Boss sa kojim ste se najviše napatili

[bokela]

Meni onako na prvu pomisao definitivno prvi susret sa Letom u Witcher 2. Igrao sam kako se pojavila igra, ne znam da li je naknadno nešto sređivano i menjano u tom fajtu. Ali definitivno me je dobro namučio, iz mnogo različitih pokušaja. Nestrpljiv da vidim šta će biti dalje, spustio sam težinu kako bih ga prešao

EDIT: Dodao bih i finalnog bossa iz FTLa - Rebel Flagship. Nameless me podseti na njega. Čak i na easy težini je vrlo zeznut a na Normalu još uvek nisam uspeo da ga savladam!

[Rainman]

Mene je Letho urniso na normalu, ali na kraju sam uspeo da ga predjem. Zatim, dal istraumiran od prethodnog susreta, u drugom prelasku odvalio sam ga iz prve, na dark tezini O_o Da me pitas sad kako, ne znam ni sam.

[maska]

Evo da se prisetim klibackih dana, mislim da je Tomb Raider 3 u pitanju, finall boss onaj zmaj, muke dok nisam primetio da mu je zabodena ona katana ili sta vec u telo. Znam da sam kukao mojima da mi produze iznajmljeni PS1 jos jedan dan da mi neko ne izbrise save sa memorijske :-)

[Emix]

Od novijih Mortal Kombat 9 na Hard i

Spoiler za MGR:R:

Video

[Zuti Bar]

Nisam neki ljubitelj teških igara. Pa ni ne mislim da su ovi moji ultra teški. Ali ipak su me napatili Senator Armstrong (Metal Gear Rising Revengeance) i Forgotten One (Castlevania: Lords of Shadow Ultimate Edition). Doduse kod ovog drugog dosta pomaže checkpoint sistem.

[mesomebody]

Leto u Witcheru ima fazon, samo treba dobar tajming i Ard. A ko nema taj spel ima nekih bombi kao zamena. U toj borbi je sve u tajmingu, znam jer ja ponavljam svaku borbu sa kraljicom (a i igru) sve dok je ne naučim napamet, ako su zabavni ili izazovni na neki pametan način.

Meni su možda najteže igre Virtua Fighter (kad uporedim sebe sa nekim ljudima sa interneta shvatim da veze nemam), Ninja Gaiden i DMC. Tu ne računam neke stvarno teške igre sa aparata jer one su koncipirane tako da te opljačkaju (mada su bile zabavne), a ne da te izazovu ili nauče nečemu.

A ko mi je bio najteži boss nisam sigurna. Ima u prvoj igri Vampire Masquerade jedan boss, više mu se ne sećam imena ali je pri početku igre. Ne deluje makar šta, ušetaš u neku neuglednu sobicu, 2 sa 2 i stoji tamo neki siroma čova, misliš, ovo neće biti strašno, kad ono, lele. Bukvalno kako te pogleda ubije te, a još ti nudi pre toga neki dil, čisto da se kaješ ako ne prihvatiš. I što je najgore, kako te ubije 20 puta, tako ti njega ubiješ dvadeset i prvi. Ili ti je muka i kad pomisliš da ti on sledi, a ubiješ ga iz prve. A takvi su mi najgori, zato što nije do veštine ili poznavanja igre, nego šta ti Bog da.

A od onih "pametnih" koji traže veštinu i poznavanje igre, mislim da je najgori bio Virdžil 3 iz treće DMC igre. Ali zato kad takvog protivnika pobedim, odmah ga bijem ponovo (ili bije on mene), jer shvatam šta treba da uradim pa vežbam tajming i foru. E takvi protivnici su remek delo i jedan od razloga zašto igram igre.

Ono što sam počela da učim tek posle nekih desetak godina igranja video igra (ja sam tako malo spora izgleda) je da postoji čitava nauka ispod površine. Tu pre svega mislim na neprijatelje, kako su postavljeni kroz nivo, kako reaguju, kako se bore. Npr. u starim Splinter Cell igrama, ako dozvolite da NPC postane svestan vašeg prisustva, on tačno zna gde ste. Doći će na milimetar od vas i tu će stati. Dakle, umesto da se šunjate i rizikujete da nešto uradite pogrešno, nekad jednostavno možete da stanete u mrak, skočite da vas NPC čuje, sačekate da dođe i ošamutite ga sa leđa. Jednostavno i ne traži veštinu, ali za to treba shvatiti kako igra "razmišlja".

Do tada sam igrala onako sa pola mozga pa šta bude ali od tad su igre postale duplo lakše. Negde su jednostavno potrebni refleksi, ali to svi mi imamo, em što smo mladi, em što smo uvežbani. Ali osim toga sve ima svoje kako i zašto. Npr. frejmovi, možda i najbitnija stavka. Ljudi misle da je sreća ili glič kada nešto prođe/ne prođe, nekad čak i čit, jer vide da vas protivnik udari, a vama ništa, ni mililetar zdravlja da vam uzme. Ali to su frejmovi, kad znate kako da ih iskoristite niko vam ništa ne može. Sve je u milisekundi, kada napasti, kada blokirati, koji je napad kraći tvoj ili njegov, koji je jači ... Tu je dobar primer Dark Souls koji je bez shvatanja mehanike izuzetno teška igra, a sa tim, ništa posebno. Ili (mnogo jednostavniji) Betmen, jedan klik je jedan potez i ne smeš da dozvoliš da te okruže, dakle, klik, pa okreneš kameru pa opet klik i to je to. Prelepa i fenomenalna igra gde svako može na hard da napravi kombo 70 ako shvata mehaniku ili da ga biju na easy dok ne shvati kako.

Pa postavka neprijatelja, koliko sam samo puta čula, ovo nije hard, ja kad igram na hard protivnici su drugačiji ili se ponašaju drugačije, e sve su to fore. I zato je tako zabavno i zato radije igram jednu dobru igru 30 puta nego 30 solidnih jednom.

[Lex987]

Stronghold Crusader 2, poslednja misija (doduse nije jedan boss), mislim da se zove Reign of Terror. Sve prethodne misije sam prelazio relativno lako ali poslednja je nenormalno teska. Neko je pomenuo MK 9 i Shao Kahn-a. Meni je on jedan od laksih protivnika (na medium), plus ovu igru sam igrao vise nego bilo koju, jos od sege i nintenda devedesetih godina).

[Dzigi]

Maneater (Demon's Souls)

Meni, kao melee karakteru najtezi boss u svim Souls igrama i igrama uopste. Izgubio sam sigurno 5-6 sati (u rasponu od dva dana) i sam bog zna koliko smrti dok ga nisam ubio.

Ali ono sto me je najvise izludjivalo je put do samog boss-a jer da biste dosli do njega morate da se uspnete uz neke spiralne stepenice na kojima se uvek nalazio neki sugavi crveni fantom koga nije bilo sanse da ubijem osim ako mi ne okrene ledja jer ima nek stun ray i ako me time pogodi (a uvek ce) gotovo. I uvek sam morao da cekam na peeep stepenicama nekih 20-30 sekundi da sidje dole i pocne da se penje gore. To cekanje me je izludjivalo vise nego sam boss. Par puta sam od muke skocio u provaliju. Odlicna igra.

[nexexcalibur]

Hyperius the Invincible raid boss iz Borderlands 2 dlc-a. Nakon preko 100 pokusaja sam odustao od igre, nijedan sledeci dlc nisam upalio...

[Boondock Saint]

Kod mene su mahom hack'n slash bossovi:
1) kraj dmc 3ojke. Na tastaturi. 'nuff said.
2) kraj God of War keca. Bukvalno sam poceo da placem od nerviranja
3) u PoP two thrones sa bozanskom verzijom vezira, sve dok nisam provalio da sam pogresno mapirao neke poteze i da nije bilo fizicki moguce da izvedem tako brzo to sto je trebalo. Iznenadjujuce Warrior Within mi nije bio toliko tezak.
4) Krizald, boss na kraju King of Fighters 99, mahom svi bossovi na kraju skoro svih Snkovih fajtera ali ovaj mi je najnezgodniji, jer ima dva forma, prvi gde je laganica i drugi gde je silovatelj zena i nejaci
sigurno imam ih imam jos dosta, samo ne mogu da se setim. Mada imam ideju za suprotnu temu: koji boss vas je najvise razocarao? Tipa igra ga izhajpuje i onda kad dodjete do njega- puf, i gotov je.

[Malik Tintilinic]

Typhon u Titan Quest i Vladimir Lem u Max Payne 2 mi padaju na pamet.

[Atwa013]

Neko spomenu Forgotten One-a iz Castlevania-e...
Majko mila, sa njim sam isto odlepio...
Da nema onih checkpoint-a, mislim da ga nikada, ali nikada ne bih presao...
A setih se i onog pseta iz prvog Witcher-a, na kraju prvog poglavlja, tu sam, mislim, iz 43 puta uspeo prvi put da ga ubijem, jednom odvratan stvor....

I dodao bih, to nije najteza borba, ali meni licno, najjaci i najomiljeniji "fajt" ikada, zaista sam bio odusevljen i prijatno iznenadjen kako je sve osmisljeno i kako funkcionise, a to je....

Mr. Freeze iz Batman: Arkham City, za mene, neprevazidjen obracun.

[mmn2911]

bokela kaže:

EDIT: Dodao bih i finalnog bossa iz FTLa - Rebel Flagship. Nameless me podseti na njega. Čak i na easy težini je vrlo zeznut a na Normalu još uvek nisam uspeo da ga savladam!

Iako u poslednje vreme slabo igram, ponekad upalim FTL na partiju, dve. Otključao sve brodove, sa svima prešao na hard, ali poslednje boss na hard je ipak često neugodan, pogotovo što je dodatno otežan u odnosu na normal. Ali bih rekao da mi je sada na normal nekako meeeh.

[NIDZA bOj]

Poslednji bos u MGS: Rising.. Mozda zato sto i nisam nesto ni uzivao u igri, prelazio sam je reda radi.

[Zuti Bar]

Malik Tintilinic kaže:

Typhon u Titan Quest

Posto nisam imao neku opermu i bog zna kako razvijenog melee fightera odlučih da kupim luk i "odradim" ga sa distance. Jeste da se borba malo oduzi ali na ovaj način stvarno postaje lako. Opusteno se moze zavrsiti.

jeftin fazon

[Yonai]

Zuti Bar kaže:

Posto nisam imao neku opermu i bog zna kako razvijenog melee fightera odlučih da kupim luk i "odradim" ga sa distance. Jeste da se borba malo oduzi ali na ovaj način stvarno postaje lako. Opusteno se moze zavrsiti.

Hehe kvalitetno si ga spamovao strelama

Baš jeftin fazon, a neki od nas se ubiše

[Apostrof]

Presao sam sve souls igre, DMC3, Blade of Darkness mi nikada nije ni bio tezak, god of war na najvecem nivou tezine. Presao sam i Super ghouls and ghosts pre koju godinu na emulatoru bez save state spamovanja, svaku tabacinu sa automata,

Ali one ****** bube u sumi u Witcher 2, nikada ali nikada u zivotu se nisam toliko ****** iznervirao. Kao neko ko slobodno mogu da kazem pati od toga da sve igra na najvecem nivou tezine i nema naviku da koristi quicksave na svakih 3 min taj prvi deo Witchera 2 je bio apsolutno mucenje. Jednostavno igra mi nije legla. Nedelje su mi trebale da skapiram i predjem to poglavlje. Mislim da se niko nikada nije napatio u nekoj igri kao ja na prokletom startu prokletog Witchera u prokletoj sumi sa prokletim bubama.

[sale94]

Delim tvoje patnje samo u mom slucaju mene su u witcheru 2 silovali 50x oni prokleti duo duhovi/wraiths u onom hramu napustenom kad trazis ona 2 izgubljena lika u chapter 1 bio sam under leveled pride.

Na kraju sam ih ubio tako sto sam spamovao onih par bombi sto sam imao i jurio se oko onih stubica. (Svi wraiths posle njih nisu bili tolko opasni though)

Taj deo jos pride nije imao savova samo quick save ako pogodis.

Bube i paukove sam resavao mahom vatrom(i to nisam ulagao mnogo u taj deo skill tree), sa distance kolko god bilo bzv ja volim da seckam al melee je mucenje sa njima.

[JzmA]

Neuron u Unepicu mi je bio jedan od najgorih. Tu sam ja mislim prestao da igram.

[altafir]

Meni uglavnom hack n slash bosovi,pogotovo u God of War serijalu prave probleme,ali zadnja dva dana se napati sa zadnjim u Dack Tales Remastered. I taman ga ubijem reko gotovo kada ono ima da se penješ još malo i tu izgubim zadnji život,ali sam posle uspeo sve sa pređem. Igra je stara škola imaš ograničen broj života pa ako ih izgubiš sve moraš ceo nivo ispočetka.