Poređenje DS-a i PSP-a

[ridiculus]

DS ili PSP? Ovo pitanje ćete često videti u raznim medijima i publikacijama koje vole od svega da prave takmičenje. Sonijeva i Nintendova marketinška odeljenja brza su u isticanju činjenice da ove dve platforme nisu konkurencija.

Istorija ručnih konzola je dugačka i čudna, ali jedna stvar se da zaključiti iz nje – performanse nikada nisu bile dovoljne. Nokijin N-Gage, Game Park-ov GP32, Tapwave-ov Zodiac, Tiger Telematics-ov Gizmondo su samo neki primeri jakih, ali komercijalno neuspešnih, ručnih mašina, kojima igranje nije bilo uvek osnovna funkcija, ali je bilo jedna od važnijih. Prvi je bio i telefon, drugi je radio na Linuxu, treći je imao touchscreen, četvrti GPS kompatibilnost. Većinu njih će za par godina da pamte samo u muzejima. S druge strane, Nintendov Game Boy Advance (prvi model, izašao samo par godina pre većine pomenutih) nije imao pozadinsko osvetljenje! A napravio je veću bazu korisnika od svih zajedno, zapravo više od 10 puta više od svih ostalih zajedno.

Soni je prvi objavio vest o svojoj konzoli. Još 2003. javnost je imala uvid u specifikacije Sonijeve grandiozne vizije budućnosti ručnog igranja. I dok su se svi divili, i divili, i divili, izgleda da je i Soni bio zauzet divljenjem sopstvenom proizvodu, jer je Nintendo u međuvremenu obelodanio DS i pustio ga u prodaju u roku od manje od godinu dana. I dok je Soni sa reči prešao na dela, DS je već imao solidnu podršku publike, pogotovo u Japanu. Dosadašnji rezultat je: nešto malo više od 40 miliona prodatih PSP-ova širom sveta i duplo više DS-ova.

Sonijev cilj je od početka bila konvergencija raznih mogućnosti i funkcija, a taj pristup nikad nije imao širu podršku potrošača, pogotovo ako je urađena bez jasne strategije kao ova. UMD ili digitalni daunlod? I zašto bi iko plaćao za isti film dva puta (DVD i UMD)? Jack of all trades, master of none, ide stara engleska poslovica. Iako je PSP enormno uspešan kada se gledaju dostignuća drugih (i starijih) sličnih konzola, činjenica da, u igračkoj sferi, gleda DS-u u leđa iz velike daljine, a u oblasti multimedija Apple-ovom iPod-u, remeti Sonijevu radost, jer oni su sigurno želeli da budu broj jedan u obe oblasti (novi Walkman, ili šta već).

Sa druge strane, Nintendo je imao čvrstu viziju šta želi: napraviti neutralan proizvod u smislu pola, godišta ili interesovanja, namenjen igranju, i tako proširiti tržište i napraviti neku vrstu prethodnice za Wii. Svi multimedijski dodaci za DS su samo to – dodaci. Dok Soni radi izmene firmware-a da bi proširio spisak mogućnosti, Nintendo samo izbaci odgovarajući dodatak na posebnoj karti – i naplati ga (Opera za DS, digitalni TV prijemnik, itd).

Naravno, stavke zbog kojih smatram da je DS sam po sebi kvalitetniji proizvod od PSP-a su sledeće:

• Kvalitet izrade – Nintendo pravi proizvode koji će da traju. Znam nekoliko ljudi koji su rabili DS do iznemoglosti, i ispuštali ga na beton, a imam i lična iskustva sa Nintendovim konzolama (pad sa police na pod, i tako to) i verujem, a i čujem od drugih, da konkurentski proizvodi ne bi radili kada bi prošli sličan tretman.
• Bolje odrađene kontrole – dok prvi DS nije bio preterano ergonomičan, sa Lite-om je situacija poboljšana, ali opet je u pitanju suviše mala konzola da biste se igrali na njoj udobno satima. Međutim, krivac za Nintendovu prednost na ovom polju je Soni, koji je napravio daleko lošiji D-ped na PSP-u nego što je morao. Ovde pričam o standardnim kontrolama.
• Dva ekrana protiv većeg widescreen ekrana – da, neke stvari zaista na PSP-u izgledaju prelepo. Ali, postoji li igre koje koriste ovaj format na način kako bi trebalo? PC igrači nisu navikli da igraju u widescreen formatu, a i za kućne konzole to je luksuz. Međutim, postoje li igre koje su dizajnirane specifično za taj ekran, ne kao proširenje ili rastegnuće već postojećih igara, nego sa konceptom potpune sprege mehanike igre i hardvera? Ako jesu, nisam čuo za njih. Za DS su praktično sve dizajnirane sa duplim ekranom u svesti, ne sve dobro, ali ipak dovoljno njih.
• Život baterije – DS Lite po specifikacijama obećava 8 sati igre sa jednim punjenjem (sa najvećom osvetljenošću ekrana). Ako Nintendo kaže 8 sati, to znači najmanje 8 sati. Cifre za PSP su malo nejasnije, pošto zavisi koje funkcije su u upotrebi. Recimo 4-6 sati je neki optimalni raspon (u najboljem slučaju). Ako Soni kaže 5 sati, to znači, uh, najviše 5 sati.
• Cena - DS Lite je 130 dolara u Americi, a PSP 170. U Evropi je sve skuplje, ali taj odnos ostaje isti.
• Tochscreen protiv …??? Ne znam šta bi ovde bilo konkurentno.
• Novi model PSP-a (PSP-3000) ima mikrofon, ali videćemo kako će ga implementirati u igrama. Verovatno će Skype i voice-chat biti prioriteti.
• Nisam preterano upoznat sa online mogućnostima obe konzole, stoga ću ih ovde preskočiti. Opet je to stvar implementacije – koja platforma je do sada bolje upotrebila svoje online mogućnosti?

Naravno, sad će neko uskočiti i početi da priča o 333 protiv 67 MHz-a, o 32 protiv 4 MB-a, itd, itd. Međutim, ono što se zaboravlja u ovakvim poređenjima je da se ovi podaci tiču samo programera, ne konzumenata, sem ako ovi ne žele baš da se prave važni.

Da ne bude zabune, ja ne kažem da je PSP loša platforma. Samo nedovoljno iskorišćena. I sigurno ne DS killer. Ono najbitnije od svega, sam softver, ostaviću za sledeći post.

[wolfologin]

Vidim da dobro poznajesh materiju pa rekoh da i ja dodam neko svoje misljenje
Psp je stvarno super mashina moc moc i samo moc ali ... ( malo posle )
Nds je malo bedno stvorenje ali stvarno stvarno i ( malo posle )

Kako ja koristim ove mashinice i zashto je to tako :

Psp sam kupio poshto sam bio odushevljem mogucnostima,trajlerima igara,hvalospevima od-do. Puko sam kintu i razocharao se sve on moze ali sve je to daleko od mog poverenja u Soni botove. Razbio sam ga ( CF ) pa je tek onda on pochinjao da vredi i sad sam prezadovoljan njim mada naravno u njemu ni jedna Psp igra ne zauzima Memory Stick vec tu su emulatori za ranije sisteme gde je Psp zaista zaista MOC

Nds sam kupio poshto sam se zapalio za neke igre i igrao ih preko emulatora na Pc-u pa rekoh da ga kupim i odushevio se, naravno po ubacivanju Supercard-a jer kako bih pucao 40 e za svaku novu igru za koju me neko prevari da je to bash ono shto meni treba. Ovako probam svidi li se OK a ako ne delete i cao.

Rezime

Nds vishe vredi zbog igara koje su skoro pa potpuno prilagodjene samo njemu. Multiplatformske igre na Nds izgledaju sasvim drugachije a kad-kad su potpuno drugachiji dozivljaj ( recimo Assassins Creed Xbox360 ili NDS )

Rezime 2

Psp vishe vredi... Jao kako dobro izgledaju i teku igre sa PS1,C64,GBA,SCD...

PS

[ridiculus]

Da, ako je nekom cilj da igre sa drugih, starijih platformi nosi sa sobom, onda PSP dođe kao najbolje rešenje. Mada, po jednoj anketi koja je obavljena u Japanu, pre nekog vremena, doduše, većina korisnika PSP-a upotrebljava ga kod kuće. Možda i tada ima svojih prednosti u odnosu na kućne konzole - veća mobilnost, na primer.

[donator99]

Napisao si fin esej o hardwareu, a o igrama ni rec nisi rekao.

[Stojadin]

Pa ja sam ako se dobro secam video neki GT na PSPu kod druga?

[ridiculus]

Naravno, trebaće mi isto toliko vremena, a njega trenutno nemam, sem za kratke postove. Ali, dodirnućemo i taj problem, pošto je najbitniji od svega.

[Expressionism]

Ja dajem glas PSP-u. Kupio sam ga na sam dan izlaska, posle se zezao sa homebrew i na kraju totalna piraterija. Ovo je lichno mishljenje, ali bar meni DS je tolko slaba ruchna konzola u odnosu na psp, prica se o nekim originalnim igrama a iskreno, sve je to opet mario,wario,yoshi i brain excercise. Onaj dual screen mi je vishak. Neke igre to dobro iskoriste ali vecini to sluzhi za mapu ili health barove.

Ja ne verujem koliki uspeh DS ima u odnosu na PSP. Znachi dere ali meni izgleda nikad nece biti jasno zasto je to tako.

[genius]

Mislim I DS i Wii su mi na slican fazon. Jadan hardver sa igrama pisanim za njega koje se nekim ljudima (a ima ih mnogo) svidja i onda kupuju. A ako neko ne voli takve igre... onda ne moze ni da shvati kako neko moze da voli to malo elektronike na dlanu kad je u pitanju stvarno jada

Inace ja sam za mobilnu gaming platformu izabrao iPhone. Sta ja to imam a vi na DS nemate? Odlicnu grafiku (OpenGL 3D), i kontrolu ziroskopima (hahaha ajd sad jel mozete vi da vozite kola i upravljate volanom tako sto pokrecete stvarno uredjaj ). Sem toga moja makina kuca na 600 megaherza, imam 8 giga memorije, multimedijalne mogucnosti su mi mnogo jace nego vase... a imam i mnogo odlicnih igara a i nove izlaze sve vise i vise... Imam cak i emulator za PS1 (koji doduse ne radi dobro sve je sporo), a imam i emultor za segu, nintendo nes... i tako dalje i tako dalje. Imam pravi web browser sa wifi internetom. Imam facebook, msn... Programe i igre samo skidam za dzabe i ubacujem preko usb-a... Mislim... nijedan prenosni uredjaj ne moze da mi pridje. Bas sam faca

[donator99]

Realno, PSP je najbolji dostupni gaming sistem, ima odlicne igre i grafiku, a multimedijalne mogucnosti su vrhunske.
Kada se i homebrew ubaci u pricu, PSP > sve ostalo.

[ridiculus]

genius kaže:

Inace ja sam za mobilnu gaming platformu izabrao iPhone. Sta ja to imam a vi na DS nemate? Odlicnu grafiku (OpenGL 3D), i kontrolu ziroskopima (hahaha ajd sad jel mozete vi da vozite kola i upravljate volanom tako sto pokrecete stvarno uredjaj ). Sem toga moja makina kuca na 600 megaherza, imam 8 giga memorije, multimedijalne mogucnosti su mi mnogo jace nego vase... a imam i mnogo odlicnih igara a i nove izlaze sve vise i vise... Imam cak i emulator za PS1 (koji doduse ne radi dobro sve je sporo), a imam i emultor za segu, nintendo nes... i tako dalje i tako dalje. Imam pravi web browser sa wifi internetom. Imam facebook, msn... Programe i igre samo skidam za dzabe i ubacujem preko usb-a... Mislim... nijedan prenosni uredjaj ne moze da mi pridje. Bas sam faca

Ne znam za "nas" i "vas", ja više volim da budem solo. Šta ćeš kad sam sebičan...

Ja sam u stvari želeo da kupim iPhone, pošto sam zadovoljan svojim iPodom, ali kako nisam mogao da čekam (bilo je to u maju prošle godine), uzeo sam drugi telefon. Ali ne bi mi palo na pamet da ga uzimam zbog igara. Možda sad i ima mnogo "dobrih" igara za njega, ali siguran sam da ima malo dobrih igara. A drugi faktor koji ga sprečava da bude konkurantan spomenutim konzolama je cena.

No, vratimo se na našu dilemu. Obe platforme imaju već velik broj vrednih igara. DS ima veću biblioteku igara: na Zapadu je objavljeno više stotina i jednih i drugih, nešto više za DS, ali to nije značajno, zato što ima više loših igara. Na Metacritic-u 111 igara za DS ima generalno pozitivne ocene (75 ili više), za PSP 116. Iako ovo uglavnom odražava američki ukus, dobar je pokazatelj i širih trendova.

Ipak, budućnost ne izgleda sjajno za PSP. Na skoro završenom Tokijskom sajmu igara (Tokyo Game Show), igre za DS su predstavljale 18,7 procenata od ukupnog broja, dok je za PSP ta cifra 7,8. I to bez Nintendovih first- i secondparty igara. I tu se javlja veliki problem za Sonija - ne samo da je Sega počela punom težinom da podržava DS, ne samo da je Capcom odustao od nastavljanja Monster Huntera na PSP-u (a to je bio glavni motor popularnosti Sonijeve konzole ove godine u Japanu), već i Level 5, koji je praktično postao uz Sonija ono što je danas, podržava DS više nego dovoljno, i sigurno više nego PSP. Ili, udaljavajući se od Japana, vidimo da Rockstar radi na originalnoj GTA igri za DS - GTA Chinatown Wars.

Od postojećih igara, sve se zaista svodi na ukuse i tendencije prema pojedinim žanrovima (ili franšizama). PSP ima svoj deo novih i zanimljivih igara - LocoRoco, Exit, Echochrome, da nabrojim samo neke originalne - ali, em što se šarm tih igara zasniva na sjajnoj stilizaciji ili na adiktivnosti gejmpleja, tako da sva procesorska snaga PSP-a postaje praktično nebitna za njih, em što DS ipak ima više novih projekata. I dok se WipEout Pure i Advance Wars (dva su izašla za DS) ne mogu zaista porediti, to me dovodi do sledeće ideje: DS jeste bolje opremljen da izađe na kraj sa strategijama i jednim, u poslednje vreme zapostavljenim, žanrom - avanturama. Iako su neki zamerili Cing-ovim igrama Another Code i Hotel Dusk: Room 215 na neintuitivnosti problema i šturosti gejmpleja, svi se slažu da je prezentacija božanstvena. Neke avanture, kao Project Hacker na primer, nisu prevedene na engleski. Takođe i razne simulacije tipa Nintendogs, Animal Crossing ili Harvest Moon, voleo ih neko ili ne, postoje u obilju na DS-u. U sferi RPG-ova su (bili) prilično ravnopravni, čini mi se (a možda i nisu?), međutim, kada izađu Segini RPG-ovi i pogotovo Dragon Quest IX, DS će i tu biti u prednosti.

[Shadowfax]

Hmm, sve je to ok, ali sta se desava ako DS i PSP posmatramo kao multimedijalne uredjaje, a ne samo kao konzole?

PSP pobedjuje, by far. Bolja video reprodukcija, bolji zvuk, Skype (dobro, to tek treba da zazivi sa PSP - 3000) .

[dodgeme]

genius kaže:

Inace ja sam za mobilnu gaming platformu izabrao iPhone. Sta ja to imam a vi na DS nemate? Odlicnu grafiku (OpenGL 3D), i kontrolu ziroskopima (hahaha ajd sad jel mozete vi da vozite kola i upravljate volanom tako sto pokrecete stvarno uredjaj ). Sem toga moja makina kuca na 600 megaherza, imam 8 giga memorije, multimedijalne mogucnosti su mi mnogo jace nego vase... a imam i mnogo odlicnih igara a i nove izlaze sve vise i vise... Imam cak i emulator za PS1 (koji doduse ne radi dobro sve je sporo), a imam i emultor za segu, nintendo nes... i tako dalje i tako dalje. Imam pravi web browser sa wifi internetom. Imam facebook, msn... Programe i igre samo skidam za dzabe i ubacujem preko usb-a... Mislim... nijedan prenosni uredjaj ne moze da mi pridje. Bas sam faca

Hmmmmm, PSP ne samo da moze da emulira PS1, nego portovane igre sa PS2 su na nivou grafike sa PS2 (God of War, Star Wars), imas po zelju da biras kolko ces memorija, takoreci beskonacno (zato sto mozes za 2 sekunde zameniti punu sa praznom MicroSD karticom), takodje ima wifi internet, ima i msn a bogami i facebook

ali sto je najgore i moj HP Ipaq ima bolje specifikacije od iphone-a, ima veci ekran, vise memorije, brzi je, podrzava 3d igre, ima wifi, wired i bluetooth konekciju, ima windows.

U sustini jedina stvar koju Iphone ima a on nema je telefon.

[ridiculus]

Evo, inspirisan prethodnim postom, ubacio sam glasanje.

Expressionism kaže:

Ovo je lichno mishljenje, ali bar meni DS je tolko slaba ruchna konzola u odnosu na psp, prica se o nekim originalnim igrama a iskreno, sve je to opet mario,wario,yoshi i brain excercise.

I Zelda. I Metroid Prime. I Advance Wars. I Castlevania. I Phoenix Wright. I Professor Layton. I Dragon Quest. I Osu! Tatakae! Ouendan. Itd, itd. Ali idemo redom (danas, sutra, kada stignem).

[wolfologin]

ridiculus kaže:

Evo, inspirisan prethodnim postom, ubacio sam glasanje.



I Zelda. I Metroid Prime. I Advance Wars. I Castlevania. I Phoenix Wright. I Professor Layton. I Dragon Quest. I Osu! Tatakae! Ouendan. Itd, itd. Ali idemo redom (danas, sutra, kada stignem).

... I Final Fantasy 2 komada samo za Nds,I Ninja Gaiden originalni za Nds i ogromnu raznolikost softvera
glasao sam za Iphone poshto ga josh nemam

[Carnex]

Ja sam za PSP

Kao igracke solucije obe platforme su odlicne. DS ima mnogo vise igara i vise stvarno dobrih igara. Ekran je manje reflektivan od PSPovog pa se moze bolje igrati na suncu.
Ali sve ovo pada u vodu kada se uzme u obzir Custom firmware. PSP osim svoje biblioteke odlicnih igara moze da pusta i igre sa Atari 2600/5200/7800, Coleco vision, Commodore 64, Amiga, ZX spectrum, Amstrad CPC series, Atari 8bit/16bit kompjutere, Nintendo konzole (NES, SNES, Gameboy, gameboy Color, gameboy advanced i donekle Nintendo 64), SEGA konzole (SMS, Megadrive/Genesis, Game Gear, Nomad i ako si bas mazohista Dramcast), Wonderswan, Palystation, Arcade igre i ko zna sta sve jos.
ali ajde da bacimo na razlozenu analizu.
Kontrole
PSP ima oprobanu kombinaciju kontrola sa cudljivim analognim kontrolama dok DS ima i standardne kontrole i touchscreen i mikrofon. Touchscreen je strava dodatak ali mikrofon je beskoristan jer ko stvarno zeli da se dere u svoj DS u masi ljudi? Moji unutrasnji organi bu uradili sve u njihovoj moci da se udalje od mene (da citiram Mr. ZeroPunctutation)
PSP 0 - DS 1
Ekran
DS ima dva ekrana sto daje zanimljive dizajnerske mogucnosti. Nazalost kao sto sam i predvideo vecina razvojnih timova nije iskoristio to kako treba vec je drugi ekran ili ukras ili neka mapa i sl. Osim toga DS ekrani su manje reflektivni od PSPovog te su jasni i na suncu. Da bi PSP igrao na suncu treba uzeti anti-glare foliju ili mu napraviti senku sto donekle ubija poentu portabilne konzole . Sa druge strane jasan veliki ekran PSPa je strava kada radi kako treba plus neverovatno je dobar za multimediju. Zavisi sta se trazi od konzole. Stoga cu ovo proglasiti neresenim. Za igrace DS, za all around PSP
PSP 0.5 - DS 1.5
Baterija
DS pobedjuje ovde bez konkurencije. PSP jednostavno ima OGROMAN i ZAHTEVAN ekran, optcki drajv kao i jak, gladan hardver stoga baterija traje znatno krace. Veliki uspeh je sto traje i tih 5-6 sati igranja.
PSP 0.5 - DS 2.5
Igre
Kao sto rekoh zavisi sta si preman da radis. Ako oces samo igre dzajnirane za taj sistem DS i bolje opskrbljen mada daleko od toga da je PSP iza njega. U broju stvarno dobrih igara mnogo su blize nego po pitanju igara uopste. Ako si spreman da se bavish emulacijom PSP ostavlja DS daleko iza sebe da se gusi u prasini. Osim toga ako su ti omiljeni zanrovi trke/futuristicke trke, sandbox igre ili SRPGovi PSP je opet mnogo bolji izbor. Sa druge strane za avanture, platformske igre i sve one zezalice koje se obicno vezuju za handheld DS je miljama ispred PSPa koji ima svega par dobrih naslova da ponudi tu (ne racunajuci scummVM koji je ipak malo tezi za navikavanje). Rekao bih opet nereseno jer se zasniva na preferencama.
PSP 1 - DS 3
Pristupacnost
DS kod nas kosta koliko i PSP nazalost. Pri kupovini DS-a moras da juris i R4 sto je danas veliki problem naci zbog uspesnih antipiracy akcija NINTENDA, a osim toga R4 i kosta finu sumu. Sa druge strane PSP zahteva da se pazi sta se uzima jer PSP3000 ne moze da se flashuje custom firmwareom kao i PSP2000 sa TA-088V3 plocom. Ali kada se uzme pravi PSP flashuje se na svakom cosku za pare ili za dzabe ako malo istrazujes jer ima dobrih dusha koje ce to odrade ciste iz dobre volje. Memorijske kartice su stvarno pojeftinile i mozes uzeti 4GB M2 sa adapterom za Memory Stick Duo za manje od 2000 dinara a to je sasvim dovoljno. I kartice su hot swapable ako nije dovoljno.
PSP 2 - DS 3
Dodatne mogucnosti
Dodatne mogucnosti. Treba li da navodim ovde ista? Necu da razglabam ni podrsku korisnika ili hombrew scenu (sto dodje isto). PSP je jednostavno toliko raznovrstan. MP3 player sa jednim od najbolji audio izlaza. Video player sa predivnim ekranom i fantasticnim kvalitetom enkodacije (PMP format). Fantastican eBook reader (sa programom bookR). Internet radio prijemnik. Lista se nastavlja i nastavlja i nastavlja...
Realno ChottoShot je smejurija za sve sem za youtube dok GPS stvarno odradjuje svoj posao.
PSP 3 - DS 3

na kraju sve se svodi na to sta oces, koliko se oces cimas i kakve navike imas.

[donator99]

Ja sam planirao da uzmem DS, ali jednostavno ne mogu da svarim grafiku.
Onaj Ninja Gaiden Dragon Sword izgleda zaista jadno kad se uporedi sa God of War: Chains of Olympus.
PSP-u treba Gran Turismo, ako to dobije prodaja ce otici sky high u Evropi.
A Bendov Resistance bi trebao da bar malo poboljsa prodaju u Americi, posebno ako se drugi deo za PS3 tamo proda dobro.
BTW Zasto uopste pokusavate da ubacite IPhone u raspravu kada na njemu uopste nema igara vrednih igranja?

[ridiculus]

Eh, pokušaću da odgovorim na sve ovo, a da ne odem daleko u of-topik.

Fizika i zvuk nisu primarne komponente video-igara. Mogu biti, u zavisnosti od slučaja, ali generalno su sekundarni. Moja primedba u vezi zvuka se odnosi na sledeće: sve je to pitanje stepena. Ako ćemo profesionalno, onda ni PSP ne proizvodi dobar kvalitet zvuka. Kompresovan format? Ha! Mali zvučnici, jeftiniji od par stotina evra? Ha! Ja sam potrošio nekoliko godina života i više hiljada evra praveći kućno okruženje za slušanje muzike i nikad ne upotrebljavam čak ni PC za te stvari. A ima u ovom gradu i daleko većih zaluđenika za audio opremu od mene. Ali ipak je DS na neki način zanimljiv i profesionalcima, o čemu nam govori postojanje onih 'programa' koje sam naveo. I reći da DS i GBA imaju isti kvalitet zvuka znači reći da između stereo i mono zvuka nema razlike i time se gubi kredibilitet.

Druga stvar, daleko bitnija, je ciljna grupa za Nintendovu konzolu.

driver kaže:

Problem je u tome shto je namerio da pushta igre za devojchice i decu. Chak i od ozbiljnih igara sa drugih platformi napravi maloumnu verziju, samo da bi moja kewa i baba mogli da to igraju, biznis plan u najchistijem mogucem obliku, i to nikako nije uredjaj za one koji bi ozbiljno da se igraju koliko je to moguce na dzepnom uredjaju, a ne da imaju zamenu za 'ne ljuti se choveche'.

Nintendu se zamera već odavno među 'poznavaocima' ovde i inostranstvu da pravi igre za decu. U skladu s tim, i hardver koji on pravi je za decu. Ta priča je već dostigla proporcije urbane legende, i ljudi veruju u to, a pravih svedoka nema. Reći da Nintendo pravi isključivo dečje proizvode je, kako bi Englezi rekli, misleading. Mnogo je već napisano o tome, ali mnogi ljudi i dalje pričaju svoju priču, stoga ne znam koliko će bilo šta što napišem imati efekta. Jedan fenomenalan novinar, RedEye, napisao je da će Nintendo imati takvu reputaciju štagod da objavi, makar i remejk Erotica Island-a, ili, još bolje, da ubaci u svaku igru uvodne sekvence u kojima njihovi likovi siluju i masakriraju jedni druge na najbrutalnije načine. Ali čak i njihove verovatno najpoznatije franšize, Mario i Zelda, su dečje samo u smislu u kom su Zvezdani ratovi ili The Incredibles za decu. Pre bih rekao da su neutralne u smislu starosti. I, k'o što reče taj isti RedEye na drugom mestu, želja frustriranog tinejdžera da prosvira glavu protivniku u Counter-Strike-u nije ništa zrelija. Uglavnom su nezreli ljudi opsednuti 'zrelošću'. Odrasla osoba sleže ramenima na takve podele - za njega postoji samo lako i teško, nevino i surovo, glupo i inteligentno. Jer svet video-igara u srži nije svet paralaksnog mapiranja i Guroovog senčenja - to je infrastruktura, tehnologija koja nosi neke druge ideje koje su ono što je u ovoj priči bitno. Svet video-igara je svet problema i njihovog rešavanja, reprezantacije igrača i interakcije sa igračkim prostorom (gamespace), svet odnosa između uloženog rizika i dobijenog rezultata (nagrade), znači jedan malo apstraktniji svet. Ali da ne gušim više s teorijom.

Samo hocu da kazem da ko moze danas da igra igre na nivou onih od pre 20 godina, ili se nije igrao pre 20 godina ili se nikada nije igrao pa mu je sada to interesantno. Ko se igra dugo, nema shanse da mu bilo koja igra na DSu bude interesantna.

Po toj teoriji, moja sećanja su lažna! Recimo, radi pravilne evidencije, da igram igre aktivno desetak godina, i još deset onako casually. Znam ljude koji igraju aktivno dvadeset i kusur godina, i sasvim su zadovoljni (da ne kažem oduševljeni) svojim DS-ovima. Recimo i, radi evidencije, da liste za koje misliš da nisu bitne, govore u prilog tome da i među stranim novinarima ima ekstremno mnogo ljudi koji danas gledaju pozitivno na mnoge igre nastale pre 10, 20 godina. Takođe recimo da mnoge igre, koje se na ovom mestu i u ovom vremenu smatraju hardcore-om, nisu to u očima pravih hardcore igrača. Tekken, recimo. Skoro svi u Japanu znaju da je Tekken prosta igra u odnosu na Virtua Fighter-a. Vizuelno atraktivnija, da. Ali to može da zavara samo one koji nisu hardcore igrači (a možda misle da jesu?) Dok priznajem da DS ima svoj deo (prilično veliki) priglupih i loših igara, vrednost nekog žanra ili medija se ne određuje po najgorim primerima nego prema najboljim. Primedbe te vrste više pogađaju Wii (ali opet, ne sasvim pravedno), međutim, Wii nije tema ovog topika i ja ću se ograničiti na DS. Ako Suda51 misli da vredi praviti igre za tu platformu, ako Platinum Games (nekadašnji Clover) pravi Infinite Space koji teško da će biti igriv "povremenim" igračima, ako jedan Treasure, sinonim za hardcore ne samo u Japanu, pravi igre samo za DS (od ručnih konzola), šta onda više da kažem? Ko nije ubeđen, neka proba Bangai-O Spirits i, osim ako nije među najboljim igračima sveta, neka se ne čudi ako najčešća scena koju bude video je ekran sa natpisom GAME OVER. Mogli su staviti i GIVE UP, SUCKER, YOU ARE NOT ABLE TO BEAT THIS GAME.

Neću odgovoriti na pitanje da li je Super Mario Bros. bolja igra od Gears of War iz prostog razloga što nisam igrao ovu drugu. Ali čak me i ne privlači mnogo zato što sam igrao 1669 sličnih po mehanici, dinamici ili okruženju. Nema samo Mario klonove.

Meni je drago da devojčice igraju nešto i svaki takav pokušaj cenim. Ne da ću igrati išta od tog, ali jaz između različitih načina trošenja slobodnog vremena će biti manji i igre kao takve će biti priznatije.

Inače, ja ne pokušavam da ponizim PSP ni na koji način. Ko ima novca, neka kupi obe platforme. Dovoljno su različite. Ono što volim da ističem, a što se često zaboravlja, je: zamislite dve osobe, jedna je viša, razvijenija, ima veći IQ, bolje vidi, izgleda opakije ... sem što ima jedan hendikep u odnosu na onu drugu. Gluva je. Eto, tolika je razlika između postojanja tačskrina i njegovog nepostojanja. Ne može se ničim nadoknaditi.

[Stojadin]

Ne mozes porediti iphone i konzolu za igranje jer je konzola napravljena za igranje i najbolja je u tome dok su igre na iphoneu sporedna stvar i nikad nece imati podrsku kao igre na konzoli.Znaci kad budem hteo da igram igre na iphone-u moram da rkcem prstima po ekranu sto nece nikad davati odziv i uzitak kao obicno dugme.Sto se tice igara mnogo je bolja bilo koja novija s60 Nokija sa podrskom za Ngage 2.0.

[Sqall]

Sve je to fino u vezi PSP-a,ali nije sve u grafici,niti ima li konzola 333 ili 600 ili 100000 mhz,ali cinjenica je da trenutno u svetu u obe kategorije konzola i handheld i kucnih varijanti dominira Big N,tj.harverski slabije konzole!
Ja sam imao PSP i odigrao par igara,ali je posle 2 meseca poceo da skuplja prasinu,a verujte mi imao sam preko 200 igara!
Prvenstveno sam ga kupio da odigram crysis core.
Prodao sam PSP,kupio Wii i ne skidam se sa njega,a do nove godine mi stize i NDS cim dobijem linker!
Tako da nije sve u grafici!

[Sqall]

Da ali mi ne poredimo multimedija masine,onda bi poredili i iPhone,danas vecina Symbian telefona ima multimedijalne karakteristike bolje od psp-a!
Svako kupuje konzolu za igranje igrica,a ne zbog slusanja muzike ili gledanja klipova na njoj,emulacija je podrzana na obe platforme da se razumemo izuzev ps1 na nds-u!
Igre su najbitnije bile i ostace,a tu NDS prednjaci jer ima bruka jaku first i second party policu igara kojima malo koja igra ne sa psp-a nego svih danasnjih konzola moze prici po igrivosti,trajnosti,zarazi i zabavi!E tu NDS dobija bitku i normalno kada se postave jaki temelji onda to slede i third party developeri!
To isto pocinje polako da se desava i sa Wii-jem!
Developerima je i jeftinije i isplatljivije da prave igre za Wii koji ne gura grafiku na prvo mesto,ali zato ima skoro vise prodatih konzola koliko i obe platforme zajedno,em je izrada igara jeftinija i laksa!
To ce se osetiti krajem 2009 i pocetkom 2010,to je sigurno!