Video igre - zavisnost, bolest ili treće?

[Rockstar]

...морате имати у виду да степен зависности код зависника није универзалан, тј. једнак, а тако исто и подложност одређеној зависности није термин који се може генерализовати - неко је напросто отпоран од развијања исте (чак, већина!) а људи са одређеним проблемима видео игре конзумирају као лек и за њих би могло да се каже да су "зависници". Ту, искрено, најпре мислим на бесмислене мултиплејер наслове, који су, у суштини, надметање две јединке, само на, ето, модеран и мање опасан начин

Single-player, сада помало и у дефанзиви, је потпуно другачија ствар. Постоје игре које су на нивоу бољих филмова, па зашто да не, и књига. Видео игре су одавно део уметности и њихова конзумација је све само не штетна. Оне обогате дух, учине вас образованијим, зашто да не, и паметнијим. И не мислим само на авантуре, има ту разних жанрова..

Нажалост, како време пролази, све мање имам стрпљења и толеранције да трпим "new-age" прилагођеност игара и одређених конвенција који програмери поштују као Свето Слово (нпр, нишањење у CoD стилу које ја ама баш никада не користим, "зум" је за снајпер а ова симулација "гледања" кроз кундак - ма дај), тако да, све мање обраћам пажњу на нове игре и радије одиграм неки старији "класик", тражећи алтернативни начин преласка.. Од МП играм само Квејк и то само понекад.

Играње видео игара је "здрава" ствар у којој се не треба претеривати и то човек може и мора по себи да оцени када се "претера". Али, тако је и у свему осталом у животу и тврди да највећи број играча је заправо "кежуал" варијанта а број опсесивно-компулзивних болесника који свој проблем решавају у најновијиј "игрици" је, проценутално гледано, идентичан као у сличним браншама, са евентуално тежим последицама.

Додао бих само да су потпуно бесмислене "поп" игре (које сви играју) као GTA, који је мени екстремни пример нечег потпуно "безукусног" - симулација криминала! Иначе избегавам и филмове са таквом тематиком, али ја НИКАДА нисам имао инсталиран ниједан ГТА. Заправо, не разумем "реалне" игре - чему све то? Када ми се игра фудбал, одем па играм прави фудбал, да ми се разбијају излози и туку пролазници - вероватно бих и то учинио. Е, али освајање планета је, нажалост, немогуће, тако да су видео игре идеалан суплемент временској неправди која ми је учињена!

пс. Гта је у видео играма као лош артист у музици. Негде између техна, модерног, пост `90s хип-хопа и народњака.

[player1]

Ne treba generalizovati.

Iako uvek ima igara koje su toliko dobre, da mogu da prikuju igraca da igra dugo i sto vise, posle nekog vremena dosade i "zavisnost" otupi.

Licno, kad gledam sta sam sve igrao, broj takvih igara je ispod 20% onoga sto prodjem. Jednom ili dvaput godisnje naidje neki takav "dragulj", koji je tera da ga igras i igras. Sto se tice ostalih igara, ne mogu ni da ih igram 2h uzastopce bez pauze.

Ovo govorim iz prespektive SP igrara.

Sve u svemu ne postoji zavisnost od kompjutera, niti zavisnost od igara, nego zavisnost od odredjenih igara, koja je privermenog karaktera, i prilicno inidividualna.

Takva "zavisnost" nije ni vezana samo za igre. Svako ko je spiskao celu sezonu jedne TV serije za jedan dan, je isto proziveo takvu zavisnost. Kada gledas/igras nesto tako dobro da ne zelis da stanes.

[sale94]

Cudo niko nije prokomentarisao moju poruku o Djoletu koji je proveo 25 sati uzastopce bez pauze na kompu, a posle me pita zasto mu pada imunitet se oseca raspadnuto, izgleda da ste se nagledali svega pa ste oguglali.

[M1L0SH]

Rockstar kaže:

Додао бих само да су потпуно бесмислене "поп" игре (које сви играју) као GTA, који је мени екстремни пример нечег потпуно "безукусног" - симулација криминала! Иначе избегавам и филмове са таквом тематиком, али ја НИКАДА нисам имао инсталиран ниједан ГТА. Заправо, не разумем "реалне" игре - чему све то? Када ми се игра фудбал, одем па играм прави фудбал, да ми се разбијају излози и туку пролазници - вероватно бих и то учинио. Е, али освајање планета је, нажалост, немогуће, тако да су видео игре идеалан суплемент временској неправди која ми је учињена!

Ne slazem se apsolutno. Sad pop igra i jeste igraju je glupa decica cituju samo skupljaju zvezdice i gledaju koliko ce ostati zivi. Jos su mi se cudili "wow preso si GTA bez sifre nemoguce" Sabani jedni. Drugo i nije neka prica zivot kriminalca je banalizovan i ima preterivanja. Mozda je kao satira kritika Amerike itd. Plus mini igre i aktivnosti sa strane su zatupljujuce ali iz nekog razloga obrnem sav GTA sadrzaj. Mozda sam "completionist". Opsednut time da sve bude 100%. E sad simulacija kriminala kao i filmovi na datu temu su po meni solidna tematika. A o cemu ce snimiti filmove o pletenju ? I nisu bezukusni ...
Cemu realne igre stvarno smesno. A cemu skoci ovde onde skupi novcice, cemu highscore i cinematic hodnik suteri ?
Kad ja hocu da ucestvujem u drugom svetkos ratu e sad ne mogu zakasnio sam s rodjenjem jedno 100 godina. Plus i kad bi hteo da budem na ratistu verovatno bi glavu izgubio tako da "realna" igra na datu temu je mnogo bolja. Isto i sa kriminalom ne sedi mi se u zatvoru ili na dnu reke.

[Rainman]

Rockstar kaže:

Додао бих само да су потпуно бесмислене "поп" игре (које сви играју) као GTA, који је мени екстремни пример нечег потпуно "безукусног" - симулација криминала! Иначе избегавам и филмове са таквом тематиком, али ја НИКАДА нисам имао инсталиран ниједан ГТА. Заправо, не разумем "реалне" игре - чему све то? Када ми се игра фудбал, одем па играм прави фудбал, да ми се разбијају излози и туку пролазници - вероватно бих и то учинио. Е, али освајање планета је, нажалост, немогуће, тако да су видео игре идеалан суплемент временској неправди која ми је учињена!

пс. Гта је у видео играма као лош артист у музици. Негде између техна, модерног, пост `90s хип-хопа и народњака.

Strasno je sto je ovo razmisljanje nekoga ko koristi racunare. Ti ako si lud pa te GTA tera da ubijas ljude, ti ces da nadjes izgovor da ubijes nekoga i da ne igras GTA.

Optuzices nasilje u filmovima, losu ekonomsku situaciju u drzavi i mamu sto ti nije dovoljno cesto pustala da se igras sa drugom decom napolju.

A sto je najgore, napisao si jos da ga nikad nisi ni instalirao - pa kako onda da prepoznas kvalitet - ako ga nisi ni probao? A dosao si da sudis i optuzujes. Pa ne ide to tako.

[caine]

Moje nestrucno misljenje - ako si od malena u okruzenju koje glorifikuje nasilje i kriminal, imas velike sanse da postanes "lud", tacnije kriminalac. Naravno, ako je okruzenje dobro, a jedini negativni uticaj odredjena dela iz pop kulture, onda ces verovatno ostati zdrav.

Sto se GTA-a tice, on ne glorifikuje nasilje (kao i vecina takvih filmova; za igre vec ne znam). Slazem se s Milosem da je to satira i, kao takva, samo je protiv kriminala

Sladjan85 kaže:

Mozemo mi sad ovde filozofirati koliko hocemo, ali kompjuteri jesu na neki nacin zavisnost. Pre neki dan sam razmisljao i zapitao se : Koliko smo mi sati u nasim zivotima izgubili na racunaru ? Koliko dana ? Koliko meseci ? Pa i godina ? Cesto se pitam da li je koriscenje racunara i pracenje svih tih tehnologija uopste bitno ?

Zanimljiva poruka Ja sam bas o tome razmisljao nedavno. Zakljucak je da treba odrediti prioritete. Uglavnom je to socijalizacija. Znaci, trudis se da se druzis uzivo, da se bavis ekipnim sportom... Normalno, ne mozes to da radis bas stalno. Onda uzmes i bavis se hobijima - igrama, filmovima, muzikom, vestima i tako dalje. Ako to cinis samo onda kada ne mozes prijatno da se socijalizujes, to je onda sasvim okej, i vise od toga.

Onda se postavlja pitanje - dok se ne druzis, cime konkretno da se bavis? Da li da citas, odes u setnju ili da se igras? Odgovor na to pitanje je iskljucivo individualan. Recimo, ja maltene uopste ne citam. Znam da bih verovatno bio duhovno bogatiji kad bih umesto igara izabrao knjige, ali igre su nesto iz cega crpim mnogo zadovoljstva. Znaci, ja sam zadovoljan time i ne mislim da je igranje, kao u krajnjoj liniji nebitan hobi, gubljenje niti ubijanje vremena.

Da li je nasim matorcima bilo bolje u tom pogledu? Mislim da nije. Nisu ni oni mogli da se druze sve vreme, a u tim situacijama nisu imali na raspolaganju toliko hobija koliko mi imamo. Sve je u tebi, kako ces da rasporedis svoje vreme. Sto se Skajpa i Fejsa tice, oni su odlicni kao dodaci druzenju uzivo. Mislim da retko ko zamenjuje "zivu" varijantu online verzijom - to je samo argument koji stariji ljudi, koji se plase novih stvari, koriste

Inace, mislim da socijalizacija (drustvo, porodica) i nije nesto sto je prirodno urodjeno, nego da nastaje kao posledica okruzenja koja ti od malena to namece. Banalan primer - Spartance je, pretpostavljam, bilo bas briga za to. Oni su osecali isto zadovoljstvo dok su se bili kao mi danas kada se druzimo sa dragim ljudima.

[Sayonara]

Evo ja sam pao odavno u zavisnost u video igre , pretezno MOBA igre (lol , dota) , I otudjio sam se od ljudi , ne puno , ali nemam vise samopouzdanja da pricam / druzim se sa ljudima .

Sta da radim ? Da uopste sve izbrisem i pokusam da nadjem druge zanimacije (sto ce biti tesko ) ili da igram umjereno ( samo ponekad vikendom ) ?

Bilo koji savjet je dobrodosao .

[Sladjan85]

ne znam testiracu sebe ovo nadolazece leto posle 13 godina pokusacu da se skroz manem racunara. a i sad vise visim na forumima i ircu samo zato sto je hladno. napravicu test mislio sam i za cigare da ih nakon 8 godina pusenja nikad necu ostaviti, pa evo vec 5.5 godina ne pusim. Kad se probudim kafa, pa provera maila, citanje vesti,pa fejsa, pa team speak sa ekipom, pa malo igranja,rucak, popodnevno igranje, uvece badoo/fb, irc... opet okrecem kurir. . Nije takav svaki dan ali . . mnogo vremena mi ode. Zanima me kako ce mi biti bas bez racunara i smarphonea neka sam 13 godina trosio samo 4h dnevno na pc i igre to je previse. . a bilo je dana i kad je bilo mnoooogo vise. U teoriji izgubio sam godine.

[zajchik]

Televizija i u zadnje vreme kompjuteri su glavni krivci pada nataliteta u globalu .Nekad kada tv-a nije bilo naši dedovi nisu imali ni struju a kamo li tv,pa su vreme ubijali seksanjem.Zato je svaka porodica imala po 5-6-oro dece,a bili su u 10 puta finansiski goroj situaciji. Dakle pre nego sednete da odigrate neku igru,zapitajte se da li bi bilo bolje da legnete pored lepse polovine,i uradite nesto po pitanju nataliteta,ili da sednete i upropastite tako lepe i sladostrasne trenutke.
Ako kojim slučajem legnete u prazan krevet,nema panike-samo mirno, pravac dnevna soba,i oterajte ženu sa vašeg omiljenog mesta-kompjuterske stolice.A ako još nemate zivotnu izabranicu,gasi komp,i pravac grad,možda je ovo bas pravi dan za upoznavanje iste.
ZAKLJUCAK:
BOLJE ZAVISNIK OD SEXA NEGO OD KOMPJUTERSKIH IGARA.

[Rockstar]

zajchik kaže:

televizija i u zadnje vreme kompjuteri su glavni krivci pada nataliteta u globalu .nekad kada tv-a nije bilo naši dedovi nisu imali ni struju a kamo li tv,pa su vreme ubijali seksanjem.zato je svaka porodica imala po 5-6-oro dece,a bili su u 10 puta finansiski goroj situaciji. Dakle pre nego sednete da odigrate neku igru,zapitajte se da li bi bilo bolje da legnete pored lepse polovine,i uradite nesto po pitanju nataliteta,ili da sednete i upropastite tako lepe i sladostrasne trenutke.
Ako kojim slučajem legnete u prazan krevet,nema panike-samo mirno, pravac dnevna soba,i oterajte ženu sa vašeg omiljenog mesta-kompjuterske stolice.a ako još nemate zivotnu izabranicu,gasi komp,i pravac grad,možda je ovo bas pravi dan za upoznavanje iste.
Zakljucak:
Bolje zavisnik od sexa nego od kompjuterskih igara.

Можемо да се споримо око игре на коју сам алергичан (ГТА) али ово... Лепо седнеш са бабом/дедом који су живели у таквим "10 пута горим финансијским ситуацијама) и замислиш себе, сада, у тим условима. Еј, телевизија и рачунари!

Да ли си се запитао да у то време када су имали по 7-8ро деце колики је био степен морталитета новорођенчади у првих пет година живота? Укратко, умирали су као муве. Ово је 21. век и време је да тај наталитет заправо опадне, има седам милијарди људи на планети, од тога огроман проценат гладних, босих, жедних, болесних.. Све је питање равнотеже. А што се тиче секса, не знам колико година имаш, али на све то гледаш помало, па.. ништа лично, али да се лепо изразим, "деромантизирано".. Препоручујем ти да прочиташ мало Шопенхауера који је писао, између осталог, и о љубави као о "потребној заблуди" зарад наставка врсте, илузији која ту жртву чини вредном (одгајање деце, што није нимало лак посао). А ово бесмислено "пумпање" деце да нас СрБа има десет милиона, нека... Зна се које су земље "високог наталитета" и на шта то личи.. Пре би ишао у Шведску него у Индију или Албанију, зар не?

[zajchik]

Sve si izvukao iz konteksta.Suviše si široko shvatio moje izlaganje.
Moj post se nikako nije odnosio na pumpanje žene zarad što većeg nataliteta, već jednog nacina svrsishodnijeg iskoriccavanja vremena.
Takodje igram igre (trenutno farcry3),ali samo želim da ukazem potencijalnim zavisnicima, da postoji mnogo razloga sto ne treba provositi previše vremena pred računarom.
Da ,imam 40g,dvoje dece,i 10g braka.Naravno i ženu.Upravu si za ovo gde bih ziveo.

[Sayonara]

Ja postavim pitanje a oni pricaju o natalitetu
Nema veze ,instaliracu neki linux , i probacu da slobodno vreme popunim drugim stvarima

[SirDuck]

zajchik kaže:

Televizija i u zadnje vreme kompjuteri su glavni krivci pada nataliteta u globalu .Nekad kada tv-a nije bilo naši dedovi nisu imali ni struju a kamo li tv,pa su vreme ubijali seksanjem.Zato je svaka porodica imala po 5-6-oro dece,a bili su u 10 puta finansiski goroj situaciji. Dakle pre nego sednete da odigrate neku igru,zapitajte se da li bi bilo bolje da legnete pored lepse polovine,i uradite nesto po pitanju nataliteta,ili da sednete i upropastite tako lepe i sladostrasne trenutke.
Ako kojim slučajem legnete u prazan krevet,nema panike-samo mirno, pravac dnevna soba,i oterajte ženu sa vašeg omiljenog mesta-kompjuterske stolice.A ako još nemate zivotnu izabranicu,gasi komp,i pravac grad,možda je ovo bas pravi dan za upoznavanje iste.
ZAKLJUCAK:
BOLJE ZAVISNIK OD SEXA NEGO OD KOMPJUTERSKIH IGARA.

Mislim da je ipak malo bitniji faktor to sto nisu imali kondome i druge vidove kontracepcije, a da ne pominjem abortuse
Dovoljno je jednom u 9 meseci da odradis posao, a to moze da se stigne i sa internetom

[Aibo]

Sayonara kaže:

Evo ja sam pao odavno u zavisnost u video igre , pretezno MOBA igre (lol , dota) , I otudjio sam se od ljudi , ne puno , ali nemam vise samopouzdanja da pricam / druzim se sa ljudima .

Sta da radim ? Da uopste sve izbrisem i pokusam da nadjem druge zanimacije (sto ce biti tesko ) ili da igram umjereno ( samo ponekad vikendom ) ?

Bilo koji savjet je dobrodosao .

Sayonara kaže:

Ja postavim pitanje a oni pricaju o natalitetu
Nema veze ,instaliracu neki linux , i probacu da slobodno vreme popunim drugim stvarima

Ti deluješ suviše normalno i svesno svoje situacije da bi bio zavisnik. Ako ne troluješ po forumu već se stvarno osećaš tako, čini mi se da savršeno dobro možeš i sam da promeniš sve što ti smeta.

Moj savet je - nemoj da si od onih što idu iz krajnosti u krajnost. Deinstaliravanje igara ili promena OS-a neće stvoriti nove navike i drugarstva preko noći, niti će ti odjednom vratiti izgubljeno samopouzdanje, pa da ćeš tek tako imati potpuno ispunjen dan bez igara, i to svaki dan. Radi sve što si do sada radio samo u manjoj meri. Sve što ti se čini da si zapostavio pokušavaj da radiš u većoj meri, i tako uporno i disciplinovano dok ne postigneš balans koji ti odgovara.

[laki1991]

Igre znaju biti mnogo zarazne , time stvaraju veliku zavisnost. U mom slucaju najvise mmo igre. Trebalo mi je dosta vremena da se "skinem" sa njih. Igrao sam ih preko 10 sati dnevno (najvise nocu). To je ostavilo posledicu , gubitak kondicije. Prvi put nakon toga kad sam se vratio fudbalu umalo nisam umro... od tada samo umereno po 2-3 sata mmo i vise sporta.
Doduse i sa singelplayer igrama nije bilo drugacije:

[perablenta]

MMO, ali velikom vecinom MMORPG, su namesteni da ti trose mnogo vise vremena nego sto bi trebali. Pogotovo izrazeno kod subscription(15$ mesecno) igara.

Takodje iz licnog iskustva, citaj 17 sati WOW-a neprekidno i to na privatnom serveru, znam da se lako navuci a tesko odustati. U mom slucaju ja sam prvo na pivatnom, kasnije originalu toliko naigrao WOW-a da danas ne mogu da igram slicne igre ni 30 minuta da se ne smorim jako. Jednostavno sam se izgleda nasitio takvih igara za ceo zivot.

Samo sto mi je trebalo par hiljada sati, i 5 godina da se nasitim...

[M1L0SH]

laki1991 kaže:

Igrao sam ih preko 10 sati dnevno (najvise nocu). To je ostavilo posledicu , gubitak kondicije. Prvi put nakon toga kad sam se vratio fudbalu umalo nisam umro... od tada samo umereno po 2-3 sata mmo i vise sporta.
Doduse i sa singelplayer igrama nije bilo drugacije:

Nema problema ja kondiciju nikad nisam ni imao. Nemam sta da izgubim.
Istina imam zapocetu igru u Skyrim-u preko 200 sati i jos nisam naceo Dragonborn.
MMO su mi uvek bili odbojni i repetativni. Plus pretplate naravno nista od toga. Onda freemiumi su jos gori.

[tiho86]

Zanimljiv dokumentarac na ovu temu
http://www.youtube.com/watch?v=V_2FycHamfA

[Marko Radonjic]

Malo o uticaju video igara na nas (pozitivan)
http://learni.st/users/SteveSegovia/...campaign=games

[Yonai]

I sam sam razmišljao na ovu temu. Generalno, moj život je neraskidivo vezan za računar. To mi je profesija. A opet - to mi je i hobi.

Napraviću kratko viđenje samih računara, a kasnije ću se osvrnuti i na igre koje su glavna tema. Verovatno ću otići poprilično duboko, tako da mi ne zamerite ako povremeno bude delovalo kao da ovom postu nije mesto na ovoj temi.

Problem sa računarima je to što ti oni pružaju prozor u sve ostalo. To rade na takav način, lak i pristupačan, da jednostavno tome ne postoji alternativa. Vajni psiholozi/psihijatri/stručnjaci su npr. skloni da okarakterišu to kao "zavisnost od interneta" ili kao "zavisnost od računara". Nije u tome štos. Nije internet taj koji sam po sebi stvara zavisnost. Informacije su te koje stvaraju zavisnost.

Npr. ako neko voli stripove, taj će da se zakuca na gomilu strip-foruma i sajtova kako bi utolio svoju pasiju i radoznalost. Ako neko voli filmove, taj se neće skidati sa streaming/warez sajtova i IMDB-a. Ako je neko osoba koja voli enciklopedijsko štivo, Wikipedia će mu biti riznica za trošenje hiljada i hiljada sati.

Sve se svodi na afinitete i lakoću dostupnosti ogromne količine informacija. Mnogo je lakše otići na IMDB i neki streaming/tube/warez sajt i pogledati kultno ostvarenje i saznati sve o njemu i svim glumcima, nego ganjati neki video klub ili otići u biblioteku ili knjižaru i tražiti filmsku literaturu.

Zar ne?

Pravi problem leži u tome što uronjavanje u informacije često zna da se otrgne kontroli, pa tako na kraju imate ljude koji nekontrolisano traže i downloaduju kilotone muzike, filmova, knjiga, programa, igara... i u svoj toj ronilačkoj avanturi zaboravljaju da se vrate na površinu i udahnu vazduh. A šta je konkretno taj vazduh?

Eh, tu dolazimo do smisla svega i prioriteta u životu. Taj vazduh je lepota življenja, osećanje da si zaista živ, da si svestan. Svestan vetra, kapi kiše, ljudskog dodira, emocije, smeha i radosti.

Problem kod ljudi koji previše vremena provode u virtuelnim svetovima je taj da oni dopuštaju da ih pasija vodi, da ih ona obuzme. Pasija vremenom postaje rutina, neminovno, i onda se ulazi u začarani krug, takozvani "tunneling". Osoba upadne u krug rutina i vremenom prestaje da uživa u njima, ali rutine i dalje opstaju i osoba od njih ne vidi šumu, celokupnu sliku, ne izranja po vazduh. Rutine upravljaju i ne dopuštaju da osoba izađe iz njih, niti da vidi išta sem njih.

Ovo sve svakako zvuči poznato i primenjivo je na sve oblike zavisnosti, jer im je to svima zajednički faktor.

Ali tu ima jedno veliko ALI. Nije računar izvor zavisnosti. Niti internet. Niti neka igra. To su sve samo SREDSTVA. Sredstva za dostizanje emocionalnog uzbuđenja, zadovoljenja, uživanja. Sredstva za dostizanje određenog nivoa endorfina u krvi. Svako ima neku slabu tačku koja može da ga odvede u nekontrolisanost, a "stručnjaci" jako vole da okrivljuju moderne tehnologije za to, iako sama tehnologija nije problem. Problem je zrelost pojedinca, svesnost pojedinca. Na tome treba raditi, na podizanju svesti, na uspostavljaju umerenosti i unutrašnjeg balansa.

Retko koji psiholog/psihijatar ima neki realan pristup tome. Oni će uvek gledati kako lekovima i hemijom da reše problem ili kako tvoj model ponašanja da uklope u neki unapred definisani kalup za koji opet imaju unapred definisano rešenje. I pri tom zaboravljaju da je svako individua neuporediva sa bilo kojom drugom. U definisanju pojedinca učestvuje mali milion faktora, od genetike, preko uticaja porodice, pa sve do unikatne kolekcije životnih iskustava koja je neuporediva sa bilo kojom drugom. I tu nema skriptovanog rešenja niti univerzalne definicije.

Sa svakim treba sesti, i prvenstveno ga razumeti. Tek kad daš sve od sebe da razumeš nekoga, tek tada možeš da stekneš uvid u to šta je osobu navelo na neumerenost. Tek tada, uticanjem na sam uzrok osobi možeš da daš priliku da izroni, da udahne vazduh. Da se oseti ispunjeno. Da shvati da nema ničeg lepšeg od cvrkuta ptica, daška vetra, društva drage osobe. Postoje i ljudi koji nemaju nikoga. Takvim ljudima treba dati ruku i priliku da kroz integracije u neku grupu osete duh zajedništva.

Mi jesmo društvena bića, iako neke duše ne misle tako.

Kada se sve ovo shvati i vrati na temu ove diskusije, doći ćemo do toga da video igre i IT tehnologije uopšte nisu loše same po sebi. Važno je samo da se kroz njih pojedinac ne izgubi, da ne zaboravi da izroni na površinu.

Od igara su po tom pitanju mnogo veći problem društvene mreže i ta virtuelna povezanost koja u stvari prijateljstva svodi na banalan nivo. Socijalizacija se banalizuje i tu prvenstveno mladima treba staviti do znanja da su društvene mreže u redu, ali samo u određenoj meri. Kada ti jedina interakcija postanu MMO, facebook, twitter i viber, to je znak da si podlegao neumerenosti i da si zaboravio na šetnju u prirodi, kampovanje, druženje uz kafu ili odlazak u bioskop. Da si zaboravio na neke zaista bitne stvari koje nas čine ljudima.

Balans je ključ svega. Kako za igre, tako i za sve ostalo u životu.

I ne treba u pojedincu stvarati osećaj krivice ako je podlegao zavisnosti, već mu treba pomoći. A to mnogi ne rade, već idu na foru "hajde da mu nabijem osećaj krivice, pa će on da se promeni pod grižom savesti". Ne ide to tako. Dubinsko razumevanje i stvaranje poverenja je ključ svega. Kad osoba istinski shvati svoje slabosti, lakše će i da se izbori sa njima.

Ništa više i ništa manje.

I stoga - igrajte se, ali budite svesni i drugih stvari u životu. Igranje svakako nije štetno ako je umereno, baš kao i sve ostalo u životu.