Da li ste planirali da prestanete sa igrama?

[helen]

nameless1 kaže:

Najveća vrednost igara, po meni, je to što pružaju dobar beg od dosadne svakodnevnice. Igre možda nemaju preterano kvalitetne priče koje produhovljuju, ali kada je u pitanju lore, setting, šmek, izgled sveta, atmosfera, interaktivna zabava.. to često ume da bude na visokom nivou, pa je uživljavanje u te virtuelne svetove sjajan vid eskapizma. Post-apokaliptični doživljaj koji sam imao igrajući Stalkera nijedan film ili knjiga mi nisu pružili..

Inače pogledaj Stalker ima film, a ima i knjiga (Piknik pored puta) na kojoj je bazirana i igra i film.

[caine]

doctor kaže:

Znači, akcioni flickovi iz 80-ih i 90-ih (takođe sam fan žanra) su mnogo više od puke zabave? Dok Doom baš i nije iako je suština i pomenutog žanra igara i filmova akcija i krljanje u službi zabave?
Samo da ti kažem, kao ogroman fan Dooma (i kao franšize ali posebno prve igre iz 1993) ja sam kroz tu igru naučio da volim metal, naučio mnogo o level dizajnu, game dizajnu, naučio mnogo štošta o ljudskoj psihologiji (a.k.a. zašto Doom funkcioniše i toliko ljudi ga kapira), čuo o mnogim filmovima koji su služili kao izvor inspiracije, naučio o tada revolucionarnoj BSP tehnici (kao nekome ko je po struci programer to puno znači) itd.

Sve je to lepo, ali skoro sve sto si naveo ne spada u duhovni razvoj. Ja pricam iskljucivo o tome, a naravno da mozes da se unapredis i igranjem igara, samo na drugi nacin... Dok akcioni flickovi nude odlicne likove, nude stav i specificnu filozofiju i pogled na svet, tako da daleko od toga da je sustina navedenih filmova "krljanje u sluzbi zabave" (iako, naravno, ima i takvih akcijasa). Pa nije poenta Escape from NY u akciji, nego u Snakeu Plisskenu i svemu sto on predstavlja.

Cracked But Whole kaže:

Nisam generalizovao da su svi filmovi takvi, nego da isto i tu kao i u igrama i serijama, postoji kvalitetan materijal, i manje kvalitetan.

doctor kaže:

*triggered*
Nema smisla generalizovati stvari na taj način. Kao što gejming industrija ima Kalođuti tako filmska industrija ima mnoge komercijalne treš franšize koje služe čistoj zabavi... Muzika, knjige, ista priča.

To je tacno, ali nije bitno za ovu diskusiju, jer se i najbolje igre (cast izuzecima) zasnivaju na mehanickim sistemima koji ne oplemenjuju duh (mogu da razvijaju logiku, reflekse itd.). Dok cak i prosecan film ima vise potencijala za duhovni razvoj od remek-delo igre, bas zbog toga sto je u pitanju drugaciji medij koji vise cilja na to.

Opet, ne kazem da igre ne mogu da te unaprede na neki nacin (na primer, proucavanjem tih mehanickih sistema) - samo ne duhovno (ili bar ne u velikoj meri, posebno u poredjenju s drugim medijima).

Na kraju krajeva se sve svede na čistu zabavu i "duhovni razvoj" je realno minimalan šta god da uzmeš da konzumiraš osim ako ekskluzivno ne čitaš poeziju i dela velikih filozofa a pritom racionalno i trezveno možeš da analiziraš to čime hraniš svoj um...

Pa, ovo jednostavno nije tacno. Smatram da je kinematografija mnogo uticala na mene kao osobu...

[player1]

Ne znam za vas, ali mene je originalni Civilization definitivno duhovno oplemenio.

Tj. otvorio oci o nekim stvarima o kojima do tada nisam razmisljao.

Ne toliko i nastavci, posto su u pitanju "kopije" originala.

A igra nema ni gram "price".

[Lanikor]

Ko voli istoriju i geografiju, svakakve bitne i nebitne stvari moze da nauci kroz Europa Universalis, tako da nije da od igara ne moze bas nista da se nauci.

[doctor]

caine kaže:

Pa, ovo jednostavno nije tacno. Smatram da je kinematografija mnogo uticala na mene kao osobu...

A ja smatram da su na mene podjednako uticale i igre i filmovi i sve što konzumiram... Ali igre posebno. Kroz igre sam pre svega naučio da cenim razne žanrove (akcija, horor, arkade, simulacije) i to svaki na sebi svojstven način, naučio da cenim razne žanrove muzike i otkrio mnogo štošta novog, shvatio značaj kvalitetne priče, voice actinga itd...

Nameless spomenu Deus Ex i Half-Life a ja sam hteo da ih izbegnem da ne bih uzimao neke konkretne primere ali...
Prva igra ima priču čiji je osnov utemeljen u realnosti i dešavanja u istoj istražuju mnoge stvari u našim životima o kojima ne razmišljamo a koje nas već okružuju ili će nas okružiti u bliskoj budućnosti: augmentacije i čovek-mašina interfejsi, veštačka inteligencija, unipolarnost sveta, politika na globalnom nivou, donekle realne teorije zavera itd.
Druga igra ima tako dobro odrađen svet i karakterizaciju likova da nijedna knjiga ne bi mogla onako da dočara taj svet i likove na 50 stranica koliko se u igri stvari vidi iz nekoliko dijaloga/monologa. Potpuna linearizacija gejmpleja ovu igru stavlja u rang sa jednom kvalitetnom filmskom adaptacijom nekog dobrog trilera uz dodatu interaktivnost.

Mislim, mogu ja u nedogled o svim tim igrama i mogu da ih poredim do sutra sa ostalim medijima ali suština je da želim da kažem da se igre danas nikako ne mogu posmatrati isključivo kao sredstvo za zabavu a sa druge strane filmovi posmatraju kao nešto što je, sa aspekta "duhovne vrednosti" iznad njih... Jednostavno nema nikakvog smisla.

[nameless1]

Prva sezona Telltale-ovog The Walking Dead-a je neuporedivo bolja od smaračke serije i tupavog spin off-a. Naravno, prvih devedesetak brojeva stripa su i dalje nešto najbolje što je izašlo u žanru IMO..

[mesomebody]

Од кад знам за себе волим исте ствари. Исте боје, исте спортове, исте врсте књига, серија, игара. Разлика је у томе што сам некада гледала/читала/играла све што ми се по типу допада или схватала то на други начин. Нпр. кад бих гледала каубојце, мислила сам да су они дасе а индијанци дивљаци и увек бих била на страни каубоја.

Последњих десетак година итекако сам пробирљива. Не могу да играм све редом кад сам у сваком играчком жанру који ми се допада одиграла све најбоље игре. Сад знам колико су многе игре лоше а некад нисам. Кад сам одгледала Блејда Ранера први пут мислила сам да је безвезе јер сам била глупо детенце. Више нисам детенце већ матора кобила. Мада сам много више порасла него што сам постала паметна, стекла сам много искуства.

Није ми познато "немам шта паметније да радим" или "досадно ми је", јер увек има нешто. Ево сад "сређујем" неке језике које званично знам али незванично су светлосним миљама далеко од изворних говорника. Значи увек имам нешто да радим. Али једна од ствари које ме је искуство научило (не само моје него и других људи) је да увек мора бити места за хоби. Сваки дан, бар сат времена, јер је то духовна храна која је свакој особи неопходна. Уопште није битно да ли ћемо тиме постати паметнији, образованији, бољи у било ком смислу. Битно је да нам прија.

Самим тим, зашто бих престала да играм игре? Уживам у томе. Ако је одговор да се тако губи време, мислим да је човек дужан да ради у животу најбоље што може а не највише што може. Када смо боље расположени, боље радимо и више пријамо људима око себе.

Ако је одговор да је то нешто лоше, јер би било паметније читати за то време, онда сматрам да је хоби делотворан само ако радимо оно што нам у том тренутку прија. Ако нам прија да седимо и гледамо звезде, онда је то најбољи хоби на планети.

Ако је одговор да много људи то не одобрава, онда се намеће питање: Извин*те али кога је брига? Ако вас неко не поштује довољно да вам дозволи да радите нешто што сте изабрали да радите за своју душу, зашто онда губите време на ту особу? Ето то је за мене губљење времена. Увек морам да позавршавам све обавезе, јер не може се другачије напредовати у животу. И увек морам да "угурам" негде хоби сат времена. Као што увек морам да распоредим дан тако да имам време за спорт јер иако не можемо да утичемо на генетику, начин живота јесте битан ако желимо да се осећамо добро и будемо здрави. То је само два сата дневно, спорт и хоби, да би се човек стално осећао боље. Ако је то проблем, да други нешто неће одобрити онда се сетите оне приче о човеку и магарцу "Свету се не може угодити". То је наш живот и не можемо га проживети извињавајући се другима. Докле год се поставимо тако да никоме не штетимо и да мислимо и на друге.

[sasa.]

[player1]

Fake. Ne postoji 1200 igara izaslih za PS4.

Cak nisam siguran ni da kombinovano PS3/PS4 imaju toliko igara.

[doctor]

Naravno da je fejk, ali:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_o...tation_4_games

Tako da, moguće je da na PSN trenutno i ima 1200 igara za PS4 uključujući back-compat na sve prethodne konzole

[NjegovaWisost]

Мени игре постају жешће досадне зато што и кад се појави нешто ново, чини ми се да сам га одиграо по пет пута... Једноставно чини ми се дс је пао квалитет игара, уз ретке изузетке. Гледа се само да се направи што више синематика, текстура, неког бесмисленог паренила а квслитет нула...

Мултиплејер још грђе, само мучење и мулење око неке балансираности, и сваке недеље печеви и цимање, и опет не постигну много...

Не знам, остарало се, ал толико лоших игара сам пробао у последње време да сада пробам само и искуљчиво највеће хитове...

Ове игре бих описао СК речником - оцјена 70. Није крш али је досадно 😂

[altafir]

player1 kaže:

Fake. Ne postoji 1200 igara izaslih za PS4.

Cak nisam siguran ni da kombinovano PS3/PS4 imaju toliko igara.

Nije lažno tu se računaju trofeji i sa PS3 i PS4.

[Zuti Bar]

Ja nikada neću prestati da igram zato što volim stare igre. Volim emulatore za stare konzole. A ta vrsta ljubavi nikada ne umire. Valjda su izdavači video igara shvatili da nas ima mnogo. Primjetan je trend da se sve više prave nastavci, remasteri, rimejkovi, starih igara. Pa tako je samo ove godine izašla Sonic Mania, Sonic Forces, Super Mario Odyssey, Wonder Boy: The Dragon’s Trap, Bubsy: The Woolies Strike Back i druge. U ovim uslovima nema šanse da prestajem sa igranjem, čak i novih naslova. Možda se neki neće složiti ali mišljenja sam da nikada nismo imali širi izbor po pitanju toga šta da igramo.

[voodoo_]

Stanje je svakako bolje nego u jeku PS3 i Xbox 360 konzole, a pre ekspanzije Steam-a.

[player1]

Bas tako.

[helen]

Zuti Bar kaže:

Primjetan je trend da se sve više prave nastavci, remasteri, rimejkovi, starih igara. Pa tako je samo ove godine izašla Sonic Mania, Sonic Forces, Super Mario Odyssey, Wonder Boy: The Dragon’s Trap, Bubsy: The Woolies Strike Back i druge.

Ovo je problem druge prirode. Potpuni zamor materijala, velika stangacija/ignorisanje pojedinih žanrova (tipa strategije i avanture), FPS je udario glavom o zid (ko je pravio novi Doom i Wolfenstein ko da nikad nije igrao STAKLER-a) itd, RPG ide ka pojednostavljivanju (čast izuzecima), ostali žanrovi (simulacije vožnje i sporta) imaju svoju bazi igrača i još se i dobro drže.

Ukratko, igrači starijeg kova su prinuđeni da okončaju svoje igranje, dakle ne svojevoljno već zbog zamora materijala Sada vladaju neki Overwatchi, MOBA-e itd. Alternativa je da kopaju po starijim naslovima koje nisu prešli, potpuno legitiman izbor, kao kada ne pročitate neku knjigu koja je stara ali vredna pažnje.

[Aibo]

Slažem se da tržištu ne bi škodilo više igara kao što je Stalker... Ali ko je pravio Doom i Wolfenstein je odradio odličan posao u pravljenju Doom-a i Wolfenstein-a, sa čim se manje više slažu svi igrači "starog kova". Prosto ta dva naslova i Stalker imaju zajedničko samo to što su iz prvog lica i ima pucanja, i ne treba ih mešati.

[voodoo_]

Šta fali Mobama? Meni je npr. Heroes of the Storm vrhunska igra za odmaranje mozga i ne isključuje klasične single-player igre. To je ko kad bi rekao da ne možeš da voziš bicikli jer već voziš auto...

[nameless1]

helen kaže:

OSada vladaju neki Overwatchi, MOBA-e itd.

Meni oni bukvalno ničim ne vladaju, niti me zanimaju. Za mene su tu Dark Souls 3, Witcher 3, Dishonored 2, Prey, Xcom 2, Shadow Tactics, Divinity OS 2, novi Wolf, Doom, Ori, Inside, SOMA, Nier Automata, Talos Principle, Transistor, Ethan Carter, Wolf Among Us, Cuphead, Thimbleweed park, Total War Warhammer.. A najavljeni su Metro Exodus, Cyberpunk 2077, RDR 2, Mount and Blade 2, System Shock remaster i SS3, Pillars of Eternity 2, Frostpunk, The Last Night, itd. Na PS4 trebam još da odigram Bloodborne, The Last of Us Remastered, Uncharted 4, Horizon, Journey, Yakuza 0, Persona 5.. a uskoro izlaze i Death Stranding, The Last Of Us 2, God of War, Detroit..

Dakle, odličnih igara itekako ima. Činjenica je da izlaze u manjem broju nego pre, ali i ja više nemam vremena kao pre za gaming, pa da igram sve što mi padne pod šake. Tako da mi to još odgovara- većinu pomenutih igara nisam stigao ozbiljnije da zaigram.

[helen]

@nameless1

Mislio sam pre sve ga na PC gaming.

PS4 nisam uzimao u obzir , jer je tu stanje više nego dobro. Slično važi i za Switch koji ima svoju bazu igrača. Ukratko, za konzolaše nema zime, svakako se talas okrenuo na tu stranu.