Da li su stare igre bile zabavnije?

[Acanen]

Da baš to mislim,

Mogao si da pogledas kako su ljudi glasali u ovoj temi.

Ne treba ti možda, jer evo tvrdim da preteruješ.

Cenim tvoje misljenje ali sledeci put ga zadrzi za sebe.
Mozda ti je zanimljivo da komentarises ono sto napisu neistomisljenici ali na taj nacin mozes samo nekod da isprovociras ili uvredis. Niko ne moze da ti zabrani da to radis ali nemoj da flipnes kada ti neko odgovori.

Izneo sam svoj stav i mišljenje.

Izneo si misljenje ali i kritikovao ono sto je nekoliko forumasa napisalo na prethodnoj strani.

[Elvir]

Atwa013 kaže:

Ko o čemu, baba o uštipcima...
Mrzi me da više ponavljam i nabrajam naslove u prethodnih 10-15 godina koji su odlični.
ali držati se tvrdnje da od 2007-8 nema dobrih naslova, čisto pro.eravanje.

Meni se cini da ovde niko nije napisao da nema odlicnih/zabavnih novih igara. (PC/konzole) Ima ih itekako ! Samo sto ne pripadaju AAA branši. Mozda neki izuzetak čija je pojava ultra retka.

[ognjen_ogi]

Svaka cast za Elden ring,Dark souls i ostale rpg-ove,
bolje rpg igre od Morrowinda i Gothica prvog dela nisam igrao.
Oblivion je bio jednostavniji od Morrowinda a bezdusni Skyrim
nije vredan pomena.Cak mi je bila zanimljivija igra onaj Two worlds
prvi deo a i Soulbringer iz davne 2001.godine.

[Malik Tintilinic]

Jesu li vam zabavne igre i kad gubite?
Eto, ja igram conquest u Call to arms, sa GMR, gubio sa 0:3, sad imam 2 pobede vise, posle desetak borbi. Pocetno nadiranje protivnika ka mojoj bazi sam uspeo da zaustavim i da krenem u kontranapad. Trenutno se sve borbe odvijaju negde na sredini. Korak napred, korak nazad.
Ovde mi ne smeta kad izgubim, posebno sto sam gubio kad drugacije i nije moglo, kad je protivnik imao bolju poziciju i sa cim da je adekvatno brani. I pored poraza, dobijem research poene, pa u sledecu bitku udjem sa novim jedinicama koje mi omogucavaju drugaciji pristup.
U conquest modu je sve to u redu, makar ne zavrsio, jer imam osecaj rata koji traje, ne dobija se svaka bitka i svuda, ali u kampanji bi bilo problematicno gubiti i ne stici do kraja price.

[polarnimeda]

kad posteno gubim, zabavno je.
kad je pay to win ili izvalim da je igra prenastelovana, batalim.

[Aibo]

Meni su najzabavnije baš te igre u kojima pošteno gubim i u kojima iskustvo i skill donosi da sve manje gubiš ali ne smeš da se opustiš potpuno nikad. Drugim rečima imaju izazovan i zabavan gameplay. Nažalost, da bi se to postiglo je potrebno da neko mnogo dobro izbalansira težinu neprijatelja, pravila igre, learning curve, tj. ceo gameplay.

Neki ljudi se uporno pitaju zašto je DS postao toliko popularan iako "siluje" igrača. Pa baš zato što ima poštena pravila koja se nikad ne krše. To je igra u kojoj se učenje i skill nagrađuju, ne cheatuje, ne auto-leveluje protivnike... Kostur je uvek kostur, crni vitez uvek crni vitez... Posle mnogo sati u igri tačno osećaš koliko si moćniji od one mokre krpe koja si bio u početku. Slična je priča za They Are Billions ko voli taj žanr.

Sa druge strane ima igara u kojima se iznerviram kad izgubim jednom u 10 sati igranja jer sam npr. naleteo na buffovanog protivnika koji upija udarce kao sunđer jer je veći level od mene. Ništa bolje nisu ni igre u kojima su protivnici nekim čudom uvek level koji je taman za tebe pa osećaj napredka ne postoji. Npr. Bethesda i pacovi style. Nije bitno šta si ti sve prošao i pobedio, koje oklope i oružijem imaš... Čas će oni to matchovati pacovom level 99. Pa ako ti je fokus malo opao ili si upao u lošem trenutku u taj fajt, vidi da se ne iznerviraš takvim lenjim cheatovima.

[ognjen_ogi]

Tesko je sad tu podvuci neku paralelu.
U DS igrama i sa levelom 1 mozes dosta da doguras
dok u Gothicu recimo ne mozes dok ne unapredis level.
Mislim da je sampion ona igra The last stand aftermath,
taman dodjes do kraja,izgines i ponovo si na pocetku.

[m1aden]

Prate ovu temu radnik u pogonu, čistač i radnik na građevini.Svi bili mladi 80ih.Gledaju i neveruju...

Možda je broj igara za igru godine svake godine sve manji i manji, ali poslednjih, pa bar 5 godina, ne znam koja igra koja je izabrana za igru godine a da meni stvarno te godine nije i pored svih ostalih naslova koje sam završio i u koje sam kao 45. godina star otac dvoje dece, radnik, suprug, u ova teška vremena, nepovratno potrošio i po 100 sati, nija bila nešto najbolje što sam te godine odigrao.Daleko od toga da je to bilo najbolje u bednoj ponudi, već su to sve prilično kvalitetni naslovi.

Sećam se kad sam kao klinac dolazio do kaseta za c64 nemajući internet i bilo kakav uvid u ono što se na kasetama nalazi i koliko god mi te kasete bile dragocene, od svih onih igara na kaseti ako je valjala 1. ili 2.
Kasnije se ta priča prenela i na diskete, dok sam biciklom odlazio za Beograd do Beosofta, pa skupim sve diskete koje imam, pa odvojim sa strane rezervne za neku igru da mi je nasnime 2x jer sa tom ne sme da bude greške, pa dođem kući a ono osim te koju sam baš znao, ni jedna druga nije ni za k****
Nisam ja tad toliko voleo to što od 10 naslova vredi 1, nego sam bio mlad, pun entuzijazma, bez ijedne brige na svetu, pa nisu morale igre ni da valjaju, a mogao sam odmah i da pokupim sve te diskete i podmažem lanac i nazad za Beograd da nasnimim novu turu igara, koliko su mi vrištala j***.

Meni su izgleda od 2011. najbolje igre u kojima gubim dosta.Toliko gubim ovih dana u Lies of P, a moram da priznam da se čak ni u Elden Ringu nisam toliko zabavio i oduševio kompletnom igrom.

[doctor]

Ja uzeo da igram opet na PSX emulatoru Medal of Honor. Najrudimentarniji konzolaški FPS ikada i uzeo sam da igram samo zbog nostalgia factora, priznajem. Ali prvi put sam to odigrao inače pre godinu dana.

Ono što me fascinira je šta su uspeli da izvuku iz PS1 konzole i kakvu atmosferu, muziku i setting ima igra, bije po ušima, ima ono za šta mi, jelte matori gejmeri, volimo da kažemo da "ima dušu". Ima i danas takvih igara svakako ali je fascinantno šta se ranije postizalo sa takvim hardverom a danas legendarne franšize devolviraju u tom pogledu (a baš i MoH) iako imaju na raspolaganju hardver i softver da se podrže fantastična iskustva.

Inače igra ima i klasične dual analog kontrole na koje smo svi navikli, to je tek ludilo. R2 fire, L2 aim, R1 reload, stickovi standardno konfigurisani...

Mali uvid u igru: vrlo slow-paced metodološki hodnik-shooter i shvatio sam da mi taj momenat (koji je ovde uslovljen tehničkim ograničenjima) sporijeg igranja i kontrolisanja igre baš prija, nije gas 200 na sat sve vreme već imaš mogućnost da polako doživiš igru...