Vaš put kroz žanrove igara?

[perablenta]

Često sam postavljao to pitanje drugim igračima i oni mene pitali. Interesatno je koliko se odgovor menjao tokom vremena. Nekada mi je nešto bilo omiljeno a bilo me sramota i da kazem, nekada od samog sebe, nekada od sagovornika.

Za mene je sve počelo sa Age of Empires na PC-u i Civilizacijom na Sony kecu.
I dan danas vidim sliku u glavi i pamtim trenutak i oduševljenje kada sam bez znanja engleskog, bez razumevanja igre napravio moj prvi grad tačno na dnu mape na onom jednom polju tundre koje predstavlja južni pol i bio oduševljen konceptom pravljenja grada od settlera.

Od tog trenutka bilo real time bilo potezna strategije su mi omiljeni žanr.

Kasnije sam kroz Heroje i Disciples zavoleo RPG jer je potezna mehanika bila zajednički element sa Civ-om.

Zatim Homeworld i H2 a posle zaljubljivanja u strategije u svemiru FreeSpace i FreeLancer tj. space action/simulation.

Sa ADSL-om došao je WoW a posle FPS MP igre.

Ipak, posle gotovo 20 godina igranja najviše me zagolicaju strategije kada vidim neku novu najavu.

Koji je vaš omiljeni žanr i da li ste mu ostali verni?

[Rainman]

Tamo negde kasnih 80-ih, igrao sam se na Amstradu. Pre Lafe Croft i pre Nathan Drake-a, postajao je jedan "tomb raider" zvani Rick Dangerous (kako se zvala i igra). Verovatno mnogi nisu ni culi za njega, al meni je on bio pojam dobre kompjuterske zabave. Neverovatno teska i zabavna sidescroll platofrma i avantura.

Nakon toga, sredinom 90-ih, bez kompjutera, bio sam upucen na Segu Megu i to vreme je provodeno uz NBA Jam, NBA Live, FIFU i NHL. I naravno jos jedan heroj koga znate sigurno Earthworm Jim. Dakle - sportovi i platforme.

Sa 586-icom na 133mhz i 16 MB rama dosle su neki novi zanrovi. Quake i Duke su me uveli u FPS, a AoE i Warcraft 2 u RTS. Medjutim, brzo sam uvideo da mi strategije ne leze te na njih nisam nikad vise mnogo obracao paznje. Ostao sam veran akcionim avanturama, te su Flashback i Bermuda Syndrome bile moj all time favorite. Uz dolazak Lare i voodoo 3dfx, to je dobilo (bukvalno) novu dimenziju

Nakon toga sa redovnim upgradeom racunara - dugo sam igrao sve akcione igre, sto iz prvog - HL, AvP2, Riddick, sto iz treceg lica - GTA, Hitman, Mafia i sl. Naravno, svi NFS-ovi su morali da se odigraju. Deus Ex i Fallout 1 i 2 su bili izuzetak iz sveta RPG-a.

Kratko sam se zadrzao na polju P&C avantura (odigrao nekoliko najkvalitenijih iz 2000-ih), a onda se bacio na MMORPG zvani Cabal i u njemu ostao 3 godine (ne igrajuci nista drugo).

Kad sam izasao iz tog sveta, posto mi se svideo koncept RPG igara, resio sam da obrnem sve sto sam propustio do tada, a da je valjalo.

Sada, uglavnom se svodi i dalje na akcione igre, bilo da su FPS, TPS ili neki akcioni RPG. Ponekad se opika neka platformska igra za razbibrigu, malo redje neka voznja ili sport.

I dalje ne znam da igram strategije, upravljacke simulacije i P&C avanture. A moj all time favourite zanr se vec vise od decenije zove Grand Theft Auto

[M1L0SH]

Posto mi je prvi kompjuter bio pentium II konfiguracija kad su cetvorke bile aktivne kretao sam sa onim 256 igara na jednom disku i slicnim. Igrao Civ 2, C&C, Duke Nukem 3D, Doom 2 itd.
Kazes roditeljima hocu kompjuter a oni uzmu prvu polovnu stvar na koju naidju. Nismo znali tad nista.
Pre kompa imao sam pijacnu segu (terminatora), posle nje i negde uporedo sa kompjuterom playstation, onu slim varijatnu. A eto danas ne mogu da smislim konzole.

Zanrovski dakle ide uglavnom platformeri sega, aparati sta vec ima na onim emulatorima. Video sam igre starije od mene mada kako cesto nisam imao pojma ni jezik ni kako se igra nisu mi dugo privlacile paznju. Bile su popularne tabacine. Narocito za dva igraca guras na desno i lemas talase protivnika. Zato sto je to jednostavno a i ako ne ide onda radi cheat.

Playstation je naravno sluzio za Pro Evolution i tad je jos kruzio neki Wining eleven pa sta nahvatas. Ustvari kasnije sam shvatio da su bili isti samo je ovaj za japansko trziste, kako je dospeo ovde nemam pojma. Igrao sam i rainbow six i syphon filter za koji sam video skoro da je jako lose ocenjen . Ali u to vreme nisam imao internet, casopise itd. pa nije imao ko da mi kaze sta ne valja. Imao sam cak i pepsimena na disku.

Civ, C&C, Duke, Doom i neki Need for speed su vec bili na kompu pa sam zato imao prilike da ih igram inace nisam imao gde da nabavim igre niti sam imao pojma sta moze na moj kompjuter. Recimo C&C je bio neka ripovana verzija bez cinematika i igra je izletala na desktop posle odredjene misije. Ja san mislio da tako treba i nisam imao pojma ko je Kain, sta je tiberium i sta se tu ustvari desava. Meni je samo bilo zanimljivo da osvajam zemlje na onoj mapi. Uvek sam imao tendecije diktatora i megalomanijaka.
Dakle vukle su me strategije sem ovih pomenutih naso sam neki japanski klon panzer generala na ovim emulatorima i vrteo iako naravno neznam Japanski. Za divno cudo jos sam i popamtio sta koje dugme radi.
Igrao sam i neki Jrpg, imena se ne secam a danas mi je taj zanr najomrzeniji.

Counter Strike od kad se pojavio postao je mega popularan. Nije mogo da se izbegne. Pretplatio sam se kod jednog rodje kome su kupili bolji komp. Svaki dan mu nisam izbijao iz kuce i to smo jos igrali protiv botova. Onda smo presli na igraonice. Pobego sam prvi put sa casa zbog countera i dobio grdjenje kao nikad u zivotu. Jos smo bili osnovna skola. Pa da li ste vi normalni pa rano ste s'tim poceli i naravno za to vreme standardna kazna nema video igara. Iz igraonice sam pokupio i GTA. Standardno kao svako deriste cheat i izivljavanje nismo imali pojma da tu kao treba da se predje igra.

I onda je doslo vreme da su moji imali neke pare pri ruci i dobio sam novi za svoje vreme sasvim solidan kompjuter.
Onda ide sve i svasta ne mogu ni da se setim. Igre su nabavljane ili ispod tezge na pijaci ili jedno vreme smo nasli nekog lika na internetu (vreme dial up veza bar za nas). Nas desetak se udruzimo posaljemo mu spisak ovaj nareze platis postom i stize na kucnu adresu. Posto je sve to naravno otislo u out a u to vreme otprilike smo dobili i adsl poceli su da rade torrenti. I tako sve do danas.

Svet kompjutera sam otkrio oko 2004 i otad ovaj casopis utice na moj izbor igara. Drustvo se u to vreme zamajavalo nekim sarenim, prolaznim "gejmerskim" casopisima.

Tako se nekako iskovalo moje igracko opredeljenje. Dakle strategije RTS, TBS, grand strategy. Kad sam otkrio Hearts of Iron izgubio sam bezbroj sati na paradoxove igre.
Recimo blitzkrieg mi je privuko paznju zato sto nema pravljenja baze, nego zoves pojacanja. Dawn of War i Company of Heroes zbog zarobljavanja strateskih tacaka.
Uh i warhammer me opcionio mracnom atmosferom i fanatizmom ali sam razocaran sto nema kvalitetnog warhammer sadrzaja od tada.
Naravno Civ cela ljudska istorija jedno vreme sam igrao i Empire Earth jer ima to napredovanje po erama ali on je otiso u zaborav.
Total war najbolji spoj TBS i RTS fantasticno.
Naravno stronghold, warcraft. Vec sa dotom sam ispao iz igre.

Pucacine sam nekad igrao mnogo vise. Danas nemam visoko misljenje o njima. Glupe igrice da odmoris mozak od tezeg sadrzaja. I ne pamti ih.
Eto pored standarnih call of duty, medal of honor, counter, far cry, unreal, quake, doom, max payne i svega i svacega izmedju zanimljivije su mi SWAT (steta sto nema moderni nastavak), Full Spectrum Warrior (ne bas standardna pucacina vise tatkicka igra), Ghost Recon (koji sam skoro otkrio), secam se starijih rainbow six (ovaj noviji je obicna pucacina) i jos po nesto.
Sto se tice sunjalica sve nekako imam osecaj da je to dobra igra i da treba da se nateram da odigram ali se to ne desava. Tipa thief, hitman, splinter cell itd.

RPG ne mogu da se setim sta je bilo prvo. Ne racunajuci Japanca kog sam spomenio mora da je Dungeon siege. Igrao sam jos i knights of the old republic, Oblivion. Sa rpg-ovima sam poceo od skora Witcher, Dragon age, Skyrim, Fallout 3, Mass Effect itd.
Pucacine pa i strategije nekako kruze medju ljudima valjda zbog multiplayera a ovo moras sam da otkrivas.
Ali volim epsku pricu veliki svet u koji mozes da se udubis.

Svi ostali zanrovi su vise izuzetak nego pravilo. Sportske igre nisam igrao od pitaj boga kad. Platformeri, tabacine su prestale da mi budu navika odavno. Trke mi nikad nisu bile nesto narocito zanimljive s izuzetkom Flatout-a. E jedino nikad nisam igrao point & click avanture. Resavanje misterija, vrlo malo gejmpleja uvek su mi delovale dosadno.

[sale94]

Sve je pocelo pre pc-a dok sam jos imao sta 4-5godina il manje.

Dakle ono da ne pricam vec ketridzi snes ludilo tu nema, sta nisam probavao button mashing for dayz uh dobri dani kad se nije brinulo o mehanici, grafici, studiju patchevima, Denuvu.


Na ps1/ps2 sam igrao svasta kod drugova, i igraonice and stuff to bi vec morao duboko se razmislim i zauzeo bih prostor.

A Prve 3 igre koje sam igrao na Pc-u su bile, carmagedon ,carmagedon 2, doom 2 a onda je zena od coveka kod koga sam bio videla sta mi ovaj daje da igram a imo sam 4g il tako nesto .

I rekla citiram daj nesto normalnije leba ti, nakon toga sam igrao isti dan aladina, neke motore kao preteca moto gp-a, i lion king.

Covek je inace bio nakon toga moj Mentor, prvi koji me je ucio o racunarima uopsteno osnove, i delove pojedinacno i td, bios .


Turn based strategy mi je bila Heroes of Might and Magic II. I panzer generals

Ali sam zapravo zgotivio zanr u neku ruku bas zbog Heroes III, a Iv sam obozavao zbog dizajna cudovista ono ma uzmem i laganica cistim mapu od svega nisam se ni obazirao na heroje puno.

Arhandjele nisam video bolje prikazane u art-u nego u starim herojima do danas love it.

Slicno ko Rts slabo igram ovaj zanr danas, al igram povremeno turn based rpg-eve zato.



Rts sam poceo sa wc3, C&C generals, medieval.
Voleo sam u stvari obozavao Neigbours from hell 1-2 igre kojima bi i dan danas dao 10/10. Nikad necu prezaliti sto se JoWood raspao. i

Ovaj zanr je zamro generalno za mene ko i Racing i sportske, retko koju igram osim ovih starih i u
Co op lan preko Gr i to.


Fps mi je ostao jedan od omiljenijih zanrova Najvise zbog quake III arene i Ut-a , Serios Sam /painkiller, half life 2, Medal of Honor 1 i Cod 1, Soldier Of Fortune.

To su okidaci a ostalo je history .

Sa godinama sam se zgadio i smorio WW2 settinga, i obozavam SF like setting zato sve vise, i volim nekonvencionalne kao bulletstorm ili dishonored.

Single player pucacine preferiram zapravo oduvek osim spomenutih Quake/UT i jos poneceg.



TPS Max payne 1 mi je bio medju prvima u TPS zanru, i zacementirao se kao omiljena igra ikad, jednostavno svaki put kad predjem osecam kao da sam prosao nesto jako duboko, mehaniku i naraciju necu ni da govorim.

Dosta Tps shootera volim i dan danas izjednaceno sa Fps-om skoro, pogotovo i varijante Tps/rpg zajedno. Al uvek se setim Maksa .


RPG nzm koja je bila prva u ovom zanru iskreno, al svakako da se izmenio zanr dosta od tad i tolko formi i sub zanrova da te zaboli glava.

Npr Neverwinter Nights i Skyrim ono ne moze da se poredi kolko su razlicite.

Generalno ja volim Rpg-eve koji se vise fokusiraju na borbu, i naraciju a ne neko setkanje i *zalivanje cveca* i neku ufilovanu predugacku preforsiranu pricu koja ispadne flop da skipujes cut scene.

I da mrzim kad se koriste akronimi, da zvuci prica pametnije i dublje no sto jeste.

Gameplay mi je na prvom mestu uvek ne samo ovde vec u svakom zanru.



Action adventure nzm ovo je neizrazen zanr generalno, jer se tolko menjao godinama i ima sub zanrove.

Nzm ni gde da smestim tomb raidera 2-3 i te stare delove .



Beat em up ( to vec ne mogu da odredim, kad je pocelo sa kojom igrom al to mi je izrastao u jedan od 3 omiljena zanra(uz action adventure, fps i action rpg , TPS / H&S) , jednostavno obozavam da se borim sa hordama protivnika bez barijera dok mi prsti ne prokrvare (figurativno)
.

Volim i polu beat em up kao Prince of persia trilogiju. Kao i Hack and slash u ovoj formi.


Prve voznje su mi bile pored tih motora, NFS III i onda kasnije i Hot pursuit 1-2.

Flatout 1-2 ultimate carnage i sve po redu stari nfs naslovi most wanted, underground 1-2, cak i carbon.


Volim sve te starije arkadne trke al od novijih izuzev burnout ultimate box i Hot pursuit 2010 sve su trash od tada na Pc-u nisu mi interesantne.

Zanr je zamro za mene ko i sportske.


Avanture jako slabo osim nekih ko Myst, i probao sam Monkey island.

Fighting games pocelo puno ranije ono ketridzi i to al na pc ne znam koju da izdvojim od koje je krenulo, jer tamo ima gomila za razliku od Pc.

Recimo da sam najvise pikao overall vremenski Street figher 1-2 u solo , sa drustvom Tekken na sony, i Mk.

Uglavnom van emulatora zanr je polu dead na PC za razliku od konzola .

Sportske igre jos od winning eleven nzm kog dela, a puuuno pre toga sam igrao neku Fifu u sali sto se igrala gde si davao pre gol sa pola terena nego sa 5 metara.

Igrao dosta sve od pesa 4 do 2011 i onda stao, nisam voleo fifu izuzev 10 i 2004 mislim.
Football menager sve od 2004 do 2013 i od tada nista.

Ne volim sportske igre od tada osim zezanje kad sam kod nekog.

Fm ne mogu se nateram probam.
2K basket isto.

Najmanje omiljen zanr, dal sam ostao veran apsolutno ne...

Poredak bi bio ovakav

Beat em Up(hack&slash)
Action adventure
Fps
Action Rpg/ Rpg
Fighting
Racing
Turn based strategy/Rts
Avanture
Point and click
Sportske simulacije.



To bi bilo to sorry na davljenju.

I srecna nova unapred svima toliko.

[Atwa013]

Da pocnemo....
Rodjen sam k'o vrlo mlad....

Mene zivot, po pitanju racunara, nije mazio...
Kao mali citao sam sve stripove koji su mi pali pod ruku, skrabao sve i svasta, uzivao u gomili igracaka koje sam imao....tako sve do sredine 90-tih godina....racunari me, iskreno nisu uopste zanimali, nikada nisam ni imao zelju da posedujem jedan....
Prvi kontakt imao sam kada povremeno odem kod komsije koji je imao cuveni C64, a tu je posle dosla na red i nezaobilazna Sega (par puta godisnje je nasa druzba priustila sebi cari iznajmljivanja ovog sokocala).
Prvi racunar dobio sam januara '98, bio je to veliki dan, nakon prigodne svecanosti, pozelesmo grandioznu dobrodoslicu novom clanu nase cetvoroclane porodice....
Izuzev, sada vec, legendarnog HalfLife-a, do 2002-03, igrao sam uglavnom sportske simulacije i tadasnji CM (sada FM), onda otkrivam Deus Ex, bila je to ljubav na prvi pogled....pa posle toga oba Fallout-a, koji su me bas odusevili.
Nakon toga sam se oprobao mnogo vise u FPS zanru i shvatio da mi se dopada, bas.
Do susreta sa Thief-om...tu otkrivam da, jos vise volim stealth igre, sto kasnije prerasta u opsesiju sa pojavom Splinter Cell-a, jedne od mojih omiljenih igara.
Prekretnica u mom gaming zivotu je bila i pojava Prince Of Persia igara, mislim da sam Warrior Within presao nekoliko desetina puta....toliko sam bio opcinjen tom igrom....
Pokusavao sam sa strategijama, ali nije to za mene, nikada se nisam pronasao u tim igrama pa se vise i ne trudim...
Ipak, da se covek uci dok je ziv, dokaz je moja odocnela bliskost sa RPG zanrom...
Dugo, ali bas dugo nisam ni hteo da cujem za tu vrstu igara, nesto mi se tu nije bas dopadalo, ali kad sam prob'o....
Igrao sam kao pomahnitao, zeleo sam da nadoknadim propusteno, da odigram sto vise igara....dokaz koliko sam "uspeo" je i to sto sam u 2014 odigrao prvi Gothic, a evo u 2015 planiram i drugi deo da, konacno, predjem.
Interesantno je da sada skoro uopste ne igram sportske simulacije, ne privlace me vise u toj meri....
Valjda sam sazreo...kao...igrac.
Ne bih sad da nabrajam sve igre koje volim i koje igram, ima ih mnogo....

[LoneWolf]

80-te, Spectrum, Commodore, Amiga i sve kultne igre koje su se na njima vrtile.

90-te, čuvena rečenica "gasi SEGU, pregrij'o se adapter", prvi Pentium, Age of Empires, Counterstrike i sve tadašnje igre koje su mogle da se ugrabe putem slabašnog interneta, CD diskova (u ta doba, ko je imao modem i rezač bio je ujedno i najveći car), Nintendo SNES

Kraj devedesetih do danas, Playstation 1, sve generacije Pentiuma i AMD-a uredno ispraćene, što na laptopima - što na desktopima. Trenutno imam opremu sa profila a inače u slobodno vrijeme radim i repariranje, prodaju i distribuciju opreme, pa sam uvijek imao na čemu igrati igre koje mi se svide

Ako ćemo o žanrovima, volim RPG, FPS, igre sa pričom poput Max Payne, Alan Wake, Mass Effect, Deep Space, Assassin's Creed itd. Ne volim previše futurističke igre, fantasy/manga djetinjarije ni MMO naslove izuzev Eve Online i World of Tanks, koje poigram ponekad.

[Žexonije]

Ukratko kod mene:

Davno sam imao prvi susret sa Segom i igrom (ne znam tacan naziv) u kojoj sam vodio Paju Patka.

Posle toga u igraonici kad se pojavio Sony 1: Mali Ratnici (Small Soldiers), onda neka voznja motora gde ujedno i mlatis protivnike (radnik u toj igraonici gledao kako igram, i posto sam bio prvi, on mi kaze budi u "nultom vremenu" sta god to znacilo, i ja ubodem to vreme), Tekken (i dalje mi je u glavi pobeda koju sam ostvario sa Hihacijem kao i taj zavrsni potez), Twisted Metal.

Onda 2003. prvi PC: prva igra Counter Strike 1.25 (valjda sam utrefio naziv), pa onda prva igra uzeta od lokalnog rezaca CD-ova NBA 2003. Onda 2011. i kupovina novog PC-a (starome otisao HDD, nikad necu prezaliti slike koje sam izgubio), i odusevljenje cinjenicom da mogu pokrenuti GTA IV (tadasnje merilo za dobar komp ). Onda otkrivanje SK foruma, koji me je sa "broda" skinuo na kopno i od tada i ja krenuh stazama Steama, Origina, GOG-a i U Play-a. Ostalo je istorija

Uglavnom preferiram FPS i TPS, sportske (mada sam prestao od NBA 2008 od tada ni jednu nisam igrao), a kako sam dobio Skyrim, uplovio sam i u RPG vode, iako nisam imao ranijih iskustava.

P.S. pre sopstvenog PC-a sam igrao fliper na XP-u i postavio rekord, a nisam znao sta je to sto mi je iskocilo, pa mi je jedan covek objasnio i bio sam vrlo ponosan na taj rekord , onda u minama na maloj tabli za 7 sekundi otkrio, a isto sam i cuveni Moorhuhn igrao

[Zuti Bar]

Moji omiljeni žanrovi prvo su bili platformeri i beat 'em up naslovi. Kasnije su to postale još pucačine, RPG i akcione avanture. Naravno ostao sam vjeran svemu sto sam volio do danasnjeg dana. U zadnje vrijeme igram Super Mario Sunshine. Na racunaru stoje instalirani Streets of Rage Remake, Double Dragon Neon, Avernum, Nethergate, Wolfenstein, Castlevania: Lords of Shadow. Na telefonu drzim Adventures of Yogi Bear, Rayman Jungle Run, Chrono Tigger, Secret of Mana.

[Nashud]

Prvo je sve krenulo sa igrama koje su bile dostupne za čuvenu kinesku Segu koja je bila potrošna roba, kao i žuti kertridži u koje se duvalo da bi radili. Najviše Mario, "tenkići" i bila je jedna Looney Tunes igra koju sam isto često igrao.

Zatim je došao PS1, na kom sam najviše igrao trkačke igre (Gran Turismo, NFS, Crash Team Racing etc) i jRPG (FF, Legend of Dragoon-i dalje jedna od omiljenih igara ikad-, Chrono Cross) ali mi posebno mesto u srcu i dalje ima Civ2.

Posle toga je došla Pentium 2, pa se tu nešto "budžilo", i tu sam krenuo najviše sa Tycoon igrama i strategijama - Zoo Tycoon, RC Tycoon, Sim City igre, Anno, AoE, AoM, Rise of Nations.

Posle su već krenuli da me interesuju RPG i MMORPG igre (imao sam još jedan Pen 4 i onda Dual Core) i tu sam i dan danas, s tim što sam prekinuo sa MMORPG igrama na neodređeno pre nekoliko godina. I dalje volim da opikam povremeno Morrowind, Oblivion, Fable, pre izvesnog vremena sam uzeo novu mašinu (posle, BTW, 6 godina) i otvaraju mi se novi horizonti, ko zna šta budućnost donosi.

[mvasic]

Uffff... Prva igra koju sam video i probao bio je Blue Max, kod ortaka, davne '85, na C64. Ubrzo sam i ja dobio to čudo tehnike, pa je krenulo Pole Position, Decathlon, Boulder Dash, pa čuvena Elita... neprekinut niz do danas. Igram sve što mi "legne", bez obzira na žanr ili sistem (C64, A500, PC, PS1, PS2, Dreamcast, Xbox 360, PS4...)

Ovih dana: FIFA 15, NBA 2K15, WoW, Company of Heroes 2, Starcraft 2.... kanim se da udarim na DA Inquisition...

[darkowozzd]

eh. sad sa 18 godina i ne smatram da sam puno igrao igre. prva igra koju sam video(i igrao nesto malo) je bila Super mario bros na terminatoru kod sestre(ne rodjene) posle toga i meni su kupili terminator kod kineza sa sve dvadesetak onih zutih ketrinza po 70 dinara svaki, u bloku 70 pa sam na tome igrao Super mario, i prelazio sve nivoe po par puta. cak sam i presao celu bar desetak puta, a onda i nekketsu street basket ganbare dunk heroes , sto mi je bila jedna od omiljenih igara na terminatoru . posle sam dobio i komp u 4 osnovne, tada se razmenjivalo gta san andreas na diskovima, a gta 4 je bio za burzuje sa kompovima od po 700 evra xD jer je tek izaso. igro sam i cs 1.6, cod 2 . mw1 mw 2 , left for dead,. a onda je dosla 2011. gde me je pred kraj osnovne Skyrim progutao na par meseci. zajedno sa dishonored i modern warfare 3. a onda sam presao na league of legends i ostale mmo igre. ukljucujuci World of Tanks od koga sam se odvikao totalno ,hvala bogu. i eto me sad , peglam Tera online i LoL tu i tamo pogledam neki drugi MMO :P

[Yonai]

Eh... sve je počelo od Tetrisa i Sega Mega Drive 2 i Mortal Kombat-a koji je bio sveprisutan... bilo je to staro, dobro vreme segateka na svakom ćošku... Igrao sam štošta i na arkadnim automatima... pa je onda došla tzv. "pijačarska sega" sa žutim kertridžima... na tim samim početcima sam uglavnom mlatio po platformskim igrama, počevši od Maria i Aladina, preko Boogerman-a, pa sve do TMNT platformskih igara...

...a onda je došlo njegovo visočanstvo Pentium sa čitavih 90 MHz i 32 MB RAM-a... prva igra na tom čudu mi je bila Rollercoaster Tycoon i to je bio početak moje plovidbe svetom upravljačkih simulacija i strategija... Red Alert, Starcraft, Dune 2000, Railroad Tycoon, Caesar 3, Poseidon... Stara, dobra vremena kada sam uživao u svakoj igri i divio se virtuelnim svetovima...

...i onda sam '98. prvi put došao u dodir sa "Svetom kompjutera" što je bio prelomni trenutak za mene... nepovratno sam zaglibio još dublje u svet tehnologije i uporedo sa hardversko/softverskim eksperimentima sam sanjao o novom svetskom čudu zvanom PlayStation...

...te '99. je i to mitsko parče hardvera dospelo u moje šake. Prvi put sam se susreo sa Winning Eleven-om, tj. PES-om. Prvi put sam uronio u Final Fantasy svet. Prvi put sam osetio šta je istinski horor uz Silent Hill i prvi put sam skupljao vilicu sa poda od neverice igrajući prvi Metal Gear Solid...

Tada sam se definitivno priklonio i konzolama i sve do dana današnjeg igram najbolje stvari iz oba sveta - PC i konzole predstavljaju ravnopravne izvore zabave u mom domu sve do dana današnjeg. I stoga mi je apsolutno smešno i besmisleno kada gledam kako se ljudi svrstavaju u jedan ili drugi tabor svađajući se međusobno. Dobra igra je dobra igra i baš me briga sa koje platforme dolazi.

Uz konzole se moje interesovanje proširilo i na trkačke igre, avanture, sportske igre, horore, RPG-ove... više sebe nikako nisam mogao da ukalupim u jedan šablon i jedan žanr. Tokom svih ovih godina sam nebrojene sate ostavljao na skoro svakom većem naslovu u svetu igara, ali ubedljivo najviše su me zaokupili sledeći naslovi i serijali - Final Fantasy (pre svega 7, 8, 9 i 13), Total War (ponajviše Rome i Medieval 2), Silent Hill, Super Mario, Tomb Raider (pogotovo četvrti deo), Gran Turismo (svi delovi koji su izašli do dana današnjeg, a ponajviše 4. i 6. deo), Quake (svi delovi), Medal of Honor, Shenmue, Ecco the Dolphin, Metropolis Street Racer (najbolja vožnja koju sam ikad igrao), legendarni Duke Nukem 3D, Uncharted, Call of Duty, urnebesni Destruction Derby i Flatout, Soldier of Fortune, Morrowind, Oblivion, Skyrim, Max Payne, Warcraft, Starcraft, Red Alert, Jazz Jackrabbit 2, The Last of Us, Fahrenheit, Civilization (svi delovi), Heavy Rain, Mortal Kombat, Parasit Eve (pogotovo drugi deo, koji sam prešao na japanskom ), God of War, Dante's Inferno (meni lično najbolja igra u žanru), WET: Sexy Empire, Plants vs. Zombies, Re:Volt, Bejeweled 3, sveprisutna Zuma, Dope Wars, Alan Wake, GTA (ponajviše 3, Vice City i San Andreas), Duck Hunt, Homeworld, Freelancer, Heroes of Might and Magic (pogotovo 3. deo), Dragon Age (svi delovi), Mass Effect (svi delovi), Myst, svi delovi prokleto zaraznog Morhuhn-a, sve moguće Need for Speed igre, svi fliperi koji su mi pali šaka i, naravno, Tetris i Minesweeper gde slobodno mogu da kažem da sam doktor nauka uz jedan nesvakidašnji achievement - '95. sam kao dete slomio levu ruku. I to me nije sprečilo da sa jednom rukom dođem do 99999 poena u starom, dobrom tetrisu

Bilo je svih ovih godina puno naslova koje sada nisam spomenuo, a koji su mi doneli brojne sate zabave... Bilo je puno žanrova, puno nesvakidašnjih stvari... puno zanimljivosti i anegdota, pogotovo u lokalnom multiplejeru. Za sebe mogu da kažem da delom pripadam staroj gardi, ali oberučke prihvatam i nove stvari, nove tehnologije, nove žanrove i ostvarenja.

Na žalost, u zadnje vreme hvatam sebe kako imam sve češću odbojnost prema određenim igrama, ponajviše zbog mikrotransakcija, pay to win koncepta, nabudžene grafike na uštrb kvalitetnog gameplay-a i igračkog iskustva... ali uvek se iznova pojavi neki biser u svetu igara koji mi vrati žar i nadu da gaming industrija ipak ima budućnost.

Sada više ni ne mogu da se setim kako je moj život izgledao pre igara, niti želim da se sećam toga. Igre su postale moj hobi, deo mene i moje ličnosti i iskreno osećam da ću biti igrač sve dok dišem i dok srce kuca u meni. Igre su me podstakle i na razne hobije, pisanje, crtanje i mnogo šta još i drago mi je što sam ovde, na ovom forumu naišao na jednu kvalitetnu igračku zajednicu gde možeš lepo da proćaskaš, podeliš iskustva i da se raspišeš naširoko o hobiju koji voliš.

Samo da nam je SK i igara...

P.S. zaboravih da spomenem i Football Manager, nekada Championship Manager... to je možda serijal na kom sam ukupno gledano ostavio najviše vremena. Freddy Adu, Marco Ingrao, Ochoa, Van Den Borre, Aghahowa... kad se setim samo legendi serijala... inače, vazda mi je bio fetiš da uzmem Sutton United iz šeste engleske lige i da sa njim postanem šampion Evrope. To mi je čak i uspelo u FM 2007, čini mi se Sutton United je moja prva ljubav u svetu fudbala i rekao sam sebi - ako ikad budem dobio sedmicu na lotou ima da kupim taj klub

[doctor]

E, to je ta priča kad čovek ima volje i živaca da iskuca sve to a mi imamo volje da pročitamo. To nas valjda u osnovi čini gejmerima, iskrena očaranost igrama, razumevanje igara i ljubav prema našem hobiju.

Želeo bih da istaknem deo u kom si rekao da je PC vs konzole rasprava nebulozna (ne, nisi se tako izrazio) i moram da se složim sa tobom u tome.
Ali (uvek ima ali) smatram da su konzole uticale blago negativno na neke žanrove igara jer je igranje na kontroleru zahtevalo dumbing down koji developeri ne umeju da odrade kako treba nego saseku pogrešne gejmplej elemente ili ih loše implementiraju. Mada, uglavnom, problem kod "konzolitisa" je u developerima i izdavačima, evo, pogledajmo Splinter Cell koji je od prvog dela i na PC-ju i na konzolama i pogledajmo na šta je na taj serijal spao sa poslednja dva nastavka (dobre igre ali daleko daleko od formule prva 3 dela).

Ali, svakako, svet igara se ne deli na platforme i žanrove. Ne deli se bilo kako. To je svet igara i u njemu se živi i uživa.

A sad odoh da radim nešto drugo, zalaufao sam se zamalo da se raspišem...

[Dreamfall]

Ja sam se relativno kasno ukljucio u svet igara, sve dok burazer nije iskukao kopiju Sega Mega Drive konzole koja se zvala Terminator. Igralo se svasta od cega se vecini ne secam imena, Super Mario, neka verzija Space Invadersa, nesto sto smo mi zvali Tenkici gde je bilo potrebno da se zastiti neki orao od protivnika, Nindza kornjace, neki pokusaj basketa na Segi itd.

Moja prva PC igra je bila Unreal tournament 99, jedan od najboljih FPSa ikada napravljenih, secam se da je dosao instaliran na kompu koji su meni i burazeru roditelji kupili negde 2001. , nakon toga CS 1.6, sto u igraonicama, sto sa botovima kod kuce, nakon toga je burazer krenuo da dovlaci igre od ortaka iz skole, Warcraft 3/FT , Prince of persia the Sands of time (koliko smo odlepili na tu igru to je ludilo, izigrali smo se do besvesti), pa Half-life sa svim pratecim iteracijama (Blue shift, Opposing force...), pa neki ubogi Sierra viper racing, Maksa Pejn kec, GTA3, pa Hitman2, F1, Fifa neka uboga od Pere sa buvljaka sa dodatom srpskom ligom i nekim cudnim navijackim pesmama bio je tu i UT2003 koji je nekako ostao u senci superslavne 2004ke, a nije bio losa igra

Iako se igralo stosta (FPS,RTS, sportske i trkacke simulacije) prva RPG igra koju sam igrao posle neuspelog prelaska Morrowinda( ne zna Pero sto je data corrupted ) je bio Oblivion. Tada je i ADSL stigao medj' nas i prvi put smo osetili vrelinu hajpa. Cak je i prvi SK koji sam kupio, kupljen zahvaljujuci tome sto je imao strazara koji se kezio dok mu je pogled preteci sevao kao potencijalnim kupcima SKa . Onda je sve krenulo prirodnim tokom, igralo se ono za sta svi u glas kazu da valja (npr. CoD do cetvorke) i igrace se dok god se ima para za kupovinu igara ili dok god se ima neta za DL kada se nema za kupovinu

[JzmA]

Moje prvo iskustvo je fuš Sega Mega na kojoj sam uglavnom igrao Super Maria, Fifu sa plesačicama na poluvremenu i Galaxiana.

Zatim 2002 dođe PC u kuću, i moja prva igra na njemu - Michael Schumacher's Kart Racing 2002. Jedva sam je iskopao na netu prije 2 mjeseca, taman prije nego što su uništili Piratski zaliv, sad je ne bih našao na čitavom internetu. Nakon toga se igrao Delta Force, a zatim jedna od mom srcu omiljenih igara svih vremena - Red Faction 2. Tu igru sam redovno igrao čitave dvije godine bez da sam uopšte pokrenuo kampanju! Nakon dvije godine najzabavnijeg vida Bot mečeva na planeti, kliknuo sam na New Game, i doživio ono što će neki doživjeti kad tek skinu GTA V nakon godina pikanja GTA IV.

Nakon toga ostvarenje onoga kako sam zamišljao neku svoju savršenu igru, pod nazivom GTA Vice City, mada je Splinter Cell na mene ostavio daleko jači utisak. Zatim su došli Far Cry, Hitman: Contracts, Duke Nukem: Manhattan Project i to je bio otprilike kraj mog igranja na tom kućnom računaru.

2007. sam kupio prvi SK (i oduševio se naravno), pohađao sedmi osnovne, i trošio nenormalne pare (do kojih sam dolazio na svoj način - eh da su mi sad te pare ) u internet klubovima sa društvom, i to je bio, vjerujem, vrhunac zabave u mojoj dosadašnjoj igračkoj karijeri. Ne, nismo igrali odvratni CS, nego CoD, CoD 2 i, u decembru te godine navukao sam se na igru na koju sam vjerovatno potrošio najviše vremena - CoD4.

2010. sam nabavio računar s kojeg pišem ovu poruku, pa se igrao GTA San Andreas, Far Cry 2 (opet, već pređen u internet klubu ), Hitman Blood Money, svi Splinter Cellovi nakon keca, Need for Speed ProStreet, pa GTA IV i tako u nedogled.. a onda sam 2011. dobio i internet. Naravno, prvo šta sam intalirao na računar po uvođenju neta su CoD2 i CoD4, te sam još godinu dana proveo na domaćim serverima, dok me gađenje prema raznim administratorima nije naposljetku odlijepilo od igre.

Napomenuću još samo da sam prvom RPG-u dao šansu 2011. i to je bio The Witcher. Nisam se pokajao, a jedini RPG-ovi pored toga koji su mi se ikada svidjeli su Divinity 2 i Mass Effect serijal.

Nakon svega toga, učlanih se i na ovaj forum, i otad mi ne pada na pamet da nabrajam šta sam sve igrao . Sada slabo igram, jer mi je konfa zastarjela, ali obnoviću ja to, i vjerujem da nikada neću prestati da igram.

[Yonai]

@ doctor

slažem se da su neke igre "dumbed down", kao što si rekao, međutim ja na sve posmatram ovako - računar je za neke žanrove najbolji, a konzole su opet fenomenalne u nekim drugim stvarima.

Na računaru npr. mlatim pucačine, strategije, click & point, ponešto od RPG-ova i to je to, za ove žanrove jednostavno nema boljeg sistema upravljanja od miša i tastature. Isto tako igram i igre koje imaju veliku PC modding zajednicu, tipa Elder Scrolls serijal.

A opet konzole imaju prednost kod vožnji, akcionih igara, tuča, sportskih simulacija, JRPG-a i igara poput Tomb Raider-a koje su dušu dale za konzole. Da nije konzola ne bismo imali fenomenalne serijale kao što su Gran Turismo, God of War, Forza, Silent Hill, itd. Svaka platforma je dala svoj doprinos razvoju gaming-a i tako će se nastaviti i ubuduće.

Na svakoj platformi čovek može da nađe ponešto za svoju dušu


Inače, prosto ne mogu da odolim, skoro svakom dajem pohvalu za post na ovoj temi. Neizmerno mi je zabavno i nostalgično da čitam početke svakoga od vas, nekako ova tema dođe kao dragocena kolekcija iskustava ljudi koji vole da se igraju. I u svakome mogu da prepoznam i samog sebe, barem u nekim delovima, ako ne potpuno. Lepa i iskrena svedočanstva o odrastanju, sazrevanju i evoluciji ukusa i interesovanja.

Samo nastavite da kuckate

[doctor]

@Yonai, upravo, s tim što je stvarno žalosno što (moraju da) postoje ekskluzive za konzole, ipak je PC univerzalna platforma, ništa me ne sprečava da ga povežem na bilo kakav TV i uključim kontroler u USB port...

Nostalgično se prisećam svog prvog računara koji nije mogao da pokrene Halo pa sam čekao 2-3 godine da iskukam od roditelja polovan GeForce 2 MX koji je imao hardverski T&L da bih igrao tu igru. Pre GF2 je u računaru bila Riva TNT2 sa 32MB memorije.
Ono što me interesuje (taj računar je kupljen 2001.) je da li je ta grafička u to vreme bila low-end ili neki best buy? Ipak sam sa njom bez problema terao mnoge DX7-compatible igre, od Midtown Madnessa do Hitmana 3...

Fun fact: taj računar je imao neki AMD Athlon na 900 MHz, 512 MB SDRAM i, kasnije, GF6200 i na njemu sam igrao F.E.A.R... Neverica, a?
Naravno, loading je trajao sto godina i svaka deonica nivoa je donosila seckanje od 30-ak sekundi dok se swapuje sa diska....

Ono na šta sam se navikao je da nikada nisam imao high-end mašinu na koju mogu da instaliram neki noviji naslov, nasviram sve na max i igram u 60FPS već sam se uvek mučio sa balansiranjem oko detalja, rezolucije i pristojnog fps-a. Do sad sam se igrao na dva desktopa i jednom laptopu (koji i dalje koristim) i jedini san koji mi se ostvario je da nasviram, recimo, Far Cry, CoD 2/4 ili FEAR na max i da tako igram. Znači, kasnio sam, hardverski, po 5-6-7 godina ali me to nije sprečavalo da uživam u igrama takvim kakve su, možda bih bio razmažena graphic whore da sam imao jači računar kao dete.

Eh, da, voleo bih da napomenem da mi je jedna od najomiljenijih igara ikada Jedi Knight 2, to sam godinama igrao i prelazio iznova i krljao se u multiplejeru sa botovima i uz tu igru sam otkrio i zavoleo Star Wars univerzum. Sada kada je Disney preuzeo franšizu Kyle Katarn je faktički otpisan i to me je jako iznerviralo ali šta je tu je.
Da uopšte ne započinjem priču oko toga kako sam otkrio Half-Life negde 2003-4. kada sam pokušavao da instaliram "Kanter" pa je nešto pošlo naopako a ja slučajno pokrenuo HL...

[Aibo]

Svoje prve igre sam obrnuo na Rambu, kopiji Atarija 2600. Žanrovski su tu vladale skrolojuće pucaljke i poneki sport.

NES, SNES, Mega Drive 2... su potom doneli ogromnu ljubav prema platformama - Mario, Donkey Kong, Mickey Mania, Sonic, Duck Tales, Jungle Book, Lion King... i još mnogo manje ili više poznatih naslova. U isto vreme su na velika vrata svoje mesto zauzele i tabačine a posebno Killer Instict, Street Fighter 2 i Mortal Kombat 3. Nažalost, mnogo fenomenalnih igara sa tih konzola sam propustio jer RPG još uvek nije bio ucrtan na mapi, a eksperimentisanje sa nepoznatim igrama je bilo na nuli, ipak su to bili originalni kertridži i Srbija 90ih.

Playstation je doneo širenje žanrovskih horizonata. Masa nezaboravnih tuča, trka, survival horora, sportova, poneki FPS (Quake 2 ) i poneki odličan point & click poput Dracule. Genijalne platforme poput Pandemoniuma se podrazumevaju. RPG-evi mi tek pri zalasku Playstationa ulaze u periferni vid sa FF9 i Vargant Story. A i taman sam toliko godina imao da mi sva ta ćaskanja na engleskom budu komforna za praćeje. Na Dreamcast i PS2 se RPG konačno probija na svoje mesto.

Onda dolazi neka studentska oskudica konzola i moje ponovno igračko rađanje na matorom PC-u, tačnije PIII sa integrušom. Otkrivam Fallout, Disciples, Heroes of Might and Magic... a na SNES emulatoru pokrivam rupe u vidu Chrono Trigera, FF-ova i sl. RPG-evi i potezne strategije sa RPG elementia su glavni, ali obrću se i stare platforme povremeno, čisto da ne zaribaju prsti, i poneki point & click da razbije monotoniju.

Trenutno, RPG (uz otklon sa jRPG ka zapadnjačkim), potezne strategije sa RPG elementima i third person akcije kolo vode. Dobar FPS uvek može. Trke samo kada mi kliknu, strategije isto tako. Poneka platforma je uvek dobrodošla. Sportove sam praktično izbacio iz jednačine. MP igre isprobavao ali ne volim tenziju i ponašanje koje donose.

[maxiMD]

Uh... Odakle početi?
U početku beše Tetris i porodično nadmetanje ko će veći rekord da postavi. Prepodne igra stariji burazer, postavi rekord, zapiše na papir, pa ode na posao. Onda dođe ćale sa posla, vidi rekord, uzme on da igra, postavi novi. I tako u krug. Tu negde se i ja ubacim, bilo mi je 8-10 leta. U početku nisam mogao da ih stignem, posle sam se popravio.
Sege i ostale konzole tog vremena nisam konzumirao. Prve igre na PC-ju sam igrao baš retko kod raznih drugara - Prince of Persia, Need for Speed 1 i 2, Mortal Combat i sl. Ništa ozbiljno, skupimo se na nekom rođendanu pa kao turnir auto-trka ili borbi.
Nisam se interesovao za PC sve do pred kraj srednje škole, onda ga kupio ne zbog igara nego da bih imao na čemu da pišem maturski.
Naravno, sve počinje tako naivno i iz dobre namere...
Prve prave PC igre: Mafia, GTA (i to prvo Vice City pa GTA 3), Freelancer (prva igra koja me je toliko oduševila da sam je igrao iznova i iznova tokom godina, ukupno sigurno 10-ak puta), Max Payne (prvo 2 pa 1 - šta ću kad sam naopak ). Posle sam odigrao i Starlancer, koji je po priči u igri preteča Freelancer-a.
Posle toga: Jedi Knight: Jedi Academy i Jedi Knight 2, Need for speed: Porsche Unleashed, Underground 2, Most Wanted (stari) i kasnije još nekoliko iz iste franšize (ne pamtim nazive, NFS igara ima mali milion), uglavnom u trenucima dosade, jer su posle 4-5 naslova postali prilično nezanimljivi. Dalje je teško ići po redu, pa ću po kategorijama.
Nekoliko Star Wars igara: Battlefront, Battlefront 2, KotOR (opet 2 pa 1), Force Unleashed 1 i 2, a najskorije i SW:TOR u f2p varijanti.
Zatim od Bioware-a: ME 1,2,3, kao i DA: Origins i DA 2.
Negde između odigrah LotR: War in the North, Mafia II i X-Men: Origins - Wolverine koji je za igru pravljenu po filmu iznenađujuće dobar.
Na kraju dođe na red The Witcher EE i The Witcher 2 EE i to sam čekao da prvo pročitam sve knjige, da mogu lepo da uživam u tome (a sad tugujem zbog nenormalnih zahteva za Wild Hunt, jer će moj komp u najboljem slučaju jedva to moći da potera ).
Mislim da je to to, barem ono najbitnije.

[Smrtonosna Šorka]

Ajde da se i ja upišem ovde
90ih se igrala sega one pijačarske varijante, tada sam bio klinac ono zabavište pa do 4 osnovne, i tada se igrao Mario, Tenkici, neki (kineski?) fudbal gde igrači šutiraju neke specijalne šuteve sve neka akrobatika nemam pojma, pa nindža kornjače, kremenko i kamenko, Contra. U tom istom periodu su bili i oni automati i igrao se street fighter.

Prvi komp sam kupio mnogo posle već sam bio srednja škola, i onda kao ajde potrebno je za školu pa kupio, msm zima 2003. bila. Taj komp koristio do leta 2014. Inače celeron 2.0ghz, u originalu ge force mx 440, i 254mb ram, ne znam sad koliko je to bilo tada dobro ili loše ali znam da je koštao 469 evra, (sa monitorom i ostalim periferijama).

Prve igre na njemu sam dobio, su bile No one lives forever 2 (nisam prešao) zakucao negde a nije bilo interneta da pogledam kako dalje i ja odustao, i NFS Hot pursuit 2.
Tada sam sa drugovima počeo i da idem u igraonice, i igrali smo Warcraft 3 (izgradnju), tada je tipa pola igraonice igralo CS pola war3.
U tom srednjoškolskom periodu sam prešao i MOHAA, naišao na najdraže igre do danas, kao što su Max Payne 1, 2, Morrowind i Mafia. Igrao se nfs underground 1 i 2, Painkiller, Punisher, Prince of Persia sands of time, Generals, Rome total war.
Zanimljivo je da sam tada stvorio animozitet prema GTA, jer kada sam doalzio u igraonicu i sada kao mi pametnjakovići igramo war 3 razmišljamo tamo pravimo strategije, uvek bi pored mene sedeo klinja iz osnovne koji bi onako samo besciljno lutao po gradu gazio ljude, kucao šifre i samo eto tako bezveze igrao. Znam da bih ja pomislio kakva glupa klinačka igra.

Taj moj kompjuter je čini mi se već 2005,06 bio zastareo i mučio se sa nekim igrama, u tom perioud msm da sam igrao Far Cry takođe jedna od najdražih igara. Zbog toga što je tada trebalo da izađe Oblivion, ja kao napravim neki upgrade dodam 512mb ram i kupim grafičku ati radeon 9550, to je bilo 2006. i eto uspeo sam da igram Oblivion ali ni tada to nije bilo na nekim visokim podešavanima. Pošto se nisam razumeo u hardware vrv sam kupio krš grafičku Oblivion sam i nakon toga dosta igrao i prelazio ali msm da nije bolji od Morrowinda.

I nakon toga komp definitivno jeste bio zastario, čini mi se da od tada 2006/07, dolazi baš do skoka u izgledu igara i hardverske zahtevnosti. Krećem na faks i gejming bataljujem sve osim najdraže igre a to je dota, često sam bio tamo kod Vuka (Bg) i igrao istu. POšto internet nisam imao išao sam tamo da igram sa ljudima, a kući igrao sa AI, i tako taj neki period 2007-2012, ništa osim dote, a i to je bilo čisto iz dosade, 2,3 partije dnevno. S vremena na vreme bih se vraćao Morowindu, Oblivionu da nešto novo probam.

Sada komp sam promenio ali i dalje nema ništa od gejminga. Samo dota 2. Kupovina nekakve grafičke će valjda to ispraviti, a i GTA IV ću dati šansu.

Zaključiti kroz žanrove, otprilike je ovako najduže igrao MOBA (dota), sledi RPG, pa tps/fps, pa vožnje (period undergrounda) i za kraj sportske simulacije (na kojima inače najviže besnim i razbijam, poslednji koji sam igrao su FIFA 08 I PES, da i NBA mi živce kidala).