Nba 2k22

[Љуша]

Да ли је ово реално да противник не може да промаши слободно бацање. Још играм на најлакшој тежини.

[ogisha]

Retko kad maše bacanja. Jedan od retkih koji maši je centar Poeltl iz San Antonia (igram MyCareer u San Antoniu pa sam primetio da nabada svako drugo).

[NastyB]

@Ljuša

Ako igraš narodnu verziju onda nisi skinuo dobru verziju. Ako igraš originalnu već su je "pačovali" tako da ti se smuči igranje (meni jesu).

Ponekad mi se čini da je jedna utakmica dovoljna da, bukvalno, napišem knjigu o besmislenostima i idiotizmima koje razvojni tim ugrađuje vremenom. U odnosu na odličnu igru koja je bila na početku.

[ogisha]

Ja igram samo MyCareer, a od prošle verzije i online. 2k22 mi se čini zanimljivija od 2K21. Čak dolazim u iskušenje da narednu verziju nabavim ranije i po većoj ceni jer kad se kasnije priključim (kao npr sad), imam manje opcija za osvajanje tokena A što se tiče samih utakmica, nešto nisam primetio neke bitne razlike od prošle verzije, možda mi se čak ova verzija i više sviđa.

[Љуша]

Обрисао сам, сморила ме.

[NastyB]

Ja sam igrao sa Oklahomom i bilo mi zanimljivo sve dok jednog trenutka Jokić, Vendel Karter i drugi moji centri od po 100+ kilograma nisu opočeli da se kao slamčice odbijaju od Stefa Karija i Dža Moranta. Uđeš u post sa dva puta težim i jačim igračem i ne možeš da ih pomeriš ni milimetar.

To je bila kap koja je prelila čašu.

[filipos]

@NastyB

Naravno da nisi mogao da ih uguras kad si ukinuo Nidzi burek i koka kolu

[NastyB]

Inače, zadnjih par dana mi se desilo nešto što NIKADA niam uspeo u bilo kojoj NBA 2K igri.

Jeste da sam se nervirao igrajući 2K22, ali pošto trenutno nemam ništa zanimljivije, krenuo sam da menadžerišem u MY LEAGUE sa Denverom. Da ne dužim kako sam to izveo, ali sam rasturio sve osim Jokića. Uz pomoć trejdova sam došao do petorke: PG-Dežunta Marej (San Antonio), SG-Lonzo Bol (inače plej Čikaga, a na SG je slabiji), SF-Keldon Džonson (San Antonio, inače igra PF u Sparsima), PF-Vendel Karter (Orlando) i, naravno, Jokara na centru. Prilikom trejdova sam došao i do Džonatana Ajzaka iz Orlanda koji je tamo krilni centar, ali sam ga prebacio na centarsku poziciju jer je visok kao Jokić. Takođe mi je Džared Vanderbilt iz Minesote rezervni krilni centar, a ostatak je klasika rolplej igrača. Ništa preterano, Jokić je Superstar sa rejtingom 96, Marej iz SA je na 87, a ostali su tu na oko 80

I, tako, počnem prvu protiv Sansa na All Star težinskom nivou i na 25:2 za Denver shvatim da je ovo prelako. Prebacim težinu na Superstar očekujući da ću se nervirati samo tako. Dobih Sanse 15-ak razlike i sledeće dve debelo sa preko 30 poena i bio sam poprilično iznenađen. Vraćaj sve na početak, ovo nešto nije u redu.
PRVI PUT OD KADA IGRAM NBA 2K IGRE sam prebacio težinu na "Hall of Fame" nivo, podesio na najteže moguće i krenuo opet iz početka sa Sansima. Ovaj put je bilo nerviranja, ali vrhunsko krljanje, menjanje taktika i krajnje uzbudljiva završnica u kojoj sam izgubio sa jednim poenom. Ali sve je bilo OK. A onda, tek očekujući da ću se nervirati dobijem sledeće tri utakmice lagano. A onda Voriorsi, razbiše me trojkama samo zato što moji AI saigrači igraju kao muve bez glave. Sledeća opet protiv njih, ovaj put ih pregazim kao plitak potok. Sjajno.

Osim što kad sam na 12-3 u ligi shvatio da moram da menjam svoje dobre igrače za neke slabije, kako bi mi bilo uzbudljivije. Ali, to tek ne mogu. Želeći da se rešim Keldona Džonsona (81) za nekog slabijeg, Šarlot mi ponudi Majlsa Bridžisa (84, PF) koji je savršen za poziciju krila zbog vidine od 2,01. Rešim da batalim mog omiljenog Vendela Kartera, Klivlend daje mnogo skupljeg i nešto boljeg Džareta Alena, koji je jednako visok i kojeg sam stavio kao krilnog centra. U drugu postavu sam ubacio sve neke rukije Ajzeju Džeksona iz Indijane kao rezervnog centra, Treja Marfija na SF, Herbert Džons na SG, sve sami rukiji sa 76-77 rejtingom.

Sad sam na 28-3 u ligi. Igram na Hall of Fame težini tako da povremeno gledam i televiziju dok igram. I ne mogu da verujem da se ovo dešava. Pokušavam da shvatim kako i zašto, jer 2K22 nisam igrao NI PRIBLIŽNO ludački kao one pre 2K18 gde sam provodio sate i dane uz NBA, ali mi je HoF nivo bio nešto o čemu ne želim ni da razmišljam. Što, najverovatnije, ne znači da sam ja postao dobar igrač već da je 2K rešio da toliko zatupavi i loše pačuje igru da sad svaki mamlaz koji je se dohvati može da pobeđuje bez trunke truda.

Kakva šteta.

A što je najgore, jeda čekam da dođem kući i da virtuelno u 2K22 razvalim Tejtuma i Brauna, moje omiljene "prave igrače" iz NBA.

Pored Jokića, Bogdana, Nemanje i Durenta.

[Nestor]

NBA 2K23: Michael Jordan Edition