Dragon Age: The Veilguard

[Cracked But Whole]

Ja to praktikujem i za Ubi igre, jer suštinski - da li ću ih zaista odigrati još jednom ponovo? A pošto imaju Denuvo ne postoje druge opcije.
Tako odigrah SW Outlaws i iskreno me prijatno iznenadila igra. Ali neki replay možda tek za 3-4 godine, kad bude skroz ispeglana, i sa DLC-jevima

[player1]

Neutrino kaže:

EA Play Pro je isto dobra opcija jer se za nekih 16EUR, što je pet puta manje od retail cene, dobija pristup "ganc" novoj igri na mesec dana što mislim da je sasvim dovoljno za bar nekoliko prelaza.

Pa kasnije kad cena padne na "bud zašto", može lako da se trajno doda kolekciji.

Iskreno, mesec dana je knap ako nemas mnogo slobodnog vremena. Mada i za oko 36 evra je dobar dil, ako ti ne treba igra za stalno u kolekciji.

Ono sto se zna da da DA:V nece imati nikakvih DLC-ova, tako da rezonovati ovako i ima smisla.

[Neutrino]

player1 kaže:

Iskreno, mesec dana je knap ako nemas mnogo slobodnog vremena.

Ih bre pa kada ja kome radni dan traje po petnaest sati mogu da nađem vremena može i normalnija pipla

"Well, like you always say... If something's important, you make the time."

-- Montgomery Scott, Chief Engineer, USS Enterprise NCC-1701 "no bloody A, B, C or D" 🖖

[player1]

Prvi utisci posle par sati igranja.

Najvise mi smeta sto je borba previse akciona. Sem par aktivnih skillova u slotovima, koji mogu da se aktiviraju kroz hotkey ili pauzu, vecina ostalih sposobnosti se aktivira kombinacijama dugmica sa misa i tastature: i to ne samo brizi/spor napad, dodge/parry, nego jos gomile drugih poteza sto se otkljucava.

Trenuto ne mogu ni da zapamtim sve kombinacije koje su mi dostupne u prvih par nivoa, i nemam pojma kako cu posle.

Ovo ne da je daleko od DA:O CRPG korena, nego bas udaljeno, cak i ako se poredi samo sa DA2 i Inkvizicijom.

Videcemo sta dalje. Bar su u uvodu, dijalozi su bili ok.

[Exia]

Koliko je ova igra cudno dizajnirana from top too bottom yish...Igra vas gura da istrazujete zone, sto je veoma bitno jer ce gotovo sav gear doci iz raznih chest-ova i bosova (posto nema craftinga) i neke zone izgledaju very nice, problem nastaje kad skapirate koliko sav gameplay u tim zonama postaje ubitacno repetativan...

shoot venatori crvene kristalale

obori drvo da predjes preko provalije (ili vode),

shoot nekakav darkspawn nest (dizajn darkspawna-a u ovoj igri je kriminalno smesan),

koristi balistu da napravis prolaz

trcakraj po mapi da nadjes kristale/wispove koji ce otvoriti zakljucane prolaze i zone (zagonetke u ovoj igri su ocigledno pravljene za autisticne ljude)

hence and repeat...na pocetku deluje zanimljivo (prvih pet puta u mom slucaju) ali pose sto i pet-og postaje mnogo mnogo zamorno (i inkvizicija je imala dosta bloat-a ali su bar one astral zagonetke i shardovi bili zanimljivi) i gotovo svaka mapa ima identican loop

Combat je zanimljiv do nekog dela mada i on postaje malo repetativan i to najvise zbog sponge galore koja vam ova igra servira (naravno u vidu protivnika) Boss fajtovi su isto meh jer posle prvih par sve krece jovo nanovo, kad pobedite prvog zmaja vecina ostalih su identicni u stilu i nacinu borbe (samo imaju drugacije tipove damage-a) mislim da svaki boss kojeg sam pobedio do sada ima isti sistem tj napada u tri stage (tako da ako se malo obrati vise paznje, borba u ovoj igri postaje trivijalna)

Prica je...stigao sam do 10 chapter-a (od 12 ili 13?) i ovo je tragikomedija od retkonovanja, nikakve odluke koje je igrac doneo ranije (za sada) nemaju tezinu, i to od (dao do inkvizicije), prethodnih igara a koji se pojavljuju ovde...izgleda da sem par njih (na koje sam ja bar naleteo) odluke iz prethodnih igara nisu imale uticaja. Vrlo vrlo sramotno i uvredljivo za og fanove (ja sam jedan od njih)

Kao sto rekoh stigao sam do chaptera broj 10 i iskreno sve mi ovo mirise na nekakvu (traljavu) verziju finala iz ME2, tj vecina mog gameplaya se svodi na questove za kompanjone koji za uzvrat dobijaju mega giga gear kao i boostovanja odnosa (zvezdica) sa frakcijama koje su prisutne u igre sto podseca na upgradeovanje normandije i cele ekipe iz ME2.

Uglavnom za mene je ova igra do sada bila pravi roller coaster emocija, gotovo na svaki ohh nice momenta ubrzo usledi roll eyes i wtf...

[player1]

Ne znam za ostale, ali sto vise igram, meni su instancirane deonice bas osvezenje, od onog prevelikog nepotrebnog open worlda iz Inkvizicije.

Znam da je sad postao meme fraza "return to form", ali meni licno ta fraza odgovara za ovaj deo gejmpleja. Tj. blize mi je klasicnim Bioware naslovima.

Naravno, ono sto sam rekao ranije i dalje stoji. Igra je sada akcioni RPG sa taktickim elementima, a ne klasican RPG. Plus ima i cisto arkadne elmente, kao razbijanje vaza sa napicima.

[Neutrino]

player1 kaže:

Ne znam za ostale, ali sto vise igram, meni su instancirane deonice bas osvezenje, od onog prevelikog nepotrebnog open worlda iz Inkvizicije.

Jedino što je mene tu nerviralo je kad recimo kreneš da radiš misije kompanjona sve što nije direktno vezano za putanju misije se veštački zatvara.

Zbog toga mi se recimo često dešavalo da krenem da radim neku zagonetku na mapi, recimo neku kulu za boss fight ili sl., i po pola sata razmišljam kako da otvorim neku drvenu kapiju koja otvara pristup nekom delu mape.

A onda se ispostavi da kapija ne može da se otvori dok si u kompanjonskoj instanci tj. automatski se otvara kada izađeš iz instance

[Exia]

Well its finally over...ukratko igra je pure fail i to u svakom aspektu, kao rpg, kao dragon age pa cak i kao akciona avantura. Ton, karakteri, pisanje sve ono sto sto je nekad bio sastavni deo i DA i BW as hole, ovde su odradjeni bolno lose.

Prica vas od pocetka vuce za nos, 99% odluka iz prethodnih igara nemaju nikakvu tezinu (da to ukljucuje i cele tri koje se mogu importovati na startu) a umesto compelling/komplikovanog Solasa igra vam servira dvoje antagonista koji kao da su ispali iz nekog generic stripa. Kompanjoni su na kraju (bar meni) meh X2, neki su imali solidan development (Harding i Neve) ostali su ili blank (Darvin) uwu (Bellara) trash (like Taash) ili su samo tu (Emmric i Lucanis). Rook je zapravo terapista okruzen kompanionima iz kojih izbijaju frustracije i mentalni problemi pisaca ( dovoljno je videti izgled i ponasanje tih istih pisaca in rl da bi se zakljucilo)

Spoiler za Cringe:

Dakle cela igra vas kao sto rekoh vuce za nos, Varric strada u onom prologu a Solas trickuje vas um tako da vidite iluziju iako vas ta ista "iluzija" savetuje kroz celu igru. Nemam pojma zasto su ubili veoma popularnog lika u celom serijalu (dal zbog shock valuea, subvertovanja ili spite-a) who knows but its there

Tragikomicni blight se prosirio na jug, Ferelden se raspada, Denerim je pao a samo Redcliff jos stoji (naravno nigde ni reci o tome ko je kralj/kraljica ili bilo kakve druge odluke vezane za Origins.

Kirkwall je (ponovo) razoren ali ovog puta toliko da je trenutni vicount? Avelin Vallen (i ako je po samom BW kanonu Varric postao vicount a Hawke njegov zamenik) evakuisala prezivele i sa njima otisla u Stakhaven kod Sebastian-a. Naravno opet nikakve odluke iz DA2 nemaju tezinu.

Orlais je takodje prosao jako lose i samo se Halamsiral drzi sto je opet pokazatelj da bilo bilo kakve odluke iz Inkvizicije (odluke oko wardena, ko vlada kraljevstvom, ko je divine i koji je status inkvizicije, nemaju nikakve posledice)

Morrigan je u igri (ni dan ostarila nije iako je proslo dve decenije od desavanja iz Origins-a ) naravno again ceo njen ark je kao nekakav difolt world state dakle ona je ta koja je iskoristila onaj Well iz Inkvizicije a o detetu koje je imala sa Wardenom nema ni traga ni glasa i ako su oni bili jako kljucni i za Origins i potencijalno za Inkviziciju.

Dorian je takodje prisutan (jedan od mojih favorite likova iz Inkvizicije) i za divno cudo njegov ending iz Tresspaser-a su ispostovali, On se doduse takodje pojavljue u samo par scena ali njegov ending ima impact posto na kraju ima opciju da postane novi lideri Tevinter-a.

Inkvizitor je navodno bitan za sam kraj igre ali u praksi to ima (nekakvu) tezinu samo ako je u pitanju elfica koja je imala romansu sa Dread Wolf-om jer daje jos jednu opciju kako da Rook "pobedi" Solasa.

Stizemo do endinga sada...naime zaista je delovalo (kao sto sam pisao ranije na ovoj temi) da igra builduje sve ka finalu iz ME2, max odnos sa companionima, njihov max gear, max odnos sa frakcijama (umesto normandy upgrades iz ME2) i sve to deluje tako...do samog finala kad vam igra (po ko zna koji put) subvertuje ocekivanja.

Naime i ako ste odradili sve max tj companioni imaju max gear/influenz/skillz (aka "heroes of the veilguard) neko ce ipak stradati sto potpuno ubija poentu i trud (za razliku od ME2). Dakle ili Harding ili Darvin ce junacki stradati bez obzira na sve pretodne odluke koje je igrac doneo tacnije "iluzije" odluka jer je ova igra jedna teska iluzija na dragon age-a i rpg-a.

Samo finale je...something, pocinje vrlo kul i napeto ali (kao i cela igra) postaje vrlo brzo dosadno i razvuceno. E sada najveci kresendo jeste sto od tipa cetiri kraja (koje sam ja iskusio posto igra sejvuje zadnji sejv pred samo finale, pa se mogu lako videti) svi se svode na isto, Solas-a morate binde-ovati za Veil kako bi se svet vratio u kakvu takvu normalu. Dakle milom,silom,trikom ili Inkvizitorkom koja je elf i bila je u romansi.

Kraj je u principu isti samo sa malo drugacijim varijacijama, nekih velikih odluka i posledica nema (za razliku od prethodnih DA igara) i sve je nekako anticlimactic (nema onih epskih borbi kao u finalu Origins-DA2-DAI)

Igra je u story smislu totalni letdown, jedino sto mogu da kazem da mi se svidelo jeste romansa tj moja romansa sa Neve was very nice (Oh trouble ).

Gameplay brzo dosadi, combat takodje jer dzaba flashy skillova i animacija kad se ceo loop svodi na ciscenje jednih te istih zona, jednih te istih protivnika. Tezina igre se svodi na to koliko su protivnici spoonge i koliki im je hp/armor bar, igra vas donekle hendikepuje time sto nemate veci izbor healova (sami) sem potion-a (i nekih skillova) ali posto su companioni besmrtni a gotovo svaki ima nekakav heal skill....igra brzo postaje trivijalna sto se tice tezine.

Takticki ova igra je ubedljivo najgora u serijalu, tj taktike gotovo da i nema posto je igra vrlo limitirana (DAO i DA2 su daleeeko bili bolji sa statovima i skill tree-ejevima) posto onaj takticki tab-bar pruza vrlo malo skilova i opcija za kombinovanje, a vasi companioni su tek limitirani na combo od cela dva skill-a...tako da sve postaje rudamentalno i repetativno.

Igra prilicno unistava ceo DA serijal (worst bw ever), Andromeda je bila bolja igra i nije negativno uticala na prethodne ME naslove...dok Veilguard prilicno ruinira sve od Dao do Dai (ovo je prva Bioware igra koju nemam zelju da obrnem bar jos jednom.

Kad se sve sabere (i uzmu u obzir) sto brojevi sto glasine vezane za ovu igru (a dolaze od izvora koji su ranije znali da budu tacni) mislim da je DA definitivno dead (iako kraj igre tizuje nesto) a i da "Bioware" nece jos dugo i da je pitanje vremena kada ce EA izvesti cuveni "Papa EA" momenat ...realno je odavno proslo vreme za tako nesto.

Izvinjavam se svima zbog ovi mojih wall tekst postova...to je kad vam je nesto jako drago (Dragon Age ali i ostale Bioware igre su bile uz mene kad sam prolazio kroz veoma dark period) na kraju postalo zrtva (jos jedna) "current/modern day 2020s bu@#@#ere". A mozda sam prosto suvise nerdy (sto rekla moja lepse jaca polovina ) for my own good.

[Neutrino]

Nakon još jednog, kompletnijeg, prelaza od tačno šezdeset sati mogu samo da kažem da ova igra uz sve svoje nedostatke ne zaslužuje tolike negativne kritike.

Što se priče tiče meni...

Spoiler za :

...odstupanje od svega što se desilo u Inkviziciji ima perfektnog smisla jer je završetak Trespasser-a bio neka vrsta soft reseta za sledeću igru.

Čak i Varric-ov "epilog" deluje kao potpuno prikladan način da se u penziju pošalje lik koji se nekim čudom provlači kroz DA igre od samog početka.

Vezano za nove kompanjone, tačno je da ima par koji su dosta anemični, ali za Emmrich-a i Lucanis-a recimo ne mogu nikako da se složim da su "samo tu".

Spoiler za :

Emmrich-ov side story oko dostizanja lichdoma je meni bio veoma zanimljiva evolucija karaktera, da ne pričam o težini odluke koju Rook mora da donese na kraju njegove priče.

Lucanis je isto dosta zanimljiv lik, posebno ako tokom njegove priče Rook iritira Spite u njemu

U stvari, banter između Emmrich-a i Hardingove o botanici i cveću je skoro na nivou bantera iz Inkvizicije

Što se mojih epiloga tiče...

Spoiler za :

...u oba slučaja sam dobio isti, gde Solas svojom voljom donosi odluku da se veže za Veil.

Po meni ovo je jedini epilog koji ima smisla, uzimajući u obzir Solas-ovu prirodu iz prethodne igre i dodatne detalje o njegovoj istoriji kroz ekspoziciju u Veilguard-u.

I na kraju moram da pomenem neverovatne produkcione vrednosti igre, koje su posebno vidljive u drugoj polovini. Količina detalja i ljubavi koji su uloženi u dizajn mapa su neverovatni posebno...

Spoiler za :

Treviso (prelep grad), Hossberg Wetlands (fenomenalan Gray Warden set) itd.

Da je igra ostala bar još godinu dana u rukama nekoga ko bi prekrojio dijaloge, malo redizajnirao borbu da ne bude baš toliko "mawashi geri", ovo bi bila igra u rangu Inkvizicije.

No i ovako igra od mene na kraju ipak dobija definitivan

[jaomile]

Neutrino kaže:

Da je igra ostala bar još godinu dana u rukama nekoga ko bi prekrojio dijaloge, malo redizajnirao borbu da ne bude baš toliko "mawashi geri", ovo bi bila igra u rangu Inkvizicije.

No i ovako igra od mene na kraju ipak dobija definitivan

Kada bi izmjenio 90% igre (combat i dijalog) onda bi igra bila bolja?

Starfield bi isto bio odlicna igra kada bi neko par godina peglao dijaloge i redizanirao quest-ove.

[Neutrino]

jaomile kaže:

Kada bi izmjenio 90% igre (combat i dijalog) onda bi igra bila bolja?

Većina dijaloga je zapravo sadržajno sasvim na mestu ali je problem u načinu na koji su prezentovani (intonacija itd.)

Mislim da najviše dijaloga "odskače" kod Bellare koja u svaku rečenicu mora da ubaci bar jedno "bro", "cool", "right" itd.

Sa druge strane je dosta kvalitetnog, na trenutke jako mračnog pa i epskog dijaloga.

Par sporednih misija, posebno one koje su na bilo koji način vezane sa Blood mages frakcijom, je recimo toliko mračno da bi ih se i Diablo postideo

Kad smo već kod epskih momenata (NE OTVARAJ, GOLEMI SPOILERI ZA VEILGUARD ENDGAME)....

Spoiler za POSLEDNJE UPOZORENJE:

...za mene je "suicide mission" u Veilguardu daleko bolje izveden od verzije u ME2 (znam, znam, bring out the torches and pitchforks )

Ovo je veoma slično mom izboru, stim što sam ja poslao Davrin-a (glas mu pozajmljuje Ike Amadi, Javik iz ME3) i Assan-a, a u ovom video jer žrtvovana Harding.

Dragon Age Veilguard - Suicide mission

Što se borbe tiče samo treba da bude malo "toned down" jer u nekim momentima ume da bude poprilično iscrpljujuća, posebno na kraju.

[player1]

Neutrino kaže:

Što se borbe tiče samo treba da bude malo "toned down" jer u nekim momentima ume da bude poprilično iscrpljujuća, posebno na kraju.

Mislim da su u ovome najgore opcione deonice, oni tzv. sampioni, jel se pojavilju kada su ti bosovi mnogo veceg nivoa nego sam igrac, i onda su totalni "sundjer od metka". I onda prakticno 90% vremena samo naporno izbegavas njihove naprade kao u najgoroj akcionoj akradi, umesto da se fokusiras na taktiku.

Uh kad se samo setim onog prvog velikog bosa iz DA2 u rudnicima, koliko je tu trebalo da se pazi na taktiku i pozicioniranje, i da svaki kompanjon radi sta treba.

[player1]

Takodje, ne pomaze da za pola poteza sto se otkljucavaju (igrao sam maga), ja nemam pojma da li ih izvrsavam kako treba.

Npr. pise uradi 2 leva klika pa desni klik u odredjeno vreme za veci damage, ili jos jedan projektil. Nema nikakvog dobrog vizulenog pokazatelja da li sam tu tehniku, kao da igram Mortal Kombat, uradio kako valja.

Po meni, trebali su da izbace sve ove arkadne poteze, sto se tajmiraju, jel samo kvare igru (za nas matore prdonje ).

Na kraju, otljucavao sam te poteze samo da dobijem pasivni 10% damage boost, i koristio obicne naprade i abilitije.

[Neutrino]

player1 kaže:

Mislim da su u ovome najgore opcione deonice, oni tzv. sampioni, jel se pojavilju kada su ti bosovi mnogo veceg nivoa nego sam igrac, i onda su totalni "sundjer od metka". I onda prakticno 90% vremena samo naporno izbegavas njihove naprade kao u najgoroj akcionoj akradi, umesto da se fokusiras na taktiku.

Da, da I onda prvo sledeće iskustvo kad pokupiš "esencije" da otvoriš prolaz u Crossroads je level 45 boss koji te one-shotuje čim te pogleda jer si level ~25

Dobra stvar je što pored svakog bossa postoji respawn point koji dozvoljava brzu promenu kompanjona pa je obično dovoljno samo da se uđe u arenu, pređe u taktički mod da se pokupi Vulnerable/Resistent info za bossa i onda po potrebi zameni neki kompanjon.

Ili da se prosto vratiš kasnije kad se nabifuješ da se bossu načestitaš familije

player1 kaže:

Takodje, ne pomaze da za pola poteza sto se otkljucavaju (igrao sam maga), ja nemam pojma da li ih izvrsavam kako treba.

Ja sam veoma brzo ukapirao da je staff na Mage-u poprilično beskoristan jer iako ume dobro da udari sa Heavy attack-om i pruža opciju Deflected countera sa štitom i dalje je VEOMA sporo oružje.

Mislim, imam osećaj da je moguće nabudžiti dobar staff build, posebno sa nekim pasivnim skillovima koji daju recharge time redukciju (Quickened) ali iskreno nisam hteo da se petljam sa tim.

Zbog svega toga sam praktično ceo playthrough koristio dagger/orb i rešio da u drugom prelazu specijaliziram Spellblade.

Što se tempiranih skillova tiče uglavnom sam ih izbegavao jer istina ponekad umeju da se aktiviraju potpuno neočekivano dok se ja pitam "čekaj, jel to bilo tri ili četiri klika"

player1 kaže:

Na kraju, otljucavao sam te poteze samo da dobijem pasivni 10% damage boost, i koristio obicne naprade i abilitije.

Bez obzira što borba u Veilguardu možda izgleda samo kao arkadno silovanje tastera ipak postoji solidna dubina koja pruža veliku slobodu za eksperimentisanje.

Dodatna pogodnost je što skill tree recimo može u svakom slučaju da se resetuje, osim u borbi naravno, pa ako određen stil progresije ne odgovara, dva klika i ajmo od početka.

Za mene je ubedljivo nabolje iznenađenje bilo kada sam posle upornog izbegavanja Control grane otkrio prednosti koje pruža spamovanje njenih skillova.

Recimo, Spellblade specijalizacija sa maksimalnom skill recharge redukcijom (Quickened) i regeneracijom Mane (sve ovo može dodatno da se pojača enchantmentima, posebno kad je Workshop na levelu 10) daje perfektno oružje za borbu sa bossovima.

Naime, Frost Nova garantuje Chilled efekat na svemu što se nađe u maksimalnom dometu AoE kada se aktivira i Frozen kada su neprijatelji baš blizu.

I da ne zaboravim, komboi su neverovatno moćni, posebno kada se upare odgovarajući Primer i Detonator. Imao sam slučaj recimo gde sam se petljao sa...

Spoiler za :

... prokletim zmajevima gde sam ginuo i po dvadeset-trideset puta, dok nisam redizajnirao skill tree za pomenutu Control granu i veoma striktno podesio kompanjone za komboe.

Skotine su nakon toga odmah počele da padaju jedan po jedan

Mada i dalje ne mogu da zamislim level sadomazohizma nekoga ko je spreman da se tepa sa zmajevima na bilo kojoj težini većoj od standardne

Sve u svemu kažem da combat sistem zaista nije loš, posebno kada se čovek udubi u detalje.

Jedino što bi moglo malo da se opravi je da ne bude toliko vatrometa pri svakoj borbi i da mi Ultimate "po defaultu" ne cilja negde bogu iza nogu sa kamerom dok ja pokušavam da ga pozicioniram na metu za koju sam ga zapravo aktivirao

[player1]

Neutrino kaže:

Ja sam veoma brzo ukapirao da je staff na Mage-u poprilično beskoristan jer iako ume dobro da udari sa Heavy attack-om i pruža opciju Deflected countera sa štitom i dalje je VEOMA sporo oružje.

Staff ima prilicno dobar heavy attack, jel je u pitanju prilicno dugacak cone napad, pa moze da osteti malu gomilu protivnika sa samo jednim napadom.

Inace, jedan od skillova ti daje da radis regeneraciju 50 mane u par sekundi (onaj ispod gornje desne specijalizacije). Sto sam na kraju koristio da mogu da spamujem spellove (abilitije).

I na kraju sam se fokusirao da pokupim sto vise speollova otljucano (iako mozes samo 3 u isto vreme da koristis), jel svaki daje 15% pasnivni buff na sve spellove, i sto za sto vise aktivnih skillova, sto daju pasnini 10% buff na oruzija.

Ono sto sam ze zeznuo u jednom trenuknu je sto mi je najbolja kombinacija bila da su i Lucas i Harding u isto vreme u ekipi, pa sam mogao da radim 2 detonacije za redom, ali posle jedne story odluke vise nisam imao tu opciju.

Mada sad kad malo razmislim, nije ni pametno da stalno vodis iste kompanjone, jel treba da razvijes odnose sa svima njima. Mada treba biti fleksibilan i menjati abilitije, i sebi i njima tako da sto vise detonacije moze da se izvede. Mada realno, cim ti jedan od kompanjona iste klase kao ti, ti ne mozes sa njime da kombinujes detonacije. Najbolje je kombinovati sve 3 klase kompanjona, ili imati dva od iste klase koja nije tvoja. Bar za one teze borbe.

[Neutrino]

Šta znam, meni je staff i dalje udarao kao mokra čarapa, dok se heavy attack (shift + click) i charged heavy attack (shift + hold click) nisu dovoljno brzo punili za moj ukus da bi bili upotrebljivi.

Posebno kada se recimo nađem u situaciji da imam puno ranged neprijatelja koji neprekidno rade interrupt.

Mada je sasvim moguće da sam se prerano navikao na dagger/orb pa sam prosto propustio nešto bitno za staff.

Plus, većina skillova i traitova, posebno ako se specijalizira Spellblade, već nudi neku vrstu 360 AoE oko igrača.

Da ne pričam kako je dobar osećaj postavljati arcane mark na neprijatelje pa onda triggerovati arcane bomb kad se heavy attack napuni

U svakom slučaju biće novog prelaza tamo za novogodišnje praznike kada se stišaju obaveze pa ćemo da probamo staff

Za generisanje mane pretpostavljam da misliš na Channeled Thoughts, odličan trait (50 mana/s), posebno ako se upari sa Blast Efficiency (-50 mana za blast).

Pokušavam da skapiram kako si uspeo da izgubiš tu sinergiju između Lucanisa i Hardingove, jedino mi na pamet pada endgame

Ovo za često menjanje kompanjona takođe stoji, jer svaki kompanjon ima neku osnovnu prednost u odnosu na ostale. Neve mi je recimo bila glavni support za Cold damage, Bellara za Electricity, Harding za prajmere, Emmerich za Time Slow i party banter

Spoiler za :

Još uvek mi žao Manfreda Imao sam običaj da se popnem na vrh Lighthouse-a (odmah iznad ulaznih vrata) i da sa njim igram rock paper scissors

E da, ovo mi je jedini Dragon Age u kojem nisam imao ehem "romantične" odnose sa bilo kim u igri.

Spoiler za :

Prvo mi se Hardingova praktično nabacivala a onda kada sam par puta slučajno pogrešno kliknuo tokom dijaloga sa Emmrich-om, umal da me strefi srčka da me nekromanser ne naguzi

Onda sam pedalirao Hardingovu i počeo da se fokusiram na Neve ali kod nje nikako nisam mogao da dođem do romantičnih dijalog opcija, moguće zato što sam usput odlučio da pomognem Trevisu umesto Dock Town-u.

Na kraju mi je bilo simpatično kad je Lucanis počeo da se pali na Neve i onda sam prosto prihvatio da u ovom Dragon Age-u nema od moje romanse ništa pa sam rešio da mu budem mentor za Neve