotografisanje je proces koji može rezultovati umetničkim delom a ne umetnost samo po sebi.

Da se razumemo, negde u renesansi smo napravili prelaz iz zanatlije u umetnika i time sebe zaklali. U engleskom jeziku postoji izraz "artisan" koji je opisivao svakog zanatliku. od drvodelje i tapetara do slikara i kompozitora. Naravno postojale su i titule koje su odvajale stvarno dobre zanatlije, odnosno umetnike, od ostatka plebsa. Nažalost, danas, svaki slikar je umetnik, ma koliko škrabalo bio a svaki tapetar je samo zanatlija, makar prabvio najneverovatniji nameštaj ikada viđen. I to mi se ne sviđa. Ako je neko sposoban da od razvlačenja električnih kablova načini nešto stvarno posebno, zašto i on ne bi bio umetnik, iako nema nameru da time prodaje **** za bubrege...

I na kraju, pogledajte film. Koliko godina se film borio da se uspostavi kao umetnost. To je imalo 2 uzroka. Prvi je da se "umetnici" i kritičari umetnosti uspostavljenih umetničkih disciplina nalaze ugroženima novim vidom izražavanja. Drugi je da je film tražio umetnički izražaj kroz već uspostavljene discipline. Onog kada je film našao svoj identitet i svoj stil izraza te rasprave su počele da odumiru.

Igre, do današnjeg dana, nisu našle svoj izraz, sem u nekim, veoma retkim slučajevima. Hvalimo priču, muziku, grafiku, igrivost ali to nije izražavanje kojim bi se igre trebale izražavanje. Potrebno je nešto više, neka fuzije svega toga i interakcije, gde komponente zasebno mogu biti totalno banalne ali da je njihova unija nešto posebno.

Nasatviće se...

[Doolio]

Знаш како, јесте да је 27 страна пуно, али мене исто тако мрзи да пишем оно што сам већ писао. Другим речима, све то што си ти напоменуо у посту је расправљано у десетинама постова и сецкано на ситне комаде.
Ако си хтео само да презентујеш став, а не да дискутујеш, онда океј, у супротном, мишљење многих поводом тога што си ти изнео се крије у теми

[Carnex]

Čitam sada tvoje komentare i vidim da se uveliko slažemo oko toga da li igre mogu biti umetnost ili ne. Samo jošda nađemo šta to igre mogu da pruže što će tvrdokorne zakovornike strane da su igre samo zabava za decu naterati da zaćute ili promene stranu.

[Nighty]

Видео-игре су, дефинитивно, врста уметности. Неке су мања, а неке виша уметничка дела наше модерне културе која се обазире на забаву дигиталног доба.

Исто је и с музиком. Музика је уметност, али неко је слуша чисто због разоноде док је за некога музика стил живота.

За мене су видео-игре врло битан део мог живота и то се никада неће променити.

Видео-игре поседују музику, поседују анимацију, поседују интеракцију као и способност да обогаћују људе инспирацијом показивајући им нешто ново, дозвољавајући им да се не само интелектуално већ и донекле духовно развијају, чак и постану бољи људи који ће умети да се изборе с животним потешкоћама, односно недаћима.

Уопште није битно да ли је игра 8-bit или најновије AAA шајзе, и даље су то видео игре које представљају саму уметност и заслужују своје место у истој.

---

Наравно, увек ће постојати људи који мисле да није све што је људска креација - уметност, али ја кажем да јесте с том разликом што је за некога боље једно, а за некога је боље друго. То су само нијансе које нелогичном и арогантном мозгу даје за право да нешто сврста у врхунско уметничко ремекдело, а нешто друго окарактерише глупошћу. То је тако било и остаће, али ако нешто може да те инспирише, надахне или пружи одређени осећај задовољства где се особа, буквално, ментално храни - то су видео-игре. И оне јесу уметност с свим својим правом.

[kom@]

Umetnost je ionako precenjena...

[caine]

Ne da je precenjena, nego se previše pažnje pridaje nečemu što je navodno umetnost, a ustvari pretenciozna nebuloza. Evo, recimo, primer Limba. Sve je crno-belo, ne zna se ko vozi traktor a ko otvara kapiju, **** lud zbunjenog... Igra ne nudi ništa, ali eto, izgleda arty i ajde sad da je svi hvalimo (nemam ništa protiv toga kod Limba, inače, da se razumemo). Bollocks, ako mene pitate. Svaka mainstream igra koja šalje jasnu i pozitivnu poruku, svaki Švarcenegerov film koji mlađanog gledaoca uči važnim životnim porukama ("shot the bad guy") ima mnogo veću vrednost od jednog Limba. Ako mene pitate.

[player1]

Spoiler za ovo iznad:

http://tinyurl.com/yzfp8dt

A sad za ozbiljno. Drago mi je sto imas svoje misljenje, ali su uopste ne slazem sa tobom, po pitanju Limba. A poredjenje sa nekim drugima igrama i filmovima, koji su de fakto "kic", necu ni da komentarisem.

[caine]

To poređenje je tu čisto da pokaže koliko, prema mom mišljenju, čak i kič ima veću umetničku vrednost od nečega što se proglašava velikim umetničkim delom samo zbog toga što je kriptično i izgleda neuobičajeno. Opet, nemam ništa protiv Limba, au contraire, mislim da je to odlična igra. Odlična, ali prilično plitka. Jer, kako te je igranje Limba duhovno obogatilo?

[Miki1987]

Та "криптичност" и "неуобичајеност" је нешто што свако озбиљно уметничко дело мора да поседује. У преводу уметничко дело мора да те тера на размишљање.
Уметничко дело ≠ забава.

За тог Лимба не знам стварно, нисам играо..

[caine]

Najbolje umetničko delo je ono koje nije kriptično, a opet te tera na razmišljanje. Ne znam da li ti se ikad desilo da odgledaš nešto i tog trenutka znaš šta je pesnik hteo da kaže i osetiš se prosvetljeno i nadahnuto - meni jeste. E, to je to!

Ajde nemoj da mi trpaš reči u usta. Umetničko delo = zabava? Pa kad sam ja to reko?

[Miki1987]

Ма добро нисам рекао да си ти рекао, него тако неки схватају...
Оно спуштају као шта уметнос, мени је уметност оно што ми прија и што ме забави

[kom@]

Moje je gledište prilično subjektivno.
Meni je neko delo umetnost ako izazove emocije.
ako izazove loše emocije onda je to loša umetnost
ako izazove dobre emocije onda je to dobra umetnost.
ako ne izazove nikakve onda i za mene nije umetnost.

Moglo bi se i pričati o tome da igre same po sebi i nisu umetnost već da to mogu postati kada ih igramo, kada u njima kreiramo....

[Partybreaker]

kom@ kaže:

ako izazove loše emocije onda je to loša umetnost

Što to? Ne znam šta podrazumevaš pod lošom emocijom, ali ako te neka scena u filmu/igri rastuži ili te npr. negativac razbesni (bes, tuga - kontam da su to neke "loše emocije"), što bi umetnost bila loša... Ona je uticala na tebe, kao što si rekao, to je poenta.

Slažem se da su za Limba i umetnosti malo preterali. Pogotovu što tu "p" od priče nema, ne mogu da zađem i upoznam samog lika (sem možda ako se nekad izgubim u mračnoj šumi)... Odlična je igra stvarno, prešao sam je sa užitkom, ali da je urađena malo manje vešto (sa nekom bojom i bez te neke 2D dubine) ne bi se ni pomišljalo o tome da je umetnost... kao što se npr. Trine ne dovodi u istu rečenicu sa umetnošću, a recimo da su Limbo i Trine igre na donekle sličan fazon - jednostavnost, 2D kretanje, mozganje....

Igre daju drugu dimenziju umetnosti. Ono što se obično podrazumeva pod umetnošću je uglavnom pasivan vid uticaja na čoveka. Zašto pasivan? Zato što postoji umetnik, koji to delo (film, muziku, sliku...) stvara i sa druge strane konzument, koji je tu da je pregleda ili presluša i u skladu sa tim odreaguje. Ali osim toga što je konzumira, povratne reakcije (u vidu uticaja konzumenta na produkt) nema. Tu igre otvaraju nova vrata i čovek dobija priliku da se oseća "svojim" dok upija tuđeg mozga delo. "Svojim" jer može da koriguje tu "umetnost", ali opet u okviru onoga što je umetnik sačinio, ništa van toga. Najbolji primer su RPG igre - razrađena priča, dovoljna dužine (da možete da spoznate junaka) i mnoštvo staza kojima igrač može da krene...

[caine]

A zamisli tek neki ultra-napredni rolplej kroz dvadesetak godina u kojem bi mogao da učiš na svojim greškama. Al u igri! Onda se napadi genijalnosti tipa "a šta će da se desi kad pomešam šljivovicu s pivom?" više ne bi završavali toliko nemilo kao sad. Jer bi bili virtuelni. Mada, tu se onda postavlja novo pitanje - da li je bolje to doživeti IRL.

[Nighty]

Морам да нагласим да је једно доживљавати уметност, друго својственим нахођењем открити шта је уметност, а треће је заправо поседовати знање те на конту истог адекватно изнети мишљење о генералној филозофији уметности у контексту уметничких дела које представљају видео-игре.

1. Да нас видео-игре нису очарале и обогатиле наше животе данас се сигурно не би толико пажње указивало истим. Захваљујући тим истим видео-играма које у себи доносе четири аспекта уметничких праваца

a) Музику (звучни ефекти, нарација, композиција)
b) Филм (CGI претежно, анимација)
c) Сликарство (графички дизајн, цртеж)
d) Књижевност (текстови, приче, интеракција)

ја управо пишем овде и налазим се на форуму.

2. Игре варирају на конту жанра припадности, стила интеракције као и најбитнијег фактора за сваког појединца - личног доживљаја. Ипак, свим видео-играма је заједничка једна чињеница - достизање и постизање циља. Управо због елемента интеракције је могуће узети оно шта нам је потребно и на конту истог посвеити своје време нечему што комбинује не само четири грана класичних уметности већ и пружа понаособно стицање искуства кроз интеракцију, бити део тог пројекта и онај део који недостаје - играч видео-игре!

3. Да ли неко игра због проналажења забаве, да ли неко игра због тога што је играње игара постало популарно у савременом друштву, да ли неко игра због тога да докаже себи или другима да је у стању да достигне тај циљ, да ли неко игра због тога што им је то омиљени споредни фактор живота - није битно за тезу поводом чињенице да је свака видео игра, уствари - уметничко дело - и да ће је као и сваку другу уметност ценити само неколицина људи који ће знати да вреднује оне видео-игре које сматра тежим или квалитетнијим креацијама у односу на неке друге које ће сматрати безвредним смећем. Истина је да све око нас представља уметност, све чега се људска рука дотакне да обради и моделује - представља уметност, небитно од тога да ли неко пуши цигарету или вози трамвај, да ли неко шмиргла ограду или сади цвеће, а видео-игре нису изузетак.

4. Исто као што је за некога музика живот и опредељују се да посвете свој живот томе, тако је за некога музика само облик разоноде и начина да прикажу своје тренутно расположење и учине једну разбибригу у свом животу.
На исти начин су видео-игре за некога живот, док је за друге само облик забаве и пролазне разоноде.
У оба света, музике и игара, постоје ремек дела као и лични укуси. Постоје комерцијални мегапопуларни хитови, а постоје и ремек-дела која у душу дирну и остају заувек у сећању.
Ипак, исто као што нико не воли да види три или четири слике исте садржине, тако нико не воли и да игра видео-игре истог принципа. Због тога често нам у сећању остају видео-игре које су оригиналне и на које смо навикли рутински.
Исто као што је глупо определити се само на једног аутора уметничких дела и тврдити да је он најбољи представник дате гране уметности (узмимо Ван Гога на пример) исто тако је глупо определити себе на само један жанр видео-игара, а остале занемарити.
На крају све што могу рећи јесте да су видео-игре млада уметност, али да већ има своје следбенике који су прави играчи видео-игара. Нажалост, све вредне уметности имају и своје предаторе у виду комерцијалности и тог амбиса вечите људске глупости у којој је једина добра ствар то што некоме може отворити очи ка вреднијим и праведнијим вредностима живота. А играње видео игара у боље вредности живота, дефинитивно, спада.

[TheDudeOfGaming]

Balkan Erotic Epic

Umetnost. Propast zapadne civilizacije. Od renesanse pa do preformance art-a. Svakakvim glupostima se daje privilegija da budu nazvane umetnošću, i zato danas pojam umetnosti nema nekog velikog značaja. Video igre se mogu smatrati umetnošću, ali zašto? Volim da ih igram kao i dosta miliona ljudi širom sveta, a da li će javnost (non-gaming population) igre da smatra umetnošću, za to me baš briga. The nerds and gamers will inherit the earth anyway.
Usput rečeno, neko treba da smesti ovu Marinu u neku instituciju. Priča Engleski ko Vuk Drašković

[dkdnt]

Da li ste primetili, kao i ja, da o konceptualnoj, performativnoj i drugoj savremenoj umetnosti kao o degenraciji umetničkog uglavnom pričaju ljudi koji se u umetnost ne razumeju?

Drugim rečima, ako vam nije jasno zašto su Pikaso, Renoar ili Modrijani među najvećim slikarima u ljudskoj istoriji, onda vam nije jasno ni zašto su tu Ticijan, Leonardo ili Boš. Vi možda mislite da znate, ali verujte, nemate pojma. Uostalom, ilustratorstvo je 1% umetničkog.

Apropo Marine. Njena veličina možda i jeste baš zbog toga što će puk, nalik ovom dudeu, želeti da je smestiu ludnicu. Bez razumevanja, bez pokušaja. Samo sa osudom onog što ne razume. Zato što se i ne trudi da razume.

[Sun Tzu]

Ajde onda, pošto nemamo pojma i ne razumemo se, objasni nam.

Šta je umetničko u golom liku na sred livade koji drka dok pada kiša?

[JohnnyNT]

Ako je ovo umetnost, ispada da su RedTube, PornHub i ostali sajtovi u stvari puni umetnosti