Pismenos' je opasnos'

[zoran845]

Kad započinjete iznošenje svojih misli ("izlaganje", "obraćanje javnosti") - dakle pre nego što je iko nešto rekao/napisao na temu o kojoj govorite - po svaku cenu treba izbeći upotrebu reči "pa", "znači", "dakle" (i sličnih) kao prve reči prve rečenice.

Zašto?

Zato što ove reči uglavnom služe da se izrazi reakcija na nešto što je neko već rekao, a budući da (po logici stvari, jer vi načinjete neku priču) tog konteksta (sagovornikove ili neke vaše besede) nema, one su suvišne.

Isto važi i za ono "errrr" ("po engleski" napisano, jer ne znam kako da srpskom slovima predstavim to često otezanje u govoru, naročito kada subjekt ne zna šta bi da kaže). Kad čujem da neko to svaki čas koristi, odmah znam da je ili stidljiv, ili zbunjen, ili glup, ili se slabo izražava, ili me laže.

[MilanSM]

zoran845 kaže:

Isto važi i za ono "errrr" ("po engleski" napisano, jer ne znam kako da srpskom slovima predstavim to često otezanje u govoru, naročito kada subjekt ne zna šta bi da kaže). Kad čujem da neko to svaki čas koristi, odmah znam da je ili stidljiv, ili zbunjen, ili glup, ili se slabo izražava, ili me laže.

Неки сматрају да се то отезање догађа јер се људи плаше да направе паузу, односно да ућуте док узму ваздух или склопе мисао.

Колико сам приметио најчешће се догађа неискусним у јавним говорима кад треба да кажу нешто пред већим бројем људи.

Временом и вежбањем нестане и тога.

[MilanSM]

aerochivija kaže:

Suština plakata postavljenog malo iznad je njegov kontraefekat.

Ako se njime prenose poruke (a imam utisak da će deca najpre steći takav utisak):
- da neko ko uči postaje izbezumljen,
- da su teške knjižurine opasne po vaše kućne ljubimce,
- da neko ko uči ne zna ni "њ" da napiše

umesto da se ciljnoj grupi saopštava:
- da učenje donosi radost onome ko uči
- da učenje (i knjiga) pozitivno utiče i na druge ljude/životinje u vašoj okolini,

što deca najlakše prihvataju (i najbolje pamte) ako se saopšti na vedar, duhovit način.

Креативни центар је направио и абецеду (или азбуку?) глупости. Илустрације су им одбојне, а употреба карикатура у књигама за децу је велика грешка. Млађа деца не умеју да препознају такву врсту "хумора", метафора и поређења, него ће карикатуре прихватити као стварност.

Баш сам данас чуо како је девојчици бака рекла да јој млечни зубић виси о концу, па је она после мами рекла да у зубима има конца.

Извињавам се за лутање од теме.

[zoran845]

zoran845 kaže:

... zadnje dve godine...

Pjanovic kaže:

Poslednje .

Ivan Klajn ("Rečnik jezičkih nedoumica", strana 197) kaže:

zadnji u značenju poslednji nije pogrešno: nastalo je normalnim proširenjem prostornog značenja (ono što je zadnje u nekom redu istovremeno je i poslednje pri brojanju). Kako je pokazao M. Stevanović, takva upotreba prideva zadnji sreće se kod mnoštva dobrih pisaca, od Vuka i Daničića pa do naših savremenika.

Pjanovic kaže:

... ja sam desna ruka Milke Canic, cisto da se zna .

Sad se ne samo zna, nego i vidi .

[Pjanovic]

Ne. To se jednostavno ne kaze tako.
Prednji i zadnji dzep.
Prvi i poslednji anything.

Bas me zanima koji to savremeni pisac pise pogresno, zadnji umesto poslednji. Pominje Vuka i Danicica, pa jbg gramatika/pravopis se od tad dosta promenio/napredovao, kako god.

[Wizard]

Pjanovic kaže:

, ako neko govori umesto bicikl, biciklov, onda je gramaticki gledano promena po padezima ispravna, ... biciklova.

Već na nekoliko desetina km od Beograda se sreće "Idi biciklom". Sad ćete se vi začuditi, "pa šta, to je OK". Samo, ovde je drugo I dugo, a akcenat je na O, i to nije instrumental od "bicikl", nego od "biciklA". Tako npr. množina nije bicikli, nego biciklE i u takvoj upotrebi se ne kaže "uzmi bicikl" nego "uzmi biciklU."

[Pjanovic]

Ma batalis bicikl(u), sednes na motor i resis stvar .

[Wizard]

Pjanovic kaže:

Ma batalis bicikl(u), sednes na motor i resis stvar .

Je l' istina da su oni vanbrodski najzgodniji za sedenje?

[Father Jape]

Pjanovic kaže:

Bas me zanima koji to savremeni pisac pise pogresno, zadnji umesto poslednji. Pominje Vuka i Danicica, pa jbg gramatika/pravopis se od tad dosta promenio/napredovao, kako god.

Jezik ne napreduje ili nazaduje, on se prosto menja. A Klajn lepo reče od
Vuka i Đure, pa nadalje.
Jednostavno u pitajnu je jedno od potpuno besmislenih, ograničavajućih 'pravila' koje su smisli li dokoni ljudi koji umesto da korisre srpski jezik u kreativne i oplemenjujuče svrhe, smisljaju kvazi-pravila kako bi pokušali ispasti 'pismeniji' od onih koji ne poštuju ta pravila, hoteći valja da impliciraju pritom kako su time i obrazovaniji i inteligentniji od ovih drugih.

Za razliku od nekih takvih kvazi-pravila, ovo se, makar po Klajnu, nikad nije preterano uvrežilo u široj pismenoj javnosti, uprkos svim nastojanjima ljudi goreopisane sorte.

Štono kažu naši: napred napred, zorane845!

[Auror]

@father jape!

u prethodnom postu rijeci:
hoteci
stono

Jel mogu neke druge rijeci da se upotrebe? recimo "sto ono"
a ovo hoteci,ne znam. u ovom kontekstu ni ne moze drugacije,,.,.,.valjda.

[Father Jape]

Štono je bilo facetiozno (sic!), mislio sam da je kranje očigledno.

A hoteći je divna reč, koja mi je izuzetno draga, i smatram da bi ljudi trebalo mnogo češće da je upotrebljavaju (najmanje u istoj meri kao želeći, koja ju je, kako stvari sad stoje, sasvim bezrazložno gotovo potpuno istisla).



Inače ne volim pitanja tj. komentare koji počinju 'da li se tu i tu mogla upotrebiti druga reč'. Naravno da može, uvek može. Ali, opet - zašto neprirodno ograničavati jezik i svoditi ga na zajednički imenilac, te zagovarati taj stav da postoji samo jedan dobar način da se nešto kaže kojem svi treba da se povinujemo?
Što više opcija (mogućnosti, da ne kažem ) to bogatiji jezik, to bolje.

[zoran845]

Wizard kaže:

Odavno je uočeno da jezik vremenom teži konciznijim oblicima, tako da se mogu kladiti da će "u vezi monitora"... postati kad-tad ne samo legitiman izraz, nego i jedini.

Hajde da brojimo: "U vezi sa monitorom" - 16 slova, "U vezi monitora" - 13 slova.

Iako svestan činjenice kakav gargantuanski napor iziskuje izgovaranje/pisanje tri slova (za koliko se iskaz skraćuje ako batalimo pravopis i "jezički sluh"),
i dalje ostajem pri prvoj varijanti.

[Dimo]

Zorane, niko ne spori da je prva varijanta tačna. Ali jednostavno, malo je neprirodno tvrditi da je ovo drugo pogrešno. Mislim, "u vezi slika", "u vezi pisanja", "u vezi računara" ... , sve to djeluje toliko prirodno i normalno da ne vidim problem u korišćenju. Možda nije u skladu sa najstrožijim gramatičkim pravilima srpskog jezika, ali postalo je potpuno normalno.

[zoran845]

Svašta je ljudima prirodno. Neko kaže "Hvali mi pet hiljada da kupim kompjuter" i to mu je sasvim "prirodno", neko "Izvolite u kolima" i misli da je "prirodno". Bogoljubu Kariću je "prirodno" (i normalno) bilo da kaže "Moje preduzeće odlazi u sigurnim rukama", itd.

Niko nikoga ne može da oduči da govori/piše kako mu je prirodno, a da li je to i pravilno - sasvim je drugo pitanje.

[Pjanovic]

Dimo kaže:

Zorane, niko ne spori da je prva varijanta tačna. Ali jednostavno, malo je neprirodno tvrditi da je ovo drugo pogrešno. Mislim, "u vezi slika", "u vezi pisanja", "u vezi računara" ... , sve to djeluje toliko prirodno i normalno da ne vidim problem u korišćenju. Možda nije u skladu sa najstrožijim gramatičkim pravilima srpskog jezika, ali postalo je potpuno normalno.

Problematicna rec je "VEZI" .

Primer iz Mehanike .
Zglob je u direktnoj vezi sa polugom.

Lose (nepravilno) zvuci:
Zglob je u direktnoj vezi poluge . Kao da je poluga sad tu kljucna .

Eto lepog primera , mada i sam sam sigurno milion puta rekao bez rechce SA .

[Father Jape]

S tim u vezi, prvobitni oblik je bio s obzirom na to da, to se ubrzo skratilo na s obzirom da. Klajn se još uvek seća starih jezikoslovaca i spominje njihov čvrst stva odbijanja te kontrakcije. Međutim on, sasvim očekivano, na isti način zagovara nekorišćenje daljeg sažimanja - obzirom da. Potonja zaista još nema prestiž kao varijanta sa s a imajući u vidu da je u pitanju skraćenje za samo jedno slovo/glas pitanje je da li će se ikad proširiti dovoljno i potisnuti s obzirom da, kao što je ono potisnulo s obzirom na to da.

[Wizard]

zoran845 kaže:

Hajde da brojimo: "U vezi sa monitorom" - 16 slova, "U vezi monitora" - 13 slova.

Iako svestan činjenice kakav gargantuanski napor iziskuje

Nema to veze sa naporom, nego sa stvarima koje su lingvisti odavno uočili. Prosto, jezik se po pravilu tako razvija da se složeniji ili opširniji oblik vremenom zamenjuje jednostavnijim i konciznijim. A kada se upotreba novog oblika sasvim proširi onda ne ostaje drugo nego da se on uvede u normu. Da nije takvih stvari jezik se ne bi ni razvijao, zahvaljujući i takvim promenama je moguće da se danas smatraju ispravnim mnogi oblici koji su se nekada smatrali pogrešnim.

BTW, znate li da gramatičari kažu da je jedini morfološki ispravan oblik "studenat", a ne "student"? A šta bi vi mislili danas o nekome ko bi govorio "studenat"? Mislili bi da je nepismen.

Ima i mišljenja da bi, da nije političko-nacionalnih razloga, i ijekavski oblici već nestali zbog onoga što se naziva "jezičkom ekonomijom".

[player1]

^ zato sto je levak vec zauzeto.

Sipanje levkom i slicno.

Mada ima i ona varianta kada se misli u pogrdnom smislu.
Koji je on levak.

[mr.marvin]

Father Jape kaže:

s obzirom da.

Što se mene tiče, može otkaz da dobije svako ko napiše/kaže "obzirom da". Po kratkom postupku. To je vrhunac lošeg izražavanja i nenjegovanja jezika (govorim o mjestima gdje treba da je suprotno, kao što su škola i mediji).

"Obzirom da" ne postoji.

S obzirom na to da + ostatak rečenice.

[Father Jape]

mr.marvin kaže:

"Obzirom da" ne postoji

Čudno, a zakleo bih se da sam ga video.