3/2013 "(Ne) meša se"

[oluja]

Ako imate neko svoje misljenje na temu aktuelne kolumne molimo vas da ga podelite sa ostalim forumasima u ovoj temi.

Kolumna je lični komentar istaknutog novinara nekog lista na neku pojavu. Za razliku od reportaža i ostalih tekstova koji bi trebalo da budu objektivni, kolumna podleže subjektivnosti autora, zato se grafički drugačije predstavlja od ostatka časopisa.

[namcor]

"...i ovde se radi o potrebi da dođe do tranzicije svesti..."

Da ništa drugo nije napisano i ovo bi bilo dovoljno. Naši ljudi (većinom) će radije da rade za mizernu platu i kukaju, a posle posla malo na crno da zarade još koji dinar i likuju jer su zaj..ali sistem, nego da krenu u neki ozbiljan samostalan posao. Radije će da rade na "sigurnom poslu" (čitaj: državnom) za 300€, nego neki dobro plaćeni posao na kome platu moraju i da zarade. Radije će da tavore u poznatom okruženju, nego da putuju 100km...

[Sladjan85]

Ne znaci da ce svi u samostalnom poslu uspeti ,niti da ce svako biti dobar preduzetnik, a i ne pominje se ono : "sta ako ne uspe, pa se zaduzimo". Srbija je prepuna propalih projekata, zajmova i bankrota. Uostalom trziste rada nam je ocajno ,pa ljudi cuvaju tesko stecene (ili preko veze) dobijene poslove i radna mesta. Moras biti maher ,pa da budes siguran da ces uspeti u onome sto si naumio. Sve je to rizik.

al tek ovo :


"Drzava planira da daje grantove u visini seed investicije koju je startap obezbedio, do 25 000 evra. Novac dobija zapravo investitor, pa ga ulaze zajedno sa svojim sredstvima u startup "

[lijenština]

namcor kaže:

"...i ovde se radi o potrebi da dođe do tranzicije svesti..."

Da ništa drugo nije napisano i ovo bi bilo dovoljno. Naši ljudi (većinom) će radije da rade za mizernu platu i kukaju, a posle posla malo na crno da zarade još koji dinar i likuju jer su zaj..ali sistem, nego da krenu u neki ozbiljan samostalan posao. Radije će da rade na "sigurnom poslu" (čitaj: državnom) za 300€, nego neki dobro plaćeni posao na kome platu moraju i da zarade. Radije će da tavore u poznatom okruženju, nego da putuju 100km...

Pruži statističke podatke o preduzetništvu u odnosu na ukupan broj zaposlenih u Srbiji i Zemljama Zapada i Trećeg sveta pa da ih poredimo.

Takođe, pruži podatke o tome koliko novoosnovanih privrednih društava preživi prvu godinu poslovanja - to daje uvid u to koliko je preduzetništvo primamljivo kao izvor prihoda.

Na kraju, daj istraživanja javnog mnjenja gde su se bavili pitanjima gde bi se ispitani radije zaposlili i koliko vrednuju sigurnost radnog mesta.

Hoćeš promenu svesti ?
Počni od sebe.

Jesam neprijatan, ali ti nisi glup i hoću da podstaknem i druge na razmišljanje ako iko i čita ovu temu Nemojte da ponavljate doslovce ideološke mantre.

Recimo na fakultetu sam čuo - privatna svojina je bolja zato što će privatnik zaposliti novog radnika samo da bi zaradio i jedan dinar više.
Jes' vala, junački predočena ekonomska maksima, samo što nije rečeno da će i otpustiti da bi zaradio taj dinar više.
Takvim poluistinama se i vlada svetom.

[namcor]

Istraživanja javnog mnjenja su česta i koliko god se stavovi o nekim drugim pitanjima menjaju iz dana u dan, stavovi o "sigurnom državnom poslu makar i za manju platu" su zabetonirani. Ovde se godinama gorilo: "uči, da ne bi morao da radiš". To znači da završiš školu, uglaviš se u nekoj fimi ili opštini kao "mlađi referent", ne radiš ništa, dobijaš platu i tu dočekaš penziju.

Drugo, posmatraj svoje okruženje: koliko ljudi koje poznaješ putuje na posao više od 10-15km i koliko ih poznaješ koji su spremni da se presele (a da nije za BG ili NS) ili putuju 100km na posao.

Kod nas veliki broj malih preduzetnika propada jer otvara kojekakve kioske i prodavničice kojih već ima milion, a dobrim delom i zato što čim postanu "gazde" počnu da se bahate, troše više nego što objektivno imaju, a sve to pre ili kasnije dođe na naplatu. O gomili fantomskih firmi koje se otvaraju za jednokratno pranje novca da ne pričam.

Meni se ne dopada ni ta naša politika subvencija - zar nije bolje uvoditi poreske olakšice, a ne subvencije. Kada otvorim firmu i zaposlim deset ljudi da prvih par godina budem oslobođen nekih dažbina, a ne da direktno dobijam novac i onda se pojavljuju kojekakvi mešetari koji ispune neke formalne uslove i ceo biznis se svede na izmuzanje para od države.

[lijenština]

namcor kaže:

Meni se ne dopada ni ta naša politika subvencija - zar nije bolje uvoditi poreske olakšice, a ne subvencije.

Vidiš đavo je u detaljima. Zato paušalne, uopštene ocene su opasne.

Poreske olakšice zvuče primamljivo, ali onda sav kapital novoosnovana firma mora da skupi sama pod često nepovoljnijim uslovima u bankama. U periodu kada je ekonomska kriza one su vrlo oprezne u davanju kredita i često traže preterane garancije. To ne znači da su i uslovi pod kojima država ih daje mnogo povoljniji ili uopšte povoljniji, ali daje još jednu adresu na koju se mogući preduzetnici mogu obratiti.

Politika poreskih olakšica je popularna u delu poliike u Americi pogotovu Libertarijancima i delovima Republikanaca koji se povode geslom - Starve the Beast u odnosu na državu - smanjenje njenog uticaja će se postići sečom prihoda. Nećemo ulaziti u tu politiku, jer su to kao i obično, u najboljem slučaju poluistine. Recimo Federalne rezerve su upumpale u bankarski sistem hiljade milijardi dolara - ekvivalent primarne emisije nekada kod nas - razlika u kamatnim stopama između onoga što je dobijeno i onoga što se odobrava privredi je ostala kao prihod bankama i to su desetine milijardi dolara. Ako su poreske olakšice tako sjajne što se štampaju pare iliti kako se tamo koristi eufemizam - "Količinsko olakšavanje" - Quantitative easing

Olakšice nose veliki broj problema sa sobom kao i subvencije ( čiji su glavni problemi nalaženje dovoljno novca u budžetu, zloupotreba dodele i nemogućnost naplate ). Olakšice komplikuju poreski sistem (subvencije nisu porezi), stvaraju prostor za vrdanje plaćanja ( firma se ugasi pre nego što istekne rok oslobođenja, mada je to moguće i kod subvencija), poreskim olakšicama se ne upumpava novac u ekonomiju kada bankarski sistem neće to da čini zbog rizika koju sa sobom nosi ekonomska kriza, a promet u privrednim društvima nije dovoljan da se stvori dovoljno tražnje da bi se iz krize izašlo.

[namcor]

Svi ljudi za koje znam da su dobili neke start-up subvencije za svoje firme ili poljoprivredna gazdinstva su ili bili članovi stranaka na vlasti (raznih) ili su platili 5-10% "provizije".
Kada su se subvencionisali krediti za stanove, došlo je do poskupljena - banka je zaradila više, bizMismeni više, država je platila par hiljada €, a kupcu se svelo na isto. Efekat: novac iz budžeta je završio u bankama i privatnim džepovima, a "mladi parovi" od svega nisu imali neku veliku korist.
Kada su subvencionisali kredite za Punto, opet ista stvar: Fiat je podigao cenu za 1000€, banka zarađuje više, a krajnji kupac je na istom jer mu jeste manja kamata, ali i veća osnovica.

O raznim nezakonitim stvarima da ne govorimo.

Edit: malo sam skrenuo od onog što sam hteo da kažem - država treba da napravi sistem u kome će biti lako, jednostavno i jeftino otvoriti (i zatvoriti ako ne ide) firmu, a ne da komplikuje i otežava, a onda kao pomaže (pospem eksere po putevima, a onda ti subvencionišem kupovinu novih guma)...

[DeCoy]

namcor kaže:

Drugo, posmatraj svoje okruženje: koliko ljudi koje poznaješ putuje na posao više od 10-15km i koliko ih poznaješ koji su spremni da se presele (a da nije za BG ili NS) ili putuju 100km na posao.

Možda su ljudi inertni, ali većinom nemaju mnogo i ne žele da rizikuju da izgube i to malo što imaju. Pogledaj prvo to putovanje od 100 km. Pretpostavljamo da nemam auto i ne ulazim u računicu koliko bi me stajalo da putujem automobilom. Povratna karta za tu razdaljinu košta otprilike 750 dinara, što pomnoženo sa 22 radna dana (tj. ako ne radiš vikendom) iznosi 16500 dinara. Drugo vreme putovanja autobusom na toj razdaljini je otprilike sat i 45 minuta. Dodaj na to da ti od autobuske stanice u BG do posla treba još bar pola sata do 45 minuta, to je 2:15 do 2:30 u jednom pravcu, pomnoži sa dva i dobiješ 4.5 do 5 sati dnevno. Ako si sretan dobićeš osmočasovno radno vreme (uz koje se normalno očekuje da ostaneš prekovremeno koliko treba) što bi značilo da otprilike 13 sati provedeš na poslu i u putu (ako imaš sreće da ne radiš prekovremeno). Da li zaista misliš da se nekom isplati da pod ovakvim uslovima rizikuje ono što već ima sa nečim nesigurnim u Beogradu za nešto veću platu (kada se oduzme cena putovanja). Za preseljenje će ti opet trebati slična i veća suma mesečno.
Da postoji infrastruktura i kultura komjutinga kao na zapadu bila bi druga priča, ovako je samo previše rizično.

[namcor]

To je taj problem mentaliteta. Niko u životu nije napravio nešto, a da nije bar malo rizikovao. Nemam ništa protiv ljudi koji igraju na sigurno (i ja sam tu negde), ali onda nemoj da se žališ nego ćuti i trpi.
Moj brat zarađuje 5-6 puta više od mene (mada je i moja plata za naše uslove "solidna"), ali i radi mnogo više, o preganjanju sa dužnicima da ne pričam. Sa jedne strane ne bih se menjao sa njim, volim da imam slobodno vreme za sebe i porodicu, ali sa druge, on iz zezanja kupi TV od 50", a ja imam CRT samsung kome ekran lagano crkava, a kada ne možemo da se dogovorimo gledam tv na D3GO na kompjuteru ili tabletu jer trenutno ne mogu da odvojim ni 300€ za neki jeftiniji LCD. On ima novi automobil, a ja star 20 godina, za ratu kredita bih i nekako odvojio, ali nemam za učešće. Sve to što on radi, umem i ja, ali ja sam inertan i ne volim da se ekponiram i ne umem da naplatim, a on "ume i ono što ne ume", ali ne vara ljude nego plati nekome da odradi, nekada čak bude i na malom gubitku, ali ima zadovoljnog klijenta... Kako je on uspeo, tako mogu i ja, ali jednostavno imam drugačiji stav i druge prioritete i ne kukam zbog toga što nemam.

[Jim Bravura]

lijenština kaže:

- razlika u kamatnim stopama između onoga što je dobijeno i onoga što se odobrava privredi je ostala kao prihod bankama i to su desetine milijardi dolara. Ako su poreske olakšice tako sjajne što se štampaju pare iliti kako se tamo koristi eufemizam - "Količinsko olakšavanje" - Quantitative easing

Колико ми је познато, банке саме стварају новац. Не морају оне ништа да добију, да би зајмиле.

lijenština kaže:

Recimo Federalne rezerve su upumpale u bankarski sistem hiljade milijardi dolara - ekvivalent primarne emisije nekada kod nas

Не бих рекао да је исто. Паре које круже на релацији ЦБ-банке нису у оптицају. Из угла привреде и грађана, тај новац је непостојећи, јер се њиме не обавља никакав промет. Сем тога, сам си рекао да се банке устежу да зајме као некада (пре кризе). Е сад, ако паре потребне за кредите банке саме генеришу, то значи да привреда није видела ни долара од тих силних милијарди. Новац централне банке је практично искоришћен да се покрију (фиктивни) губици у билансима банака.

lijenština kaže:

Olakšice nose veliki broj problema sa sobom kao i subvencije ( čiji su glavni problemi nalaženje dovoljno novca u budžetu, zloupotreba dodele i nemogućnost naplate ).

Зар онда није логично да се заобиђе буџет? Јер ако је у питању производња, где је препрека да се финансирање врши директно, тј. емисијом. Ако могу банке, глупо је да држава као носилац власти то исто не може.

lijenština kaže:

Olakšice komplikuju poreski sistem (subvencije nisu porezi), stvaraju prostor za vrdanje plaćanja ( firma se ugasi pre nego što istekne rok oslobođenja, mada je to moguće i kod subvencija), poreskim olakšicama se ne upumpava novac u ekonomiju kada bankarski sistem neće to da čini zbog rizika koju sa sobom nosi ekonomska kriza, a promet u privrednim društvima nije dovoljan da se stvori dovoljno tražnje da bi se iz krize izašlo.

Ако је у питању нови новац са ценом емисије која је практично занемарљива, о којим тачно ризицима причамо

[M1L0SH]

namcor kaže:

"...i ovde se radi o potrebi da dođe do tranzicije svesti..."

Da ništa drugo nije napisano i ovo bi bilo dovoljno. Naši ljudi (većinom) će radije da rade za mizernu platu i kukaju, a posle posla malo na crno da zarade još koji dinar i likuju jer su zaj..ali sistem, nego da krenu u neki ozbiljan samostalan posao. Radije će da rade na "sigurnom poslu" (čitaj: državnom) za 300€, nego neki dobro plaćeni posao na kome platu moraju i da zarade. Radije će da tavore u poznatom okruženju, nego da putuju 100km...

Ma daj retko ko se usudjuje da srlja u nepoznato. Sta kad samostalan posao propadne kao sto ti je Slajdan85 rekao. Uostalom sta to tebi smeta ti ako si tako "napredan" nasi ljudi ti nista ne smetaju idi gde je bolje. Nego i ti kao i "nasi ljudi" samo pricas. Verovatno.

namcor kaže:

Ovde se godinama govorilo: "uči, da ne bi morao da radiš".

A joooj sta sam se toga naslusao. Cak sam se i svadjao sa mojima zbog toga. I naravno digo ruke od ucenja i sad cekam da radim ali i toga nema. "Radio ne radio svira ti radio" bar dok zivis do 40te sa roditeljima. Ovo nase drustvo je stvarno katastrofa. Ali i sami smo krivi. Treba nam tranzicija iz tog komunistickog nacina razmisljanja. A to valjda dolazi vremenom nove generacije drugacije odrastaju nece razmisljati kao moja baba.

IT biznis lepo samo to zaposljava mali broj strucnih ljudi. Nece se tu mnogo sta promeniti za vecinu nas. (ili bar konkretno za mene) Ipak Svet Kompjutera ne interesuje resavanje socijalnih problema nego razvijanje svega sto ide uz kompjutere.

[namcor]

M1L0SH kaže:

Ma daj retko ko se usudjuje da srlja u nepoznato. Sta kad samostalan posao propadne kao sto ti je Slajdan85 rekao. Uostalom sta to tebi smeta ti ako si tako "napredan" nasi ljudi ti nista ne smetaju idi gde je bolje. Nego i ti kao i "nasi ljudi" samo pricas. Verovatno.

rekoh već:

namcor kaže:

Nemam ništa protiv ljudi koji igraju na sigurno (i ja sam tu negde), ali onda nemoj da se žališ nego ćuti i trpi.

Kod nas je problem što su svi lepi, pametni i sposobni, samo im fali da im neko pokloni par stotina hiljada evra pa da to pokažu ili da ih zaposli i da im 10000€ platu. Ako je neko lep, pametan i sposoban, onda će biti lep, pametan i sposoban da nađe način da novac sam zaradi, a u suprotnom je možda lep i pametan, ali uglavnom nesposoban i što pre to shvati biće srećniji.

[lijenština]

M1L0SH kaže:

Treba nam tranzicija iz tog komunistickog nacina razmisljanja. A to valjda dolazi vremenom nove generacije drugacije odrastaju nece razmisljati kao moja baba.
.

Ne, nove generacije su iste kao i stare. Samo su zablude drugačije, ali su svejedno zablude. Recimo privatizacija, liberalizacija, reforme, demokratija, sloboda štampe, EU... Buduće generacije, kada budu čitale istorijske udžbenike, će se smejati nama kakve smo ovce bili, kako nismo videli da srljamo u propast ne prepoznajući kako su to bile samo prazne fraze poput brastva i jedinstva pre toga, koje su služile da nam zamažu oči pred jednim duboko nepravednim lopovskim sistemom koji nas je sve poput nekog monstruma iz svemira već sve upio i svario i zamenio replikantima koji gamižu bez cilja. Njima će se smejati zbog drugačijih ideoloških pomija nego što su bile na našem jelovniku. I miris i ukus.

Razlog što se ovde živi loše su kao i uvek - loše elite. Nas je zakačila klasična "Baroni pljačkaši" faza kapitalizma kada se krade na veliko. Takva ti je bila SAD u 19. veku ili Rusija posle pada komunizma. To je sistemski problem. Nema to veze sa mentalitetom.

[DeCoy]

lijenština kaže:

Razlog što se ovde živi loše su kao i uvek - loše elite. Nas je zakačila klasična "Baroni pljačkaši" faza kapitalizma kada se krade na veliko. Takva ti je bila SAD u 19. veku ili Rusija posle pada komunizma. To je sistemski problem. Nema to veze sa mentalitetom.

Tzv. "period sticanja kapitala"

[ColdBoot]

Meni je simptomatično kad ministar ekonomije izjavi da se država nije pokazala sposobna da upravlja uspešno jednim preduzećem. Šta onda misliti o njihovoj sposobnosti da se izbore sa makro-ekonomskim problemima?

U takvom okruženju mogu uspeti samo oni sa političkim "leđima" ili rođeni pod srećnom zvezdom ali malo ko poštenim radom pa makar i rizikovao sve što ima.

[todos]

namcor kaže:

To je taj problem mentaliteta. Niko u životu nije napravio nešto, a da nije bar malo rizikovao. Nemam ništa protiv ljudi koji igraju na sigurno (i ja sam tu negde), ali onda nemoj da se žališ nego ćuti i trpi.
Moj brat zarađuje 5-6 puta više od mene (mada je i moja plata za naše uslove "solidna"), ali i radi mnogo više, o preganjanju sa dužnicima da ne pričam. Sa jedne strane ne bih se menjao sa njim, volim da imam slobodno vreme za sebe i porodicu, ali sa druge, on iz zezanja kupi TV od 50", a ja imam CRT samsung kome ekran lagano crkava, a kada ne možemo da se dogovorimo gledam tv na D3GO na kompjuteru ili tabletu jer trenutno ne mogu da odvojim ni 300€ za neki jeftiniji LCD. On ima novi automobil, a ja star 20 godina, za ratu kredita bih i nekako odvojio, ali nemam za učešće. Sve to što on radi, umem i ja, ali ja sam inertan i ne volim da se ekponiram i ne umem da naplatim, a on "ume i ono što ne ume", ali ne vara ljude nego plati nekome da odradi, nekada čak bude i na malom gubitku, ali ima zadovoljnog klijenta... Kako je on uspeo, tako mogu i ja, ali jednostavno imam drugačiji stav i druge prioritete i ne kukam zbog toga što nemam.

Ovo je dobro rečeno.
I moj Brat radi za ogromnu platu ali nije prijavljen. Uprkos tome što sam ga lično molio da bar sam uplaćuje u privatni penzioni fond. Radi deset meseci jer mu je takav posao onih dva meseca nema nikakva primanja, to mu je kao odmor samo neplaćen. Sve to ima veze sa ovakvim Srbistanom.

[Miloš987]

DeCoy kaže:

Možda su ljudi inertni, ali većinom nemaju mnogo i ne žele da rizikuju da izgube i to malo što imaju. Pogledaj prvo to putovanje od 100 km. Pretpostavljamo da nemam auto i ne ulazim u računicu koliko bi me stajalo da putujem automobilom. Povratna karta za tu razdaljinu košta otprilike 750 dinara, što pomnoženo sa 22 radna dana (tj. ako ne radiš vikendom) iznosi 16500 dinara.

Iz Smedereva je povratna za Beograd 700 dinara. Ima 47 km. Radnicka mesecna ispada oko 15 000. Tako da se plate, koje su objektivno vece u Beogradu, prilicno smanje i budu na proseku koji se dobija kod privatnika u SD ili u drzavnoj sluzbi. Takodje tu je i gubljenje vremena u putu. Opet mnogo ljudi putuje na posao, ali ne vidim da oni nesto mnogo bolje prolaze od ostalih.

[namcor]

Pre neki dan je jedan danas omiljeni političar rekao nešto što su govorili i neki drugi manje omiljeni ranije (parafraziram): ako si se trudio i uradio sve što možeš da ti bude bolje, a i dalje je loše, onda je kriva država, a ako po ceo dan sediš u kafiću ili gledaš TV (ili igraš igrice ), onda si sam kriv.

Ne sporim da je naša država "loša" i da nema i ovih pozitivnih primera koji su loše završili, ali 99% srpskih luzera pripada ovoj drugoj grupi.

[Miloš987]

Taj koga si parafrazirao je sigurno tako uspeo, samo radom i pozitivnim razmisljanjem, uopste nije bio ministar i pre 15-ak godina, u godinama na koljim bi mu zavideo jedan drugi vunderkind koji danas trazi preokret.
Pre nego me svrstate u prozvanu grupu, samo da kazem da radim, i to u prosveti, trenutno sa 15% fonda i isto toliko plate. Otprilike sam isto dobijao od studentskog kredita, dok sam studirao. Mislim da sam radio (i radim) da mi bude bolje.
Lako je generalizovati stvari, nece ljudi da rade a traze. Jos kad se politicari uhvate za to, prosto izgleda da sav njihov trud propade zbog lenje populacije.

[nicpid]

paradoks, da smo mi drugaciji i politicari bi nam bili drugaciji, pa tako nikad ne bi ni bili tu de smo i ne bi morali da se menjamo.
Ova scena je ogledalo naseg drustva, bahato, glupo.