2/2011 "Posle DL-ovanja nema kajanja"

[prudentia]

Heh, piraterija nije krađa. Samo možemo da se tješimo.

Nameless1 je fino objasnio. Evo i ja nešto da dodam. Znači, proizvod nije samo fizičko proizvod (što vam sličicu čini glupom, iako je simpatična). Tu spadaju i recimo informacije. Danas se one debelo plaćaju i nisu sve besplatne. Časopis SK je primjer - on nam nudi neke informacije i mi to plaćamo. Ali njega je malo teže ukrasti jer ima i fizičku komponentu. Recimo i obrazovanje je još jedan primjer. I ono se plaća, eto sad vam je aktuelan štajk, jer profesori misle da mu je niska cijena. Ima još mnogo primjera, naravno.
Zatim, ideje. Sve važnije. Nema posla bez ideje. Recimo, primjer su konsalting firme. McKinsey je možda najbolji, ima oko 9000 zaposlenih, a zarada po zaposlenom je oko 450.000 dolara godišnje.
Tu su i iskustva, događaji (mora se platiti karta za utakmicu ili koncert) itd. Da ne nabrajam više.

Ali, piraterija je po svemu specifična. Toliki sadržaj koji je dostupan prosto mami. Sve je dostupno, tu u našoj kući, a niko ne zna da smo baš mi nešto ukrali. I prilično je nova situacija. Uzeli smo zdravo za gotovo da sve ima na internetu i da sve može da se "skine".
Naročito je interesantna situacija kada je ovo i jedini način da dođemo do neke igre, filma i slično. Recimo, ja ne znam nijednu prodavnicu ovdje koja se bavi prodajom originalnih igara. Ne znam da li postoji, ne vjerujem. Ali znam zato par njih koje prodaju kopije. I sada dolazimo do jedne zanimljive situacije. Ljudi kupuju tu igre i uopšte ne znaju da to nije legalno. Naročito djeca. Oni su platili igru i misle da je to to.
Recimo, da sada počnemo da ispitujemo ljude koji operativni sistem imaju, vjerujem da bi većina znala da ima Windows. Ali, jedan dio njih ne bi znao odakle im, a najveći dio ne bi uopšte znao da se on nije besplatan (ovo znam iz ličnog iskustva). I ovo se odnosi i na Microsoft Office. Svi ga imaju, ali niko ne zna da su trebali da ga plate.

Sa druge strane, ljudi znaju da su nešto platili - a to je internet konekcija. I to plaćaju svakog mjeseca. I, naravno, smatraju da imaju pravo da rade šta hoće jer su platili.

Evo jedna zanimljiva situacija na račun ove gornje priče. Kad smo bili djeca, nabavili prvi kompjurer itd., naravno, željeli smo da probamo i neku igru. I tako smo kupili neku igru, nismo je jeftino platili. Imala je naljepnicu na sebi i to je po nama bi znak da je original. Skupili smo se oko kompjutera da instaliramo čudo, sve završili, pokrenuli igru. Neće. Kad na poleđini - uputsvo za krekovanje. Dugo smo pokušavali da izvedemo taj famozni krek, ali nam nije polazilo za rukom. Otišli smo nazad do prodavnice da nam prodavac malo detaljnije objasni. I objasnio je. Na moje pitanje, pa šta će vam sad taj krek, šta ga komplikujete (ja radoznala vazda ), on je rekao da to mora da se stavi da im niko ne bi mogao kopirati igru. Shvatih i to, i krekovanje je po mom shvatanju bilo suprotno od onoga što stvarno jeste. I ne samo po mom.

I tako dobijamo jednu konfuznu situaciju, o kojoj se može dosta raspravljati.

[voodoo_]

nameless1 kaže:

Igre kod nas jesu preskupe, ali zato postoje nacini da se prodje povoljnije; npr. narucivati sa nekih britanskih sajtova (dvd.co.uk, zaavi, shopto), na taj nacin moze da se ustedi i do dve, tri hiljade dindzi (pre izvesnog vremena sam preorderovao Witcher 2 i Shogun 2 za po 30 evra, a kod nas ce sigurno ispasti oko 50), ili cekati bolesne popuste na steamu, idu cak do 75%. GoG takodje prodaje one stare, dobre, legendarne naslove i to vrlo povoljno..

Postoji i drugi način: kupovati samo igre koje baš vrede. Zašto citiram tvoj post, pa zato što tamo na originalnim igrama kačiš svoju kolekciju i stekao sam utisak da kupuješ sve i svašta, što je ok sa stanovišta kolekcionarstva, ali nije ok kada pričamo o pirateriji, i zato mislim da bi morao da razgraničiš kolekcionarstvo i "mirnu savest" kada pričaš na ovu temu, jer imam utisak da ti se često prepliću.

Electronic Arts i Activision opstaju izdajući masu sub-average igara kojima polako dižu cenu (prvo su skočili sa 50 na 60 dolara, za koju godinu doguraće do stotke), pritom se biznis model drastično razlikuje od onog pre desetak godina (kada je veći deo budžeta odlazio na razvoj, a sada suludi procenat uzmu glavešine firme i marketing, a ljudi koji su zapravo napravili tu igru dobiju otpatke). Svaki sledeći nastavak je sve "streamlineovaniji", i ja takvu korporativnu mašineriju prosto neću da podržavam na takav način. Ok, jako mi se svideo Mass Effect 2, ali ću ga kupiti kad padne na 1000 din (što nije daleko, pošto već sad košta ispod 2000), jer prosto ne želim da 40 od 50 mojih evra koje bih potrošio, a koji mi jako znače u ovo doba propasti i besparice, ode pogrešnim ljudima koji se suštinski ne razlikuju od naftaša ili vlasnika izdavačkih kuća mainstream muzike.

Ide mi na ruku što nisam bleda senka gejmera od pre 7-8 godina, jer mi je većina novih igara užasno dosadna, tako da mi nije problem da ono što zaista odigram posle i kupim. Ali ne po punoj ceni, jer kao što rekoh, veliki izdavači nisu ni približno u problemu u kom žele da se predstave, jer svaku fiskalnu godinu završavaju u debelom plusu, a ovamo čitam o otkazima i raspuštanju razvojnih timova koji vide jednocifren procenat profita izdavača.

[player1]

Piraterija jeste dobijanje neceg besplatno sto ne bi trebao, ali i dalje ne mogu to da zovem kradjom.

Piraterija je isto:
-kao svercovanje u gradskom prevozu
-kao ulazak i gledanje filma u bioskopu bez karte

Da li sam nesto "ukrao" u ovima slucajevima? Ne
Da li nisam nesto platio sto sam trebao? Da

Kradja, kao termin, se uglavnom koristi za fizicko otimanje predmeta, i kao takva nije termin sa kojim treba ovde figurisati. A ni u zakonu se ne tretira na isti nacin.

[prudentia]

Trebalo bi se malo pozabaviti Zakonom o autorskim pravima.
http://www.tefter.co.rs/dokumenta/za...%20pravima.doc

Evo kako se tretira u zakonu:
"Ko bez dozvole nosioca autorskog, odnosno srodnih prava u celini ili delimično objavi, izvede, predstavi, prenese izvođenje ili predstavljanje, snimi, umnoži, stavi u promet, emituje, da u zakup, ili na drugi način iskoristi autorsko delo ili predmet srodnog prava kazniće se za krivično delo novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine."

A ovo za autobus i gledanje u bioskopu bez karte - to su usluge. To bi isto bilo da sjedneš u kafić, popiješ, pojedeš nešto, i pobjegneš. Nisi ni tu ništa ukrao. Ili te frizer ošiša, pa pobjegneš. Ili ti zubar popravi zub, pa pobjegneš... itd.

[Great_Sun_Jester]

Da, ovo sto je vodoo pomenuo je posebna prica; sve cesce smo u prilici da nas filmovi i igre iznevere iako reklamne kampanje obecavaju kule i gradove, da ce taj naslov promeniti igre kako ih poznajemo ili da ce taj film biti nesto najbolje od kad smo izmislili toplu vodu itd itd a cene su potpuno neodgovarajuce kvalitetu i uzivanju koji taj sadrzaj pruza. I sad ljudi koji downloaduju su pirati a proizvodjaci nisu prevaranti, nije nego

Takodje, stvar broj 2: prosecan user nema pojma kako da probije zastitu na igri i napravi pirata. U najgorem slucaju neko ko downloaduje ili torentuje nesto je saucesnik, tacnije korisnik piratizovanog proizvoda. Niti je on okacio to na net, niti je sudelovao u tome da taj sadrzaj nelegalnim kanalima postane dostupan (podrazumevajuci da ne seeduje i ne siri linkove po forumima itd). Tako da ona stara, "ko ga nadje njegovo je" dobija potpuno novi smisao u informatickom dobu

[nameless1]

voodoo_ kaže:

Postoji i drugi način: kupovati samo igre koje baš vrede. Zašto citiram tvoj post, pa zato što tamo na originalnim igrama kačiš svoju kolekciju i stekao sam utisak da kupuješ sve i svašta, što je ok sa stanovišta kolekcionarstva, ali nije ok kada pričamo o pirateriji, i zato mislim da bi morao da razgraničiš kolekcionarstvo i "mirnu savest" kada pričaš na ovu temu, jer imam utisak da ti se često prepliću.

O cemu bre ti pricas? Ne kupujem ja sve i svasta samo da bih imao original, vec one igre koje mi se svidjaju (za pomenuti Mass Effect 2 nisam zazalio ni potrosen dinar od pune cene), za koje percipiram da ce mi se svideti (opekao se nekoliko puta) i one koje su na debelom popustu (mafiu 2 ne bih nikada uzeo da je nisam nabavio za 600 dindzi, kao i vecinu igara na steamu koje sam uzeo na novogodisnjem popustu). Ajde pogledaj ponovo i reci mi koja je to igra toliko losa i odudara od ostalih da bih na osnovu nje pomislio da kupujem sve i svasta. Drugo, ljudi piratizuju u ogromnoj meri i indie igre (pogledaj sta je bilo sa Amnesiom i Machinariumom), ne pravi se uopste razlika. Samo licna korist i dobitak, tj neplacanje je jedino sto pirata interesuje, a sa druge strane slazem se da recimo Activision ne zasluzuje novac, zato nisam ni kupio SC2..

Spoiler za bzvz:

nameless1 kaže:

Bioware bliss.. Awakening nabavljam kad bude 800-900 dindzi..







Ostatak..

nameless1 kaže:

Evo, da dodam i steam (sve ovo sam uzeo sad na popustima)..



I gog..

player1 kaže:

Piraterija jeste dobijanje neceg besplatno sto ne bi trebao, ali i dalje ne mogu to da zovem kradjom.

Piraterija je isto:
-kao svercovanje u gradskom prevozu
-kao ulazak i gledanje filma u bioskopu bez karte

Da li sam nesto "ukrao" u ovima slucajevima? Ne
Da li nisam nesto platio sto sam trebao? Da

Kradja, kao termin, se uglavnom koristi za fizicko otimanje predmeta, i kao takva nije termin sa kojim treba ovde figurisati. A ni u zakonu se ne tretira na isti nacin.

A sta je onda sa kradjom intelektualne svojine? Postoji i to u zakonu..

[player1]

prudentia kaže:

Trebalo bi se malo pozabaviti Zakonom o autorskim pravima.
http://www.tefter.co.rs/dokumenta/za...%20pravima.doc

Evo kako se tretira u zakonu:
"Ko bez dozvole nosioca autorskog, odnosno srodnih prava u celini ili delimično objavi, izvede, predstavi, prenese izvođenje ili predstavljanje, snimi, umnoži, stavi u promet, emituje, da u zakup, ili na drugi način iskoristi autorsko delo ili predmet srodnog prava kazniće se za krivično delo novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine."

A ovo za autobus i gledanje u bioskopu bez karte - to su usluge. To bi isto bilo da sjedneš u kafić, popiješ, pojedeš nešto, i pobjegneš. Nisi ni tu ništa ukrao. Ili te frizer ošiša, pa pobjegneš. Ili ti zubar popravi zub, pa pobjegneš... itd.

Iliti nije kradja, nego posebna kategorija.

[player1]

nameless1 kaže:

A sta je onda sa kradjom intelektualne svojine? Postoji i to u zakonu..

Gledanjem filma ili igram igre ti ne krades intelektualnu svojinu, nego koristis proizvod bez placanja.

Kradja intelektualne svojine bi bilo naplacivati to gledanje filma ili nelegalna prodaja diska sa igrom. To jest zarada na tudjem radu. Ili pak kradja source koda programa i pravljenje sopstvenog programa od istog.
.

Toliko razlictih termina, koji opisuju problem, ali svi vicu kradja, valjda je najvise bombasticno.

[prudentia]

player1 kaže:

Iliti nije kradja, nego posebna kategorija.

Pa zovi to kako hoćeš.
Nego, navedoh primjer SK-a. Ti recimo krađu SK-a smatraš krađom jer je to nešto opipljivo. Ali ti ustvari tu ne kradeš taj opipljivi dio (papir) nego kradeš (ili kako bilo) informacije koje se tu nalaze, a to je nešto neopipljivo.

A player1, ovo što ti smatraš krađom intelektualne svojine " naplacivati to gledanje filma ili nelegalna prodaja diska sa igrom" - za to je kazna do 3 godine zatvora i to je posebna kategorija. Sve to ima u zakonu.

[player1]

Pa sad, ako ukrades od drugog citaoca SK, ti si ukrao papir sa informacijama, a ne samo informacije. Sad taj drugi citalac ne moze da procita sta ima u casopisu, koji je platio.

Citanje casopisa besplatno, npr. skeniranjem broja, e to bi bilo piraterija.


P.S.
Inace, toliko je prisutna piraterija (NE kradja knjiga) na univerzitetu da je to nenormalno.

[nameless1]

player1 kaže:

nego koristis proizvod bez placanja.

A to je..

[prudentia]

player1 kaže:

Pa sad, ako ukrades od drugog citaoca SK, ti si ukrao papir sa informacijama, a ne samo informacije. Sad taj drugi citalac ne moze da procita sta ima u casopisu, koji je platio.

Citanje casopisa besplatno, npr. skeniranjem broja, e to bi bilo piraterija.

Pazi. Evo pretpostavi da smo malo u budućnosti i SK se prodaje preko interneta, dakle, za 150 din možeš da preuzmeš SK na svoj neki čitač, tablet ili štajaznam.

Tada preuzimanje bez plaćanja ne bi bila krađa? A ovako kad je na papiru jeste? Ne razumijem...

[player1]

Onoiliko je kradja koliko i svercovanje. Samo citanjem bez placanja nisi nekom drugom uskratio mogucnost da uradi isto (sto bi se desilo da ti je neko ukrao casopis).

Da si na primer ukrao nalog tog korisnika, preko koga cita kupljen casopis, to bi se vec moglo zvati kradjom.


P.S.
I da je nelegalno jeste. Da ne milsi neko da ja sad branim pirateriju. Samo zelim da stvari nazivam kako treba, a ne da bilo sta "bredniran" terminom krajda, koji je previse neprecizan za ovaj tip "delatnosti".

[player1]

Sto se tice samog "svercovanja" softera, da li je moguce resiti ga, pa jeste. Tj. smanjiti na razumnu meru.

Ako je drzava uspela da se manje vise izbori sa svrecovanjem u gradskog prevozu, sigurno ima vise nego dovoljno alata da se pozabavi i piraterijom, ako oce. Kad bi ljudima pre 10 godina rekao da ce svercovanje u GSPu biti stvar proslosti, u skorijoj buducnosti, ne bi mi niko verovao.

[prudentia]

@player1
To što ti potenciraš se zove problem slobodnog jahača (free rider). On je prisutan kod dobara kod kojih je isključivost nemoguća ili otežana (niko ti ne brani da uđeš u autobus, valjda je kod vas tako).
Taj problem uglavnom predstavlja eksternaliju - možeš dobiti nešto a da ne platiš. Recimo neka mjesna zajednica skupi pare da napravi most, ti ne platiš, ali ga ipak koristiš.
Naravno, postoje i negativne eksternalije, fabrike koje nas truju, a za to nam ništa ne plaćaju i slično.
Nego da ne idemo predaleko.

[DeCoy]

Ja se više sad švercujem u prevozu nego pre 10 godina (posebno od kada su uveli ove fluorescentne kontrolore koji se vide na kilometar) tako da ne znam kako su to suzbili švercovanje u GSP-u

[player1]

prudentia kaže:

@player1
To što ti potenciraš se zove problem slobodnog jahača. On je prisutan kod dobara kod kojih je isključivost nemoguća ili otežana (niko ti ne brani da uđeš u autobus, valjda je kod vas tako).
Taj problem uglavnom predstavlja eksternaliju - možeš dobiti nešto a da ne platiš. Recimo neka mjesna zajednica skupi pare da napravi most, ti ne platiš, ali ga ipak koristiš.
Naravno, postoje i negativne eksternalije, fabrike koje nas truju, a za to nam ništa ne plaćaju i slično.
Nego da ne idemo predaleko.

Slazem se. Zato je piraterija prilicno specifican problem.

[prudentia]

Jako je specifičan. Ali problem slobodnog jahača se veže za javna dobra. Piratski sadržaj je na neki način učinjen sličnim javnom dobru jer nema isključivosti, a ni rivaliteta, čako što više ljudi "napadne" jedno dobro, to je bolje.
Ali postoji problem što je sav taj sadržaj zaštićen zakonom o autorskim pravima. A ko može kazniti svakoga ko preuzme neki piratski sadržaj?

Tako da jeste, jako je specifičan.

[player1]

DeCoy kaže:

Ja se više sad švercujem u prevozu nego pre 10 godina (posebno od kada su uveli ove fluorescentne kontrolore koji se vide na kilometar) tako da ne znam kako su to suzbili švercovanje u GSP-u

Pre 10 godina, kazna je bila na nivou duplo manjem od pretplatne markice. Pakticno je bilo isplativo da se svercujes i platis kaznu sa vremena na vreme.

[Mario Pavićević]

prudentia kaže:

Pazi. Evo pretpostavi da smo malo u budućnosti i SK se prodaje preko interneta, dakle, za 150 din možeš da preuzmeš SK na svoj neki čitač, tablet ili štajaznam.

Tada preuzimanje bez plaćanja ne bi bila krađa? A ovako kad je na papiru jeste? Ne razumijem...

Bas sam i pricao sa kolegama o elektronskoj varijanti SK-a, koja je definitivno neminovnost u dolazecim godinama. Ne verujem da ce papir uskoro biti zamenjen, ali sve je veci broj onih koji zele nesto sada i odmah, dotupno i pristupacno.
E sad se dovodi pitanje, da li bi se neko zaista maltretirao za 150din? Da li bi prosecan srpski korisnik imao vise legalnog softvera da moze na akcijama za 500-600din da kupi legalno igru preko Steam-a sa dva klika a ne kao sada da objasnjava u banci da on zeli nesto da kupi putem interneta pa mu treba kartica, da ga gledaju bledo i odgovore me da to nije bezbedno, da to ne radi jer ce ga opljaskati i poslati mu spRam i virus na racunar...