17 korisnika (ranojutarnja razmišljanja)

[aerochivija]

bobi kaže:

Heh setio sam se...

[B]Raven II:

Ponoc kada tamna stize
Moj se korak opet nize
bezbrizno ko svake noci
svojoj kuci htedoh poci

Anabel Lee II ili Kako sam preveo Poa

Pre mnogo i mnogo godina,
na eSKa Forumu to bi...
Pisaše dvojica koje su zvali
nickom Simke i Bobi.

Dakle, svaka čast za novu primenu & analizu EA Poa. Ne znam šta je luđe. A ja mislio da sam najdokoniji "ludak".

Setni prizvuci pominjanja moguće emigracije. Pesma koju navodim nije samo o tome, univerzalna je i genijalna.

MIROSLAV ANTIĆ - Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možeš srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Sve su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.

[bobi]

Ariel kaže:

...ljude je najbolje posmatrati kada neznaju da to činite ili kada niste u kontaktu sa njima...
...Malo sam odužila ovu moju priču ali hoću samo da kažem da je ovaj forum, i pored nekih fantastičnih nedostataka, izuzetno mesto za „čitanje“ ljudi...

Buahahahahahaha
hehehe...

Eh pa sestro moja, mene slobodno mozes da citas do mile volje. Mozes cak da dodjes u Nis, pratis me od kuce, preko posla, do kafica, ili ortaka... Citaj me slobodno, ako te ne mrzi da to radis.
Sad, posto si me oraspolozila ovako, dozvoli da ja malo tebe procitam

Ariel kaže:

Skoro 20 poruka u sandučetu samo potvrđuje koliko je psihologija moćna stvar.

Nije psihologija mocna, JA sam mocna.

Ariel kaže:

Dobro eto priznajem da obožavam psihologiju i da posmatram ljude i da verujem da sam možda pogrešila što sam upisala ETF.

Steta sto sam to upisala. Ali eto, nisam ja kriva, trebala je drzava da shvati izuzetnost mojeg bica, pa da pohita da me preusmeri. Ali pametan covek, je uvek neshvacen covek, i ja se dicim sto moram da nosim teret, koji mnogi ne mogu.

Ariel kaže:

Kako je Lajbnic lepo rekao svojim principom uzročnosti: „Ništa se ne događa i ništa ne postoji niti propada

A citala sam i Lajbnic-a, kao sto vidite, a ipak, malo njih moze da shvati njega.

Ariel kaže:

Ljudi nedostaje mi „materijal za čitanje“!!!

Oces da ti dam koju knjigu, ima tu dosta zanimljivih stvari...

Ariel kaže:

Jesam bezobrazna a? Sad mi dođe da se bacim na moju knjigu iz TVN-a

Malo sam preterala, osecam da ce ostati bez reci, ali sad' cu da im skrenem paznju na svoju skromnost, priznajuci da sam bezobrazna. Ipak, ko je kao ja?


Ove kritike o tebi sam napisao iskljkucivo iz besa, zato sto nisi jos napisala pohvalno o meni. Ako tako nastavis, bicu primoran da napisem pesmu o tebi, a to svakako, ni ti, niti bilo ko drugi, ne bi hteo da cuje.

Ehhh da, zaboravih da ti kazem (da ne mozgas zaludno), iskompleksiran sam ti ja po malo...

[Rocker]

Bogami, moram da priznam da je Ariel unela neočekivani žar u ovu temu!!! Nekako smo svi bili uspavani i romantični. Svaka čast ljudima koji se probude i odmah su u top formi, ali mislim da većina nas nije od tih. Ovako, malo smo živnuli. Mislim da će ovo na dobro da izađe

[Simke]

Osim inicijalne poruke i par sličnih dalje oblikovanje je izvršeno zajedničkim snagama svih nas koji smo slali svoje ranojutarnje spontane i iskrene poruke...
i načinili ovu temu upravo ovakvom kakva je... u svakom slučaju prilično originalnom.

Prema tome sam se ravnao kad sam rekao da treba da ostane slobodna, šašava, opuštena i neočekivana... da prati zone nejasnog u nama i oko nas.

U prilog tome i jedna pesma od meni dragog Vitomira Nikolića

SKADAR

dan osvanu a ja Skadar.
zle me sile pretvorile u gomile
do temelja porušile
tri godine tako one mene lome
a ja više nisam kadar
da se zidam i survavam niz litice
Gojkovice mlada Gojkovice

plus jedna njegova pesma za Bobija


ISTOČNI VESTERN

Pjesma je uvijek pri ruci
kao revolver o pojasu,
pa kad ti dojadi
- samo povuci
i tuci,
pravo u masu.

Pucaj u srca,
u čela,
u oči,
i ne poštedi
nikoga živog,
a kad sve središ,
pažljivo zakoči
i kreni
polako
u krčmu
- na pivo.

[Simke]

Kad je pesnik Krstivoje Ilić lutao uz Dunav i Savu družeći se sa običnim ljudima i sakupljajući građu za svoju knjigu pesama ''Elegije iz predgrađa'' nije ni razmišljao o kompjuterima a kamoli o internetu i sličnim špecijama ali ja tu vidim neku višu i univerzalnu vezu...

Internet me je uvek podsećao na neki veliki vašar pa možda zato...
možda me asocira ta neka povezanost naših malih ljudskih života, stvarnosti sa tom belosvetskom skalamerijom...

VAŠARSKA ELEGIJA
Liki Madžaru, vlasniku ringišpila

Ne može velegrad bez tvoga šarma i stila,
opet se na Zvezdari vrte dva tvoja ringišpila.
Opet ti dani prolaze u galami, u piću, u pesmi,
i slivaju se dinari kao da ih točiš na česmi.
Vrte se starci i deca, i gospe, i marionete,
svi bi hteli, bar malo, sa zemlje da odlete.
Da se odvoje od tuge, od ljubomore, od zlobe,
bežeći iz života, iz neverstva, iz bračne sobe.
Kao da će gore, sred nebeske visine plave,
neke lepše sudbine, i ljubavi da se jave.
I vlasti te progone, od ranog proleća do zime,
al ti se nekako dovijaš, menjaš mesto i ime.
Tebe ne muči nevreme, ni besparica, ni kazna,
samo da ti duša ne ostane samotna i prazna.
Već gledaš u daljinu kroz zavesu od dima,
i misliš, koliko li u tebi još života ima.
Možda do prvih kiša, možda do prvog mraza,
završiće se uskoro i tvoja životna staza.
Onda se uz bolni smešak vraćaš na uspomene,
kad si krotio lavove, kad si krotio žene.
Kasno je prijatelju, gle, zapad kako gori,
bori se uzalud malo, mada se uzalud boriš.
Život, to je oluja koja se prebrzo zbila,
koliko traje jedno kruženje ringišpila.


Krstivoje Ilić

[[Imzadi]]

Po čemu je današnji dan poseban?
Sve liči na onaj prethodni... predvidiv i običan, baš kao i sutrašnji... Današnji dan, stegnut onim okovom sadašnjosti, neshvatljiv upravo zbog toga. Da li ćemo svaki naredni put shvatati značaj i vrednost nekog naizgled običnog, najobičnijeg dana iz prošlosti? Zašto je vrednost sadašnjeg trenutka umanjena? Sadašnjost, u suštini, tako beznačajna, mala i bleda nema vrednost. Da li to znači da ona ne postoji, ili smo mi ljudi suviše ograničeni da shvatimo njenu veličinu, ili je idealizujemo kada prođe određeno vreme? Nažalost, tako je...Kako to Đole Balašević lepo kaže: " Sećanje je smešna lupa, koja sitne stvari uveličava..."
To vezujem sa onim malim stvarima koje čine život, stvari tako male, a tako velike... Osećaji, tako mali a tako važni... Ovaj dan, tako isprepletan nezaobilaznom trivijalnostima, a tako trijumfalan... Mislim da ga samo treba shvatiti, ništa više...
Čudno je kako nikada ne obraćamo pažnju na sitne osećaje koji nas ponekad podsećaju da smo živi i da je život lep. Kada smo bolesni, dali bi sve za najdosadniji dan pod uslovom da ozdravimo. Opet, kada ozdravimo, vraćamo se na staro i zaboravljamo značaj zdravlja. Nezahvalnost.
I ljudi. To tako istinito i iskreno izgleda jedno pored drugog.
A u suštini,nije to neka filozofija... Nije neka teška i neizvodljiva stvar...samo treba malo obratiti pažnju na sitnice, sitnice koje život znače, sitnice koje nas sačinjavaju...Obratiti pažnju na ono od čega smo satkani, na mali deo ovog velikog kosmosa...

[[Imzadi]]

I, za kraj, copy/paste jednog dela teksta koji sam jednom dobila od drugarice... Ona ga je nazvala: "Instrukcije za život"... a ja sam ga preimenovala u " Život je lep, trenutak je bitan"...

"...Okrenu se prema meni i reče: "Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan". Još uvek mislim na njegove reči... one su promenile moj život. Više čitam, a čistim manje. Sedim na terasi i uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu. Provodim više vremena sa porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja. Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam moje kristalne čaše svaki dan. Obučem svoj novi sako, kad idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne čuvam moj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kada poželim. Fraze..."jednog dana" i "jednog od ovih dana" su nestale iz mog rečnika. Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovde sutra, u šta mi svi verujemo. Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima. Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se sa njima. Verujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana. Upravo ove neurađene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo kontaktirati. Smeta mi što ne pišem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih dana". Smeta mi i žalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj braći i deci, češće, koliko ih volim. Sada pokušavam da ne zakasnim, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću. I svaki dan kažem sebi samom, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je specijalan...
čuvaj se! "Jednog od ovih dana" je tako daleko... ponekad ne dođe nikada više..."


p.s. dupla jaka turska uz spotove od Gansa rešava dosta toga...

[iMa_NeKo_PljUgU]

Jednostavno recheno:
Dok se secamo proshlosti i razmishljamo o buducnosti, sadashnjost prolazi pored nas!
By Desanka Maksimovic

[aerochivija]

Živi tako kao da ti je svaki dan poslednji!

J.F.K.

[Simke]

aerochivija kaže:

A ja mislio da sam najdokoniji "ludak".

Pretpostavljam da ovu pesmu Vitomira Nikolića niko od Vas nije čitao.

DRUMOVI ĆE POŽELJET LUDAKA
(Pavlu Vujisiću)

Drumovi će poželjet ludaka,
a ludaka više biti neće,
vjekovima za njima će plakat,
ojađeno nebo i drveće.

Na gradove udariće trava,
i zavesti svoju strahovladu,
svi cvjetovi ostaće bez glava
da bi bili sa travom u skladu.

Neće biti toga ko će smjeti
da posumnja u sve ko do sada,
poput teške omorine ljeti
svijetom će vladati dosada.

I ljudi će poći u povratak,
općinjeni minulim stoljećem...
Drumovi će poželjet ludaka,
a ludaka više biti neće.

[Psychon@ut]

Čudno-zanimljiva pjesma.

[Simke]

najzad se pojavilo jedno jutro koje je pogledalo u kalendar pre svitanja,
stiglo je sveže umiveno i veselo, kao da se dobro naspavalo,
prilično je orno za pokret i bojim se da će šmugnuti negde dok se ja ne razbudim svojski, onako pravo...

jutros treba biti veoma vešt i objasniti sebi: šta je to što me je nateralo da uopšte upalim računar i dam šansu ovako lepom majskom danu da protekne bez mene...
osećam se nekako zarobljeno uz računar, neslobodno... kao da će mi nešto nestati, pobeći ako se ne osvestim i ne požurim...
dobro je da sam shvatio, odmah se mora nešto menjati, skalamerija će da bude zaustavljena i ugašena do kasnijih večernjih sati...
od digitalija ću jedino dozvoliti mobilnom i fotoaparatu da mi se pomalo približavaju tokom dana... naravno i plejeru u kolima dok budem tutnjao negde u manje izmaltretiranu prirodu,

već osećam miris kotlića sanjara i cigana, muziku mutnog dunava, šuštanje i šaputanje tise...
ko zna gde će me jutros odneti ovaj lagani majski povetarac...

[deus[awesome]]

Ustajem u 6.30h i spremam se na posa. Kad izadjem na stanicu da chekam bus,sretnem iste ljude koje tachno u isto vrijeme kao i svaki dan izlaze iz svojih mishjih rupa koje ljudi zovu 'stanovi' i krecu na posa ili u shkolu. Svaki dan,moj put do posla je deja vu,gledam sve iste ljude,iste zgrade itd. I shta mi drugo preostaje nego da razmishljam rano ujutro. Razmishljam koja je moja svrha na Zemlji,kolko cu josh morati da se muchim,kolko ce josh trajati borba izmedju mene i zhivota[jer ne umiju svi da zhive zhivot]. I tako dodjem do posla i... Eto,to su moja ranojutarnja razmishljanja...

[aerochivija]

Svakih par godina setim se ove pesme... Istorija se ponavlja...

Vladislav Petković Dis - NAŠI DANI (1910)

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

[bobi]

Jogurt i Vino.
To sada pijem, doduse ne naizmenicno, vec sam prvo jogurt, a sada polako i vino. Kako sam krenuo, vidim da opet ima da se iznerviram i ostavim alkohol na god. dana.
Inace ova prosla nedelja je bila haoticna. 3 sati spavanja, u proseku po 12 sati neprekidnog rada. Tek sam juce dao sebi oduska, te sam prespavao pola dana na prekide i tek se budio da nesto prezalogajim. Nece organizam, nece...
Nedelja je najbolji dan na poslu. Nema nikoga da te smara. Pustis film i kuliras dva sata po forumima, pustis reklame i kuliras 5 min, pustis koncert i kuliras jos sat vremena. Heh... drugar mi rece da mi je uradio muziku za jedan projekat na kome radim. Ko zna, mozda se pustim do njega s' posla da cujem to cudo.
Sledece nedelje isto. Ustajanje u 7 i rad do 23. Doduse, popodne i ne bi trebao da budem nesto preopterecen s' poslom, pa cu, mislim, lako preziveti.
Gledam ovu Nisku TV 5 i nerviram se. Sta su se oni utripovali ko su? Igrom slucaja znam nekoliko ljudi koji tamo rade, a i sam sam bio u par navrata. Dva stancica spojena na zadnjem spratu zgrade i hoce da imaju nacionalnu frekvenciju. Montaza im je trula, kompjuteri zastareli, novinari mahom istripovani, vlasnica je prava zmija od zene. Jos su sad nasli fazon da ljudi potpisuju, navodno, protiv beogradizacije, a u stvari ljudi potpisuju za TV 5.

Nasa mala televizija je skromna. Znamo ko smo i sta smo i ne tripujemo se previse. Ako nista drugo, pustamo dobru muziku t.j. koncerte. Sve se bazira na, koliko-toliko, uzajamnom poverenju i svi smo mahom prijatelji (ovde pricam samo za tehniku, novinari su uvek bili gamad (cast izuzecima)).

To su ta razmisljanja...

[aerochivija]

Svako pleme crta granicu.
Svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante, ej Komandante...

(Đ. Balašević, "Requiem")


...Sve što nema vatre u sebi sagori
Što sagori postaje noć
Što ne izgori rađa dan
Treba zapaliti sve što može da gori
Treba srušiti sve srušivo, sve što nije večno
Treba u svemu i posle svega pronaći nadu...

(Branko Miljković, "Jugoslavija")

[Iluminator]

jutarnje razmisljanje?

fuc*. probudio sam se. sada moram i da ustanem. AAAAAAAAAAAAAAAa, necu da ustanem necu da se probudim. necu da se probudim. fu*k!


...........tako nekako.

[Bokile]

Hm...
Jutarnja razmisljanja?
Otkud ja u krevetu?
pa onda kad to shvatim:
Sta sam sve pio sinoc?(ogromna potreba za vodom...)
Kad se napijem vode:
Ko ce sad da kuva kafu...
Kad skuvam kafu:
F*ck,pa ja danas radim!!!
Eto to su moja uobicajena razmisljanja...

[Simke]

gde samo majčica priroda pronalazi ovolike količine sive boje,
kakvo je ovo vreme, mnogo je brate ove vode...
daj pogurajte ovo ka africi,
šta bi oni samo dali za jedno sivo, oblačno, sumorno jutro...
zamislite te radosti... pa još daj da im uvalimo i ove kiše u paketu...

daj neka se neko popne, neka mu objasni...
nije ovo engleska, nećemo kišobrane...
kako da devojčice nose letnje haljine...
vreme je da ostavim jaknu u orman...

ništa mi se ovo ne dopada,
kao da je proleće počelo da glumi jesen...
kao da je onaj gore pobrkao lončiće...
mnogo je brate ove vode...

[Bokile]

Da bismo bili stari i mudri,
prvo moramo biti mladi i ludi...

Prijatelj je neko ko razume tvoju proslost,
veruje u tvoju buducnost,
i prihvata te danas onakvim kakav jesi...