Kolumnisti forumaši

[Meho Krljic]

Pa, možda, ali ako je sudeći po trenutnoj situaciji, to neće biti pravac realističnosti nego pravac neke vrste MMO igre, minimalističke, stilizovane grafike, natrpane miniigrama i opcijama za kupovinu svega i svačega iz same igre.

[player1]

Koliko vidim naprotiv.
Svodi se na nekiko pravaca. Casual pravac (wii, Simsi, zabava na jedan sat), i hardcore pravac (grafika, gamplay na duze staze i slicno).

Sve u svemu to nikad nece doci u isti kalup jel to moze samo da dovede do smanjenja prodaje.

Oni kojima se svidja prvo nikad nece igrati ono drugo i suprotno.

[De Mirkoni]

Da pa rekao sam ukusi su razliciti i o tome netreba raspravljati ali sve te razlike vode ka istom smeru i igre uopste, sve su blize ka rangu-nivou filmova i muzike valjda cemo se sloziti u ovome.

[Meho Krljic]

player1 kaže:

Koliko vidim naprotiv.
Svodi se na nekiko pravaca. Casual pravac (wii, Simsi, zabava na jedan sat), i hardcore pravac (grafika, gamplay na duze staze i slicno).

Sve u svemu to nikad nece doci u isti kalup jel to moze samo da dovede do smanjenja prodaje.

Oni kojima se svidja prvo nikad nece igrati ono drugo i suprotno.

Deluje razumno. S druge strane, treba imati na umu da je ovo posledica dve povezane stvari:

1) potpuno različitog shvatanja trendova u industriji pre 3-4 godine i

2) Inercije. Industrija vredna milijarde dolara ne može sasvim preko noći da promeni smer.



Čime hoću da kažem da je pre tri ili četiri godine Nintendo imao minijaturan tržišni udeo (u odnosu na nekadašnje cifre), da su se Microsoft i Sony mačevali penisima oko toga čija će nova mašina biti jača, terati nabudženiju grafiku na višem broju frejmova itd. Računalo se da su grafički nabudžene igre iz tradicionalno 'hardcore' žanrova poput šutera i trka ono što će da okreće najviše novca.

Onda je Nintendo izbacio Wii i neverovatno spretnim marketinškim ponašanjem potpuno preokrenuo situaciju. Ispostavilo se da se Sony i Microsoft bore za privlačenje većeg broja potrošača među već postojećom igračkom populacijom, dok je Nintendo uspeo da kreira sasvm novu populaciju. Ispostavilo se da grafička snaga mašine nije presudna, a da se šuteri i trke prodaju primetno manje od igara poput Wii Play. Slično stanje je i sa World of Warcraft za koga se, doduše računalo da će biti uspešan proizvod, ali koji je u međuvremenu postao sinonim MMORPG žanra za ljude koji nikad nisu čuli za Ultima Online ili Guild Wars.

Industrija ovo uviđa i menja stvari da se prilagodi ovom stanju. Naravno da se i dalje prave high profile šuteri i trke ali MMO/ social gaming je sada postala užasno važna komponenta (Spore će imati punu Youtube kompatibilnost), prostih, porodičnih igara je sve više jer se prave jeftinije a prodaju dobro (EA je čak najavio liniju igara koje će u naslovu imati 'for Dummies', kao i pojednostavljivanje svojih tradicionalnih EA sports naslova) a sveviše velikih developera radi igre za telefone i portabl konzole (pre svega za DS, naravno).

iPhone je takođe značajan nov element jednačine jer je tokom proteklih nekoliko nedelja distribucija aplikacija za njega (igara i drugih stvari) naprosto eksplodirala i dobar broj developera se oglasio sa stavom da ga doživljavaju kao potencijalno vrlo zanimljvu platformu za svoje buduće proizvode. Ovo je bitno jer ponovo pokazuje mogućnost proširivanja tržišta umesto borbe za već postojeće potrošače.

Naravno, ne mislim da će skupe, kinematske igre nestati u naredne dve-tri godine, samo argumentujem ideju da one nisu nužno najlogičniji smer evolucije.

[Father Jape]

Hm, pa to i ne mora biti tako lose. Ako velike firme krenu da love pare family pack igrama umesto da razvodnjavaju FPS/RPG/RTS zanrove komercijalnim a reakcionarnim proizvodima, to bi moglo da znaci da ce potonji, iako osiromaseni u broju igara koje ce izlaziti biti osvezeni glede kreativnosti i originalnosti. Dakle oduzimanje mainstream statusa pomenuta tri zanra i injekcija timova poput likova koji su pravili Portal.
Gde gresim?

[Meho Krljic]

Uglavnom u tome što ne primećuješ da su, recimo RPG-ovi već razvodnjeni i da ne verujem da će taj trend da se zaustavi (već rekoh da se najavljuje pojednostavljenje sportskih igara). KOTOR ili Mass Effect su meni drage igre, ali one su definitivno pojednostavljene verzije starih BW igara. Oblivion je pojednostavljenje Elder Scrolls mehanike, ma koliko to suludo zvučalo ako nisi igrao starije ES igre.

Ja čak i ne tvrdim da je to nužno loše jer ove igre su sada mnogo udobnije za igranje, a meni je sve to manje-više potaman (osim što mrzim realtime borbu u RPGovima) ali hardcore RPG-eri se mršte ne bez razloga.

[Father Jape]

Pa to i ja rekoh. I u potpunosti se slazem, pogotovo sto sad zavrsih Mass Effect. Nego teza je bila sto bi se takvo razvodnjavanje moglo zaustaviti i obrnuti u buducnosti. Jer ce mainstream igre postati drugaicje igre, i njihova publika drugacija publika. Dakle otvorice se nova trzisa (tj. kao sto ti vec rece vec jesu) i glavne pare i publicitet ce otici tu te nece biti potrebe da se zanrovi poput RPGa dalje razvodnjavaju.

Mada opet... ljudi uglavnom gledaju da se vrate na vreme svoje mladosti. Meni su stari RPGovi iz doba Golden Boxa neudobni i prakticno neigrivi, a hteo bih igre budu slicnije Fallout/Baldur's Gate/Torment/Arcanumu, umesto da nastave putem Mass Effecta. Mogu misliti za 5-10 godina kako ce danasnji klinci s nostalnigom glerdati na KotOr i ME.

[Meho Krljic]

Pa, o tome i pričam, malo je verovatno da će se desiti reverzija trenda, da igre koje su se dokazale kao blokbasteri u svom, da kažemo razvodnjenom obliku budu 'vraćene' u svoj 'hardcore' oblik samo zato što sad izdavači mogu da zarađuju na 'casual' igrama drugih žanrova. To je kao kad bi rekao da Warner Bros., pošto je zaradio grdne pare na Matriksima i Betmenima ponovo snima male, autorske filmove jer ima novca. Bojim se da kapitalizam ne funkcioniše tako.

[Father Jape]

<_<

Svejedeno, ja bih da nastavim da mastam.

[De Mirkoni]

Kako god okrenes uvek imas veliki izbor visoko realisticnih, srednjih i manje realno teskih nivoa igara.

[Meho Krljic]

Imaš danas. Pre petnaest godina si imao veliki izbor visokoprofilnih P&C avantura za PC, pa danas takve igre moraš da tražiš svećom i srećan si kad izađe bilo kakva igra iz tog žanra... Videćemo da li će za 5-6 godina neki novi nastavak Crysis biti kuriozitet ili deo trenda.

[Eni]

Sanjao sam da je toplo.
Mogao sam da osetim krv koja usporeno kola zaleđenim žilama, kroz blede ukočene šake, ispod skoro prozirne kože. Tutanj u glavi se približio, i na tren mi se učinilo da se to zaista dešava, da nije plod moje uspavane mašte, već da ponovo osećam glavu, ruke, telo. Nemoguće, naravno. Ali, svetlost... I zaista, kao da je toplo...

- Pozdrav probuđeni! Samo polako...

Zakašljao sam se. Suv vazduh nahrlio je u moja pluća štipajući usta, dušnik, bockajući grlo sa hiljadu iglica, dok su čvrsto sklopljene oči odbijale da se otvore, slepo nazirući toplu svetlost kroz crvenilo kapaka. Osetio sam oštar bol u kolenima. Šta se...

- Polako, imamo te. Uspravite ga...

Moje oko, ne znam koje, nemam pojma koje, se otvorilo nasilno, bolno, i plavi blesak me zaslepio, refleksno bacio nazad u tamu sna. Nisu mi dozvolili. Osećao sam strujanje užasne hladnoće kroz prste, kroz šake, najviše. Pokušao sam da skupim šaku u želji da osetim toplotu, ali nikakve toplote u meni nije bilo. Nisam drhtao, jednostavno, nisam osećao ništa. Kao da je moja koža nečiji tuđ suv papir. Sećanja... pokušaj da se setiš, kažem sebi... ali ne dolaze, samo mrak i užasno plavo svetlo...

- Mislim da ovaj nije preživeo, neko je rekao. Novi glas, drugačiji od onog prvog, hrapavog i autoritativnog. Hladan, ali nekako viši, tanji. Druge boje, čak i mirisa. Miris. Vraćaju se. Sećanja. Zaleđen, oh, Bože, zaleđen, koliko dugo?

- Koliko, dugo...?

Moj glas. Zaboga, moj sopstveni glas, izdajnički, piskav i polumrtav, jedva čujan. Da li ga je iko i čuo osim mene, ne znam. Kako mogu da znam kad nema odgovora. Ali kao da mislim dosta brže nego malopre, možda se mozak topi, možda počinjem da se vraćam u...

- Trinaest godina. Opet prvi glas, muški, autoritativan. Sećate li se šta je bilo pre uspavljivanja?

Eh, "uspavljivanje". Kakav eufimizam za toliko noćnih mora prožetih ledom, mora iz kojih je nemoguće probuditi se. Možda je i ovo jedna od njih, možda sam i dalje zaleđen u prokletoj kapsuli, naceren poput strašila za turiste kakvog futurističkog muzeja. Ako budućnost uopšte postoji, posle...

- Da, kažem jedva, zastajući u trenutnom saznanju, naglom povratku sećanja na taj dan koji je bio tako davno a opet pre samo tren. - Sudnji dan, treći svetski rat... Poslali su nas u ogromna skloništa i nagurali kao sardine u kriogene komore...

Kroz prozirnu izmaglicu koja je trenutnopredstavljala moju sposobnost da vidim bilo šta nazirao sam da čovek u plavom klima glavom.

- Nuklearna zima je prošla. Vreme je da ponovo izgradimo svet. Odvešćemo vas u prijemnu salu...

... i sa tim rečima senke i svetlo zaigraše na plafonu i počeše da se kreću ujednačenom brzinom, prelećući me iznad glave kao prozori voza u noći. Posle nekoliko trenutaka mogao sam da razaznam hodnik i miris sestre koja me gurala na kolicima. Većina slika je i dalje bila previše nejasna, prebrzo promicala. Ispred nas se ubrzo ukazala ogromna prostorija sa hilljadu lica i glasova. Ljudi su sedeli na plastičnim stolicama umotani u plavu ćebad sa zlatnim vezenim grbom skloništa 31. Sestre su kružile imeđu nepreglednih redova sa nečim što je ispuštalo beličast dim sa tacne, zbunjeno gledajući na sve strane očima koje su odavale užas. Već na prvi pogled je bilojasno da je tehničko osoblje automatski probuđeno samo dan ranije i da ni njihovi organizmi još uvek ne funkcionišu normalno, da ni oni ne mogu da se priviknu...

Stali smo. Uz pomoć para ruku u plavom odelu skloništa sam se prebacio na dodeljenu mi plavu stolicu. Ponovo sam osetio prodor hladnoće niz kičmu i u šaama. Šake su najgore prošle izgleda. Pored moje stolice pod ćebetom je drhtao muškarac umotan u još jedno od one plave ćebadi. Postaje mi muka od toliko plave boje okolo.

- Hej, poznajem te! Rekao je gledajući me iznenada očima koje su provirivale iznad ruba prekrivača. - ja sam red Dragon, sećaš se, svi smo čekali Fallout 3, kad ono ispade Fallout Live... Pokušao je da se nasmeje i zagušio se napadom kašlja. Klimnuo sam glavom. Pomalo mi se vraćalo sve. Preko puta nas kao kišna godina je ridalo nešto pod prekrivačem, tresući se i grčeći. Pogledao sam Crvenog, a on je slegnuo ramenima.

- Kuzma. Takav je otkako su mu rekli da nema više WoWa...

---------------------
Napomena:
Nadam se duhovit osvrt na prethodnu SK kolumnu (8/08), te neke fore sa rasprave o Fallout 3 i South park epizodu kad se Kartman zamrzne čekajući Nintendo Wii. Nije mi namera da uvredim bilo koga, ako moderatori smatraju da je tekst nepriličan, neka ga obrišu. Hvala.

[Apprentice]

Da li je doslo vreme kada su ideje izumrele? Da li se razvojni timovi njih plase ili ih nemaju? Koliko vremena je potrebno da se iznad necije glavice pojavi upaljena lampa, koja bi jako zasvetlela a nama donela prelepo virtuelno iskustvo? Ako od igre ne zahtevate samo brzo kliktanje misem, verovatno ste o ovom i vi razmisljali. Prica je ona koja nas kao nesto poslednje vuce da igramo, da provodimo noci budne, pa makar ona bila i sporedna, nevazna.

Sada je vec sve klise. Milionima puta smo slusali price: somethign of the something of the something... Dokle? Ideje gde ste? Spasite nas ..... ( i sa poslednjom tackom sam zaplakao .... )

[Nash Knight]

Hahah, nije lose Eniaroyah, takvi tekstovi nam trebaju! A treba nam i mod da izbrise one besmislene rasprave na prethodnoj strani

[Eni]

Da recikliramo i tu ideju...

Stari hitovi se vraćaju preodeveni u potpuno novo ruho, našminkani i sa silikonskim, utegnutim osmesima koji sprečavaju plakanje jer oči ne mogu više da suze. Zato plačemo mi igrači, sedeći bledih lica uz glatke povšine monitora koje su nas nekada tako umilno dozivale, obećavajući nam nezaboravnu zabavu koje se i danas rado sećamo. Sa stanjivanjem debljine monitora, smanjivanjem čipova i nanometraže, kao da se istanjila i istopila nekada naizgled nepresušna inspiracija legendi gamedeva. U stvari, legende prodaju nekretnine i rade za istočnjačke timove (Troika), kriju se iza zatvorenih kapija (Black Isle, Ensemble) ili su se davno prodali (Electronic Arts, Sierra, Lucas Arts) i od umetnika postali klonovi u sivim odelima koji umesto questova broje zelene novčanice...

U poslednje vreme, negde na vrhuncu virtuelne suše, počelo je da se dešava nešto u najmanju ruku čudno. Mali timovi se organizuju u društva za zaštitu PC gaminga, najavljuju dobrovoljno pravila za zaštitu svojih kupaca, odriču se drakonskih sredstava zaštite zarad poverenja prema igračima i teoretskog fer-pleja. Ništa čudno ako se to gleda kao borba za svoju tržišnu nišu, podmetanje noge velikim i moćnim koji igrače odavno tretiraju kao neprijatelje, slično onome što muzička industrija brojnim tužbama radi svojim slušaocima. Čudni su putevi konkurencije, ali važno je da ona deluje, i da se nazire kvalitet u potpuno neočekivanim naslovima koji iza sebe nemaju veći budžet za marketing nego za samu produkciju. U prethodnih nekoliko meseci pojavilo se čak pet ili šest avantura, od toga više od tri jako dobre. Sećam se vremena od pre par godina kada smo bili srećni ako se pojavi jedan, i to krajnje očajan naslov u ovom žanru u toku cele godine.

Na drugoj strani, primetan je sasvim drugačiji način za privlačenje kupaca. Naravno, govorimo o "monsters" timu na terenu, o grupi velikih i nemilosrdnih koji nemaju svežih ideja, čiji programeri i dizajneri imaju lica iste sive boje kao i odela koja oblače svako jutro dok se trude da se ne obese o sopstvenu kravatu. Nemaju ideje, nemaju svežinu, ali imaju stare hitove. Poseduju prava na davno oprobane i veoma uspešne klasike kojih se starija publika još uvek seća a mlađa je dovoljno slušala o njima da se uzbuđenje diže samo od pomena imena tih velikana sa onoga sveta. Prizivaju ih, ogrnuti u mračni tvid i svilu, u zatamnjenim prostorijama sa digitalnim holografskim projektorima umesto sveća, podižu iz mrtvih i njihovu dušu oživljavaju u novim, silikonskim telima, mladim i zavodljivim grešnoj duši igrača. Videli ste ih svi, tamo napolju, na forumima i blogovima, na igračkim sajtovima. Svi znamo da je Fallout 3 najčekanija igra ove godine. Malo kome je promakla vest da je Sid Meier vaskrsao Colonisaton. Diablo živi po treći put, Need for Speed već gubi delove zombifikovanog tela od preterane upotrebe, a Test Drive se pojavio sa groblja posle preduge u kojoj je zaboravio šta je bio. Prosto se naziru, tu kroz tanku izmaglicu dolarskih novčanica, sveži i utegnuti Warcraft 4, Baldurs Gate 3 ili možda šesti deo Heroja. Mislite da kraj Ensemble studija znači i kraj Age of Empires franšize? nemojte da se šalimo, dok god je neko spreman da plati, Microsoft će je držati na aparatima...

Dok u DosBOX-u vrtim Ufo, Civilisation II i Heroes II, ne mogu da se ne zapitam kada ćemo igrati neki novi X-Com, Alpha Centauri ili čak novog Froggera. Onda se setim da je Frogger već doživeo remake negde '99/2000. i da reciklaža i nije tako nova ideja... Čak ni tu nisu mogli da budu originalni i smisle nešto novo

[Dio37]

Odlicno napisano. Citao sam pre nekoliko godina neku kolumnu u Hackeru (ili PCPlay-u, ne secam se) koja se takodje bavila ovom temom. Zakljucak te kolumne je bila tmurna procena buducnosti u kojoj ce originalnost biti svedena na marginu i da ce se iz godine u godinu pojavljivati sve vise nastavaka. I evo, posle nekoliko godina, vidim da je taj kolumnista imao pravo. 90% igara oko kojih se danas podize najveci hype su nastavci klasika ili raznorazne konverzije. Svet u kojem ICO, Psychonauts ili Beyond Good & Evil, uprkos brojnim pozitivnim recenzijama, ne uspevaju da naprave pozitivan prihod novca je tuzna stvarnost. Ako neki studio i pokusa da napravi nesto zaista novo, u vecini slucajeva ih zadesi sudbina Troike ili Clovera. Iskreno, mi (igracka populacija) i ne zasluzujemo nista bolje.

Sto je najgore, ne vidim da se ista menja. Nastavci i konverzije i dalje cine najveci deo trzista.

[Nash Knight]

Ma rimejk je sasvim ok stvar, ako se odradi kako treba, samo sto se to jaaako retko desava. Btw. Heroes 2 rade iz bez DOSBox-a

[zoran845]

Povodom odličnog Eniaroyinog teksta:

Kad pogledam "obrade"/remakes (narodski: prežvakavanje) starih igračkih klasika, odmah pomislim kako bi autori tih sočinjenija, da su kojim slučajem u filmskoj industriji,
uzeli da prave "rimejk" nekog Čaplinovog filma, ali tako da skitnica Šarlo bude mišićav kao Švarceneger, lep k'o Džordž Kluni i crn k'o Samjuel Džekson.

[rogehpelb]

Pre neki dan varnica u vidu jadnog pilota I.K. , koji je silom prilika imao bliski susret sa zemljom i uveravanja komandanta da avion nije bio dotrajao ni pokvaren i da oni koji su nam ga utrapili jednostavno nije trebao, proizvela je lancanu reakciju koja je (nažalost) dovela i do ovog posta.

U napadu lucidnosti ili nekog nepoznatog psihoreagensa pala mi je ideja kojom bi mogli da se jednom rukom reše problemi Kosova, bele kuge, integracija u EU kao i gorepomenutog problema neispravnih aviona.

Da, Orkovi. Ne oni gej indijanski orkovi iz silovanog Warcraft lore-a pa čak ni oni skroz OK orkovi iz Gospodara Prstenja nego oni primalni jedini i pravi Orkovi iz Warhammer (sa ili bez sufiksa 40k). Naši lekari i bio-inžinjeri umesto da se zamlaćuju tezgama u vidu lečenja neplodnosti i kloniranja bi trebali da se fokusiraju da dovedu sve Srbe u jedini oblik u kojem će biti večno srećni i blagosloveni - Orkove. Prostim dodavanjem gena pečurki, međeda i tigrova i njihovom selekcijom od Srba bi se veoma lako dao stvoriti Ork (pa već smo na pola puta) - Gadan zelen i uvek spreman na fight.

Srpski Wаааагх!!! (tm) bi napokon omogućio svim Srbima da budu ono što svi jesu. Prosti, prljavi i beskrajno ludi. Porodični problemi i svađe bi bili sasečeni u korenu jer decu ne bi viđali osim u poslednjim trzajima kao hiljade malih micelinskih spora koje oslobođene tereta roditeljskog tela slobodno plutaju spremne da nastave rat svojih predaka. Ovim je istovremeno i rešen problem bele kuge jer za svakog mrtvog Srb Boyz-a hiljade malenih spremno da se vate kundaka, kuke, motike i sličnih pomagala.

Unapređenja naše avijacije i tehnike bi bila izlišna osim jednog sloja crvene farbe ili krvi (šta god je jeftinije). Naravno broj umrlih usled eksplozije ili implozije vozila bi značajno porastao ali nikog ne bi boleo micelijum za to a Wаааагх!!! bi se nastavio nesmetanom brzinom. Jedino što bi moglo da nam stoji na putu su Evropljani sa svojim prettz skullz. A svi znaju da Orkz vole koštane suvenire svojih partnera tj žrtvi.

Nakon potpune dominacije i destrukcije sveta mogli bi se posvetiti tananim kulturno-političkim problemima.
Turbo Folk Boyz vs Heavy Rockz Boyz bi se jednostavno rešavali upoređivanjem ko je veći Ork ili koristeći drevnu metodu naših predaka - batinjanje do smrti.
I tako drevni ciklus razvoja Srba bi se završio kako se i uvek završi mi se zavadimo i napravimo opšti pičvajz.

PS. Ovo ni u kakvu ruku nije glorifikovanje Warhammer Online-a jer lično mislim da je to šareni-WoW.

[Ketchua]

Dio37 kaže:

tmurna procena buducnosti u kojoj ce originalnost biti svedena na marginu

to je losa, i moram da kazem, glupa prognoza... originalnosti nikada ne moze nestati, ali moracemo da kopamo da bismo dosli do nje (i to u svim sferama zabave,a i umetnosti)...ali to sa svodjenjem originalnosti na marginu je isti slucaj kao i sa iskopavanjem ploca Epa o Gilgamesu...Nasli ljudi Ep, i shvatili kako covecanstvo vise nema sta pametno da kaze...

@Eni: ah, the good ol' days...kakvi smo mi smrdljivi nostalgicari...samo napred...

@rogehpelb: zasto imam utisak da je ovo jedan zesce mizantropski tekst?