Mit o Wikipediji

[Nergal]

Neko vreme sam se premišljao da li da uopšte pokrenem ovu diskusiju, ali sam se najzad odlučio, pošto je u pitanju jako bitna tema.

Povod je tekst "Pod budnim okom stručnjaka: Wikipedia dobija kolegu u beta verziji" autora Ivana Jelića na 49 str. poslednjeg SK-a. Autor, očigledno impresioniran onim što Wikipedia radi i postiže brani njenu poziciju u odnosu na druge enciklopedija i izražava sumnju u svrhu projekta Citizendium koji će funkcionisati slično Wikipediji ali uz nadzor stručnjaka.

Pošto sam diplomirani istoričar i student postdiplomskih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, mislim da sam pozvan da dam svoje mišljenje o upotrebljivosti i tačnosti Wikipedie, kao i da prenesem mišljenje nekih kolega (asistenata i profesora) sa Filozofskog i Filološkog fakulteta sa kojima sa razgovarao o tome.

Dakle, najkraće rečeno, kvalitet (pseudo)naučnih tekstova na Wikipedii je vrlo nizak! "Konkretna istraživanja su pokazala su pokazala da Wikipedia poseduje veoma visok nivo tačnosti, samo zanemarljivo manji u odnosu na velike komercijalne i neslobodne projekte tog istog tipa." Kakva istraživanja? Ko je vršio ta istraživanja? Takva stvar se ne bi ni mogla istražiti drugačije, sem da stručnjaci iz svih oblasti pregledaju celokupan tekst Wikipedie i procene situaciju (što je zadatak zbog kojih se i stvara Citizendium). I nije u pitanju nikakav "nivo tačnosti", ako se radi o faktografskim podacima onda tekst mora da bude 100% tačan ili je nepouzdan. Tu, prosto, ne postoje nijanse. A članci u Wikipedii su prepuni faktografskih grešaka svih vrsta. Stvar utoliko gore stoji sa tekstovima koji su suptilniji od proste faktografije, gde se često nestručnost njihovih autora pokazuje u punom svetlu. Korektni tekstovi u Wikipedii su mahom oni kraći i uglavnom se radi o informacijama koje se ionako mogu lako naći i po manjim priručnicima. Paradoksalno, najbolji delovi Wikipedie su oni gde je prekopiran deo teksta iz neke publikacije koja je starija od 50 godina (pa se tako ne narušavaju autorska prava) i smešten u Wikipediu. Ali takvi tekstovi nisu originalan doprinos a i redovno su zastereli pošto je svaka nauka u istom periodu prešla ogroman put. Da ironija bude potpuna, među njima su vrlo česti članci preuzeti iz starih izdanja Britannice sa kojom se Wikipedia često (i potpuno neopravdano) poredi.

I.Jelić razume dobre namere autora Citizendiuma, ali sumnja u uspeh jer je Wikipedia navodno pokazala odlične rezultate. Završetak članka je krajnje naivan: "Wikipedia je na najbolji način pokazala da slobodno uređivanje daje dobre rezultate, a referentnost njenih članaka dokazuje upotreba u pravnim i obrazovnim institucijama, na primer (kojim to?). S druge strane često se dešava da i sami akademski krugovi teško usaglašavaju stavove, a "običan narod" puno lakše prihvata sopstvene greške i tuđe mišljenje."

[Nergal]

Elem, to što često postoje neslaganja i diskusije među stručnjacima je posledica složenosti i ograničanja naučnog znanja ali istovremeno i najbolje sredstvo razvoja nauke. Fama o "naučnoj sujeti" je još jedna naivna popularna predstava. Međutim, u diskusijama koje recimo vode doktori nauka, vrhunski lekari ili inžinjeri nestručna javnost ne može biti nikakav sudija. Svako ima pravo na svoje mišljenje, naravno, ali kada je stručnost u pitanju nije svačije mišljenje podjednako vredno.

Problem je upravo u tome što je Wikipedia postavljena na pogrešnim temeljima. Svako, i stručan i nestručan, i dobronameran i zlonameran, može da dopiše članak, a niko kompetentan ga neće korigovati. Takav sistem je obezbedio da Wikipedia brzo naraste do ogromnih razmera ali ju je istovremeno učinio centrom za sistematsko dezinformisanje. Koliko sam ja uspeo da vidim, a sada krećem izvan kruga svoje struke, Wikipedia daje relativno pouzdane podatke jedino iz oblasti IT tehnologije (pošto među autorima tekstova ima mnogo kompjuterskih entuzijasta) i populatne kulture (gde je preciznost i tačnost već klimava kategorija). Samo, iz ovih kategorija će se informacije još brže i lakše dobiti prostim kucanjem termina u Googlu.

Znam da sam napisao poveći tekst u odnosu na prosek na ovom forumu, ali nije moglo drugačije. Ne bih voleo da se ovo protumači kao lični napad na autora teksta, jer to zaista nije slučaj, ovo sam sve napisao u najboljoj nameri. Autor teksta ne sumnja u dobre namere kreatora Citizendiuma, pa ni ja ne sumnjam u njegove, ali ga ovim putem uveravam da tragično greši. Ako Citizendium zaista uspe, tek tada ćemo dobiti zaista upotrebljivu i korisnu, a pri tom besplatnu, on-line enciklopediju. A možda se jednog dana bude smatralo da je značaj Wikipedie bio upravo u tome što je iz nje nastao Citizendium.

p.s.
Pre nego što neko postavi pametno pitanje: "Ako si već našao greške u tekstovima, što ih nisi popravio, a?", da odmah odgovorim: ima ih u tolikom broju da to prevazilazi snagu i vreme i bilo kog pojedinca. Tako nešto bi morala da obavi velika i stručna ekipa, koja bi morala tome da posveti puno vreme - tj. i da bude plaćena za tako nešto. I tu dolazimo do kraja mitu o slobodnom, nekomercijalnom projektu.

[Magneto]

Hm, ne bih baš rekao da je najpravilnije konstatovati da je Wikipedia izgrađena na pogrešnim temeljima, više su to temelji koji su onakvi kakvi su morali biti, iz više nego očiglednih razloga. Jer kako si i sam kroz ove poruke načelno izneo, Wiki projekat je lišen svake komercijalizacije, donekle i institualizacije, te se sastavljanjem tekstova bave mahom entuzijsati, da ne kažem "utopisti".

Ono što je ključ (ne)uspeha u celoj priči jeste slabo, ili gotovo nikako, kontrolisano omasovljavanje ideje. Kao što sam već rekao u jednoj sličnoj temi, u startu se može odbaciti maliciozni i sasvim zanemarljiv procenat frikova koji svesno "doprinose" lažnim ili namerno izopačenim informacijama. E sad, neki opančar ili ugostitelj sa Internet pristupom može da se npr. posveti pripremanju nekog istorijskog članka, sa neviđenim elanom i krajnom DOBROM namerom (i uz ograničenu/ne baš zgodnu literaturu, loše poznavanje materije), ali nažalost opšte je poznato da će sama vrednost toga što je urađeno biti izuzetno diskutabilna, i često prilično niska. Što će reći - da, Wikipedia ima dosta manjkavosti, ali su te manjkavosti samim odvijanjem povesti Wiki priče bile jedne potpuno logične, bezbeli i neminovne posledice.

[bladerunner]

S obzirom da nisam istoričar i da se ne bavim društvenim naukama, ne mogu da se upuštam u raspravu sa tobom o kvalitetu članaka iz ovih oblasti (kao ni iz mnogih drugih). Ispravljanje brljotina na wikipediji jeste veliki posao, prevelik za pojedinca, ali ovakav kvalitet članaka na wikipediji je, pored velikog broja priučenih entuzijasta, posledica i nezainteresovanosti stručnjaka iz oblasti van okvira IT-a da objavljuju članke na wikipediji...
Wikipedia je onakva kakvu ju je napravila on-line zajednica. Ukoliko su članci iz neke oblasti loši, to samo znači da u zajednici koja formira wikipediu nema dovoljno dobrih stručnjaka iz te oblasti.

[dragomix]

Naravno sve je to tacno ali da bi narod razumeo neki tekst on mora da bude napisan na ''narodnom'' jeziku!!!! Pa sve manje ljudi cita "Politiku", a sve vise "Press" i "Kurir", zar to ne govori nesto veoma bitno? Avaj, veliki znacaj Wikipedia-e lezi bas u tome, obicni ljudi su pisali obicni ce ljudi i citati jer je njima to razumljivo 100%, ma koliko bilo netacno!!!!! Wikipedia je dosla u stadijum kada(kako je vec konstatovano) niju u stanju dda se izbori sa sopstvenim greskama, prema tome potrebno nam je novo, naukom potkrepljeno elektonsko stivo, koje ce prateci trend Wikipedia-e, javnosti ponuditi tekstove razumne siroj populaciji, a opet sa doslednim prikazom cinjenicnog stanja. Ako se, na primer, uzmu u obzir neke politce teme ili pak teme vezane za religiju, tu moze doci do varijacija u interpretaciji, a i skrnavljenja clanaka od strane vandalno nastrojenih korisnika, sto donekle ogranicava open source prirodu projekta! Sve u svemu bilo bi dobro da Wikipedia bude kamen temeljac za neki novi projekat koji ce doprineti sadrzini SLOBODNOG znanja na Mrezi...

[VojaM]

Jeste, ali tu se mora postaviti neka granica.

Ako se ta granica pređe, recimo, na televiziji, dobija se TV Pink, ekvivalentna stvar je u novinama i tako dalje.

Neki nivo mora se zadržati (a većina "običnog" sveta sasvim lako bi razumela veći deo toga, samo da ih ne mrzi). Ne može se sve svesti na prepričanu, prežvakanu i uprošćenu verziju, kao što je filmovana lektira, "Šekspir u pričama" i "Ilustrovana Biblija za mlade".

[wladimir98se]

jedina prednost vikipedije nad ostalim enciklopedijama je u tome sto je OGROMNA. a svoju velicinu duguje mogucnosti da svako dodaje i upisuje u nju ono sto zeli. ovakav koncept doprinosi kvantitetu ali ne i kvalitetu. u tom smislu, vikipedija nema buducnost. postajace sve veca i veca, time i popularnija a i zanimljivija zlonamernim korisnicima pa ce clanci u njoj biti sve manje pouzdani. resenje je u kontroli svih clanaka od strane strucnjaka ali je onda bolje da ti strucnjaci i pisu clanke a ne da ispravljaju postojece kao sto profesori ispravljaju radove svojih studenata. dakle, resenje je nova online enciklopedija za koju ce moci da pisu samo ljudi koji imaju odredjeni sertifikat npr. clanak o istoriji moze da dopise samo diplomirani istoricar, o hemiji samo diplomirani hemicar itd.

[bladerunner]

Čuj, nova enciklopedija... Ok, nemam ništa protiv, više izvora informacija olakšava proveru pouzdanosti, osim toga, ko je ikad sve šta mu treba našao na jednom mestu... Međutim, lično mi se ne sviđa što sada tamo neki glavonja koji je pravio Wikipediu pere ruke od toga i pravi neku novu enciklopediju gde će kao članke da pišu stručnjaci...

Trebaju stručnjaci da pišu, ali mogli su da ih pišu i za Wikipediu... Šta im Citizendium nudi? Slavu? Pare? Da wikipedia ima dobru reputaciju imali bi slavu, a mogli bi i pare da dobiju... E sad, umesto da taj glavonja pozove sve te vajne stručnjake koje namerava da navabi na citizendium (i to pre svega navodeći im primer njegovog prvenca kao naučnog antihrista) pozove da kritikuju Wikipediu i da organizuje kampanju za vraćanje kvaliteta sajtu koji se inače smatra dobrom idejom, on se jednostavno naljutio i otišao da pravi drugi sajt, a pri tom ne daje nikakvu realnu garanciju da će citizendium biti bolji...

Prilično sam skeptičan prema ovakvim pričama, sumnjam da su motivi njegovog odlaska toliko altruistički, a citizendium tek treba da stekne reputaciju... Mislim da Wikipedia može da se reformira i da bi to bio mnogo bolji način rešavanja problema...

[Ghost]

Пази википедија је добра када ти треба рецимо информације о флмовима, играма, аниме, цртани, игре, музици, ИТ свет ту у већини случајева (за разлику од политичких и историских чланака) тешко може нешто забрљати.Мада и чланци о авиони, тенковима и остало нису лоши.Рецимо има основен податке типа, висина лета, типови наоружања, мала шема авиона.

Википедија у суштини није лоша него је неуредна.

[NjegovaWisost]

Ja sam pisao dosta geografskih članaka na ovoj našoj, goristeći razno raznu literaturu. Nažalost, bilo je i dosta netačnih informacija (tipa broj stanovnika po opštinama u CG, i prema poslednjem pospisu) i uporno sam vraćao na pravu brojku, ali je neko (politički obojen) vraćao cifru na netačan broj. NA kraju sam odustao...

[Marko Belsak]

Sto se tice istorije mislim da se ne treba previse oslanjati ni na jedan izvor koji postoji. Ne bi dzabe skoro svi narodi sveta imali izreku koja u osnovi kaze - Istoriju pisu pobednici.

Sta je, i koliko tacno od onoga sto pisu istorijske knjige i udzbenici? Kako cete ispraviti netacne podatke u tim knjigama? Nikako. A eto, i njih ljudi koriste. Wikipediju jos i mozete ispraviti.

Ne kazem da istorijske podatke u Wikipediji ne treba kontrolisati. Ali ko nam garantuje da su podaci iz Wikipedije manje tacni od nekih koje sadrzi stara, izbledela knjizurina od kilo i po, koja cami u nekoj biblioteci. Nju ce dohvatiti samo neki student istorije ili neki slican strucnjak ako radi neko istrazivanje. I opet, ta knjiga je tu mozda zato sto je stara, ili vredna, ili mozda niko drugi ne zeli da je drzi. Ne mora da znaci da je ona tu zato sto je tacna i pouzdana. Stvar nije bolja ni sa udzbenicima koji se masovno stampaju. I oni se razlikuju od drzave do drzave, a cesto i u zavisnosti od razdoblja u kome su napisani.

Na kraju, ko treba da kontrolise te istorijske podatke? Strucnjaci i profesionalci? Pa znamo da oni mogu da se svadjaju i ne slazu kao i svi ostali. Sa vecim znanjem obicno dolazi i veca sujeta. Pogotovu u oblasti gde za tacnost informacija najcesce ne mozete biti skroz sigurni. Istorijski podaci se obicno ne dobijaju iz prve ili druge ruke. A ni ne mogu licno da se provere. Samim tim, neki strucnjak ce pomisliti - niko ne moze da mi 100% dokaze da nisam u pravu. A tako raste sujeta.

Ne dovodim u sumnju strucnost autora ove teme, kao ni njegovih kolega. Ali ako se oni slazu oko nekih podatake izmedju sebe, to ne znaci da ce se sa tim obavezno sloziti i neki drugi strucnjaci u toj oblasti. Cak i ako jednoj strani izgleda kristalno jasno da su oni u pravu.

Zato hajde da napore za ispravljanje Wikipedije ulozimo u neku konkretniju oblast. Neku znacajniju oblast, neka mi oproste istoricari.

[Nergal]

@Marko
Naveo si jedan broj popularnih stavova o istorijskoj nauci i istoričarima. Kao i velika većina popularnih predstava, oni su uglavnom vrlo daleko od istine (bez uvrede). "Istoriju pišu pobednici" je jedna starinska izreka koja se u suštini odnosi na uticaj zvanične propagande na način koji se prošlost predstavlja populaciji i nije ni u kakvoj vezi sa naučnom istoriografijom. Kao i svaka nauka, istorija ima svoju metodologiju koja je posle ovolikog razvojnog puta vrlo složena i, naravno, još uvek se razvija, ali diskusija o tome prevazilazi tematiku kompjuterskog foruma.Mislim da će biti dovoljno da kažem da su takve predstave tačne u onoj meri u kojoj najšira populacija ima tačne predstave o, recimo, fizici, matematici ili informatičkim tehnologijama, tj. nisu uopšte.

Ponavljam, to što se stručnjaci često ne slažu nije znak problematičnosti jedne nauke već upravo njene dinamike i normalnog razvoja. Naravno, društvene nauke su u tom smislu fluidnije i manje egzaktne od (nekih) prirodnih nauka, ali daleko od toga da nemaju svoju metodologiju i samim tim, fond pouzdano i trajno utvrđenih činjenica.

Međutim, kada sam napisao gornju kritiku Wikipedie nisam ni mislio na suptilnije stvari poput dubljih analiza, tumačenja procesa, uzroka, složenih društvenih pojava itd. Članci u Wikipedii su još daleko od toga. Ne, ja sam mislio na najobičnije, najbanalnije FAKTOGRAFSKE greške: pogrešni datumi, imena, pobrkane ličnosti, propušteni važni podaci. To je upravo ona vrsta grešaka koje ne bi smelo da bude uopšte. I nisam mislio samo na tekstove koje se tiču istorijskih nauka, pošto sam pomenuo kolege sociologe, psihologe i filologe, koji takođe imaju puno razloga da budu nezadovoljni. NjegovaWisost je pomenuo propuste iz geografskih članaka - Wikipedia je prepuna pogrešnih geografskih opisa, netačnih cifara stanovništa, površine, razdaljine itd.

Marko Belsak kaže:

Zato hajde da napore za ispravljanje Wikipedije ulozimo u neku konkretniju oblast. Neku znacajniju oblast, neka mi oproste istoricari.

Nema šta da se oprašta, to je tvoje mišljenje. Neke druge nauke (možda i većina, možda sve, ne znam) su objektivno značajnije od istorije. Ali, na osnovu svega rečenog, mogu samo da strepim kakav je generalno kvalitet ostalih tekstova, uključujući i one koji se odnose na prirodne nauke. Da li su pojmovi iz fizike, hemije, biologije, IT nauka obrađeni korektno?Uostalom, na ovom forumu ima dosta ljudi koji studiraju (ili su studirali) tehničke i srodne nauke. Neka i oni kažu svoje mišljenje.

[rogehpelb]

Sveukupno slazem se sa tobom. Stvarno se cini da je clanak pristastan posebno sto je Jelic izneo da je zacetnik Citizendiuma drzao Bomis.org. Lici na namerno blacenje koje nema prevelike veze sa samom temom. Ali ne slazem se sa svim iznetim.

Nergal kaže:

"Konkretna istraživanja su pokazala su pokazala da Wikipedia poseduje veoma visok nivo tačnosti, samo zanemarljivo manji u odnosu na velike komercijalne i neslobodne projekte tog istog tipa." Kakva istraživanja? Ko je vršio ta istraživanja? Takva stvar se ne bi ni mogla istražiti drugačije, sem da stručnjaci iz svih oblasti pregledaju celokupan tekst Wikipedie i procene situaciju

http://www.nature.com/news/2005/0512...l/438900a.html
Nije tesko naci na internetu. Cak stavise to je bio prvi rezultat pretrage (Britannica vs wikipedia). Nature je koliko-toliko kompetentan casopis nadam se da ces se sloziti. Takodje verujem da su ispitivali samo favored stranice koje generalno imaju manje gresaka i vise referenci od ostalih. Uporedjivanje svih clanaka ne bi bilo moguce jer postoje neki clanci kojih ima u wikipediji a nema u britanici i obrnuto (evo uzmi britanicu i trazi Dragonball Z, sumnjam da ces naci).

Nergal kaže:

Fama o "naučnoj sujeti" je još jedna naivna popularna predstava.

Mislim da ne bih rekao da je to naivna predstava. Svi naucnici su ipak ljudi. A stara izreka kaze covek je coveku najveci neprijatelj. Licno znam vishe primera iz nauke (Kosi, Njutn i Lajbnic) da su se naucnici sporili veoma zestoko i da je njihov spor imao negativni uticaj za nauku. To ne znaci da se na Citizendiumu odmah doci do sporova i da ce oni imati negativan uticaj na sam sadrzaj.

[paterfamilias]

Wikipedia nije savršena,ima grešaka ali njena masovnost i obimnost pruža obilje informacija.
Free on line enciklopedija pod nadzorom "stručnjaka" je pokušaj da se stvori kontrolisano okruženje gde će se cenzurisati različito mišljenje,isto onako kao što je zvanična istorija kao naučnu istinu nametala često jedno viđenje događaja a kasnije nešto sasvim drugo ponekad i sasvim suprotno.Tipičan primer za to je ww2 u našoj zemlji,gde su istoričari 50 godina pričali jedno a sada sasvim nešto drugo,zavisno ko je na vlasti.

[Bryan Fury]

Slažem se da nije savršena, ali takođe mislim da ima puno korisnih informacija. S obzirom da se njeno korišćenje ne naplaćuje i da se njeno uređivanje ne plaća, mislim da je kvalitet zadovoljavajući, odnosno očekivan.

[Covenant]

Kao prvo pozdrav za kolegu,tj. Nergala

Ne bi se bas slozio da je Wiki toliko nepouzdan-sve zavisi od clanka(a i to je lepo naglaseno napomenama )
Po nekom mom iskustvu dobar deo tekstova je prilicno solidan(da ne kazem odlican)
Medjutim,zaboravljate da je Wiki opsti(ili povrsni izvor)informacija za mase,i da je je daleko od toga da bude "best of" ako neko zeli da se posveti ozbiljnom istrazivanju
Vidim,pominjete i Britaniku,koja istina jeste(neuporedivo)bolja,ali i u njoj ima npr dosta zastarelih podataka i kojecega
Npr za SR Jugoslaviju(tada)u Britanici 2004 pise da ima cini mi se oko 15000 korisnika interneta-kako da ne

[Francesko]

Pa evo ljudi pogledajte to sa malo drugacije ose gledista, npr. sada lupam Wikpedia je nastala recimo pre 10 godina, i tada posto je bilo neuporedivo manje korisnika interneta, i "internetski" obrazovanih ljudi, ljudi su manje pisalji, tj punili njihov server informacijama. Tada su oni verovatno imali strucan tim recimo (dip. ; mg. ; dr. nauka) istoricara biologa hemicara geograficara filmofila matematicara sociologa itd itd. npr. 20 ljudi sa veoma dobrim latama koji su sredjivali te podatke koji su unosili obicni "useri". I tada je Wikpedia dobila reputaciju veoma pouzdanog informativnog media, sa recimo lupam 95% tacnosti. Eh ali vremenom su se korisnici interneta povecavali, pa tako i podatci koji su se unosili. Tako je vremenom Wikpedia sve vise i vise i vise skartirala, sa verovatno manjkom strucnog osoblja, koje nije moglo da proverava podatke. Evo to je dovelo do ove situacije sada, podatci koji se ubacuju niko ne zna koliki je procenat tacnosti, tj prosim geek recnikom moze se nazvati "Junk".
Eh sada to moze i da obrne majci. Npr. da boss-ovi Wikpedije odrze neki sastanak i da povrate stare strucnjake( tj. ne stare ljude vec nove ali na istim mestima gde ima manjka), i uz to da povecaju broj strucnjaka, sa pocetnih 20, sada da imaju 2 ili 3 puta vise tj. 40-60. Mada opet veoma je diskutabilno koliko je to da kazemo "isplativo"- tj. da li ima svezeg kapitala.
Sada jedan cist primer tokova istorije, i kao sto je neki znalac pre mene rekao da "Istoriuju pisu pobednici", tj. primer cetnika i partizana, kako ce neki npr. lik iz Saudijske Arabije znati ko je tu bio dobar ko los ko srednji - da kazem.
Tako da zivi bili pa videli sta ce se u buducnosti desiti, do tada

[NjegovaWisost]

Pa uporedite iste članke iz istorije Balkana recimo sa Hrvatske i Srpske wikipedije... Baš sam jutros gledao....

[Sale013]

Istoriju pisu pobednici.. Ko moze danas da tvrdi da je sve istinito sto nas uce? Svako oblikuje istoriju kako njemu odgovara! Otuda i neslaganje medju ljudima, svako slepo veruje u svoju istoriju i svoje predake

[Iris]

Nije samo to u pitanju. Istorija je nauka koja dosta polaže na pisana dokumenta i iskaze, te zbog toga i određene vrste konzervativizma zbog koje stvara otpor ka multidisciplinarnom pristupu, često proizilazi da samu sebe tumači i prikazuje na pogrešan način. Naravno, to ni u kom slučaju nije pravilo!

Eto, mi za istorijat hrišćanstva i dobrog dela istorije Bliskog istoka citiramo Stari i Novi zavet, čija tačnost nijednom drugom naučnom disciplinom nije precizno potvrđena. Postoji npr. Biblijska arheologija koja je samu sebe više puta demantovala. Dakle, samo na osnovu jednog jedinog pisanog dela mi gradimo mišljenje i stvaramo odluke koje već hiljadama godina kroje i danas aktuelnu političku i religijsku sliku sveta.

Možda je u tome vrednost Wikipedije, da dovede u pitanje zvanične stavove i ponudi drugačije, neortodoksno viđenje istorije gledano očima 'open-minded' istraživača...