Svet mitologije

[Red Dragon]

Mislim da na ovom forumu ima dosta ljubitelja mitologije, pa rekoh, sto da nemamo temu i za nju. Ja sam oduvek gotivio mitologiju, pogotovo grcku, ali mi nisu strane ni egipatska, nordijska, istocnjacke.

Ovde mozemo razgovarati o cemu god 'ocete, a da je vezano za mitologiju. Price, heroji, mitska bica, bozanstva, kviz-dueli(kasnije o ovome), o cemu god hocete.
Nadam se da ce, uz blagoslov moderatora, ova tema dugo trajati.



Evo Iris bi mogla da zapocne prva, s obzirom da je u grckoj mitologiji Iris bila izaslanica bogova i simbolizovala dugu na nebu.

[bobi]

Jedno je sigurno...
moderator neće da ti obriše ovu temu.

A što se tiče mitologije uopšte, meni je i ova naša Srpska, sjajna... a sa ostalima i nisam nešto naročito potkovan, ali sam rad da naučim.

Konačno jedna dobra tema i jedva čekam da vidim postove i ponešto naučim.

[Iris]

Još sinoć su me zasvrbeli prsti, ali nisam imala vremena da se raspišem... Svaka čast Red Dragonu za ideju!

Lično sam veliki ljubitelj Keltske, Vikinške (Norse) i mitologije Irokeza (prve konfederacije na svetu), koje sam detaljnije upoznala na fakultetu. Sa druge strane, takođe izuzetne su i mitologije Japana, Inka, Maja i Asteka koje sam sa uživanjem čitala od detinjstva i koje su i danas malo poznate kod nas. Ne smemo zaobići ni mitologiju Arde, koju je osmislio i verno prikazao Tolkin...

[zidan grobar]

Grčka mitologija je korpus priča koji pripadaju starim Grcima i čiji su predmet njihovi bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su živeli i koji ih je okruživao, kao i poreklo i značenje njihovih kultova i rituala. U modernom smislu pod grčkom mitologijom se podrazumeva, studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi.
Mitovi spadaju u prve manifestacije ljudske mašte i nastaju zbog duboke potrebe za metaforičkom interpretacijom svih fenomena s kojima se susreću ljudi tokom svog života. Zbunjenost i slabost čoveka pred neprikosovenim silama Prirode, metafizičke spekulacije, shvatanje slabosti ljudskog bića, moralne norme i dileme, komunikacija sa sebi sličnim, izražavaju se preko priča sa simboličkim sadržajem, kao rezultat ljudske mašte. Skupovi tih legendarnih tradicija čine mitologiju, gdje se ogledaju prve spekulacije o životu i Prirodi. U isto vreme, mitovi nude jasnu sliku o karakteristikama svakog naroda, njegovom karakteru, stremljenjima i dostignućima, kao i njegovoj trajektoriji kroz istoriju.
Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih je pokušavao da shvati, da da interpretacije, o svemu onome što prevazilazi dimenzije ljudskog razuma u to vreme, kao i o svemu onome, što je u njihovim očima bilo neobjašnjivo i neukrotivo. Njihove priče su se prenosile s koljena na koljeno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe. [1]
U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava (životinja, zemlje, drveća..). Nakon raspada, u homersko doba ova religija zamenjena je verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su takođe imali i ljudsku narav, bili besmrtni i svemoćni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije.

[zidan grobar]

Po grčkom mitu, u početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je haos. Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Geja - zemlja i Uran - nebo. Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Međutim, Uran bojeći se da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Međutim, jedan bog - Hronos (vreme) uspeo je da izađe iz provalije i da oslobodi ostalu braću i sestre. Tada, kao što se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu i postade gospodar sveta. Međutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlađi sin - Zevs.

Ako ocete vise da saznate idite na wikipediju.

[Gordon Freeman]

E sumnjam da ima neko da ne zna maltene celu grcku mitilogiju , pa makar je cito i na wikipediji, nego bolje da pricate (oni koji to dobro znaju) o slovenskoj mitologiji koja je stvarno dobra a ne pominje se tako cesto kao druge...

[Iilija64]

3 je najvažniji broj u kršćanstvu. sveto trojsto, sveti jaki, sveti neumrli sve po tri puta

[Ulmawen]

Iilija64 kaže:

3 je najvažniji broj u kršćanstvu. sveto trojsto, sveti jaki, sveti neumrli sve po tri puta

Sve mi se čini da nisi dobro pročitao Irisin post... 3 je najvažniji broj u mnogim verama i religijama, a ne samo u hrišćanstvu, koje je vrlo lepo pokupilo gomilu starih običaja i "prevelo" ih u novu monoteističku religiju.

I na dalje, zamolila bih sve učesnike da se uzdrže od navijačkih strasti; ovo je tema za otvoren razgovor o mitologijama, koje neminovno obuhvataju i folklorni i verski deo, pa vas molim za tolerantnost u svakom pogledu. Be warned: vređanje "drugih" kulturnih tekovina i prozivanja na verskoj i kulturološkoj osnovi neće biti tolerisano i biće najstrožije kažnjavano.
Dakle, dajte da o ovoj temi razgovaramo argumentovano, a ne sa stanovišta "ova religija je verodostojnija od one" isl.
Uživajte u temi.

[Iilija64]

Mitologija uglavnom ima korjene u stvarnosti.
Zmajevi su najuobičniji motiv u europi. kasnije je crkva zmaja prikazala luciferom i zvijer je dobila tijelo. bio je jedan polu-film polu-dokumentarac u kojem jedan istraživač pronalazi zmajeve i opisiva da ako su postojali kako bi izgledali. zmaj mi je najdraže mitološko biće uz gargoyle.
ps. kako se oni prevode na srpski ili hrvatski. na htv-u je bio crtani o njima i preveli su ga vodorige

[Carl Jonson CJ]

Iilija64 kaže:

zmaj mi je najdraže mitološko biće uz gargoyle.
ps. kako se oni prevode na srpski ili hrvatski. na htv-u je bio crtani o njima i preveli su ga vodorige

Гаргољ, као оне камене стварчице, тј. статуе демона на Нотр Даму?

[Iilija64]

Carl Jonson CJ kaže:

Гаргољ, као оне камене стварчице, тј. статуе демона на Нотр Даму?

po noći demon po danu kamen.

[zoran845]

Carl Jonson CJ kaže:

Гаргољ, ...

Mala ispravka: nije "gargolj", nego "gargojl".

[VojaM]

Carl Jonson CJ kaže:

Гаргољ, као оне камене стварчице, тј. статуе демона на Нотр Даму?

Мислиш гаргоЈЛ?

[VojaM]

VojaM kaže:

Мислиш гаргоЈЛ?

Gargojli (od kasnolatinske reči sa značenjem gutati, grgoljati), u hrvatskom "vodorige" (rigaju vodu, očigledno bukvalni prevod nemačkog Wasserspeier), u srednjovekovnoj arhitekturi su ukrasi na monumentalnim građevinama koji su služili, umesto oluka, da usmere vodu koja se sliva s krova kako ne bi kvasila zid.

Takođe, nevezano za to, postoje i gargojli u germanskoj i keltskoj mitologiji, kao zla bića koja su noću živa, a danju se skamene.

Evo šta kaže Wikipedija na hrvatskom:

U arhitekturi vodorige (francuski gargouille, izvorno grlo, latinski gurgulio, gula, i ostale slične riječi dobivene iz gar, gutati, zvuk vode u ustima; talijanski doccione; njemački Ausguss, Wasserspeier) su izrezbarine u obliku zmajeva, ljudi i drugih oblika legendarnih zvijeri koje rigaju vodu iz usta. U keltskoj i germanskoj mitologiji one se spominju kao bića koja se kreću po noći, a danu se skamenjuju. Otimaju i jedu djecu.

[zWest]

pohvale za temu, sutra cu da citam sad sam stvarno umoran , inace video sam da postoji post od Iris o mitologiji Maya pa cu to detaljno da procitam.

[Iris]

Što se Maja i Asteka tiče, kod nas je literatura uglavnom slabo dostupna, pošto nemamo (para za) katedru za arheologiju Srednje i Južne Amerike. Jedine legende i odlomci mitologija koje se mogu naći su objavljene u različitim enciklopedijama i knjigama bajki. Srećom, Internet ostaje nepresušan izvor informacija ako vladate engleskim jezikom dobro, i ako znate gde da tražite

Astečki mit o vrhovnom bogu Kecalkoatlu (Quetzalcoatl, "Pernata Zmija") je jedan od najpoznatijih, i sa njim treba da počnete ako želite da proniknete u osnove Astečke mitologije. Interesantno je da je bog opisan kao čovek bele puti sa bradom, čiji je simbol krst koji simbolizuje četiri strane sveta, a u čijem je središtu prestonica Astečkog carstva Tenočtitlan (Tenochtitlan).

[Red Dragon]

Hijakint (Hijacint,starogrč. Hyakinthos) je heroj iz grčke mitologije. Bio je sin muze Klio i Pira, kralja Makedonije.
On je bio centralna ličnost koja se slavila na spartanskom letnjem festivalu Hijakintija. Festival bi trajao tri dana, jedan dan tugovanja za poginulim herojem, i dva dana slavljenja njegovog ponovnog rođenja.
Po mitologiji, Hijakint je bio lepi mladi miljenik boga Apolona. Jednom prilikom su se nadmetali u bacanju diska. U nameri da impresionira Hijakinta, Apolon je hitnuo disk svom snagom. Hijakint je potrčao da ga uhvati, ali ga je disk pogodio i ubio.
Po drugoj verziji ove legende, ljubomorni bog vetra Zefir je odgovoran za Hijakintovu pogibiju. On je, navodno, vetrom skrenuo putanju diska i ubio Hijakinta.
Apolon nije dozvolio Hadu da odnese mladića u podzemlje, već je njegovu krv pretvorio u cvet (zumbul, hijakint). Početno slovo Hijakintovog imena (Υ) podseća na cvet zumbula. Ovidije u svojim delima tvrdi da su Apolonove suze oblikovale formu ovog cveta.